Народно благостање
Страна 669.
ležan je. Ministar trgovine i industrije, koji "donosi rešenja u sporazumu sa Ministrom poljoprivrede odnosno Ministrom Hnansila i Banom Вапоуте Hrvatske. Novi režim uljarica zamišljen je kao iedinstven, izvodi se centralno sa jednoga mesta na jedinstvenom trgovinskom području, koje je obezbeđeno i Uredbom o Banovini Hrvatskoj u članu 2 tačka 7 i čL 2 Uredbe o prenosu poslova trgovine i industrije sa” države na Banovinu Hrvatsku (»Ostaiu u nadležnosti države... i mere koje imaju za svrhu da osiguraju jedinstvo frgovinškog родгисја«.)
Il ako je ceo uljarski režim zamišljen kao iju n pre svega zbog toga što Uredba obuhvata unutrašnji i spoljai promet i drugo što ovde nije po sredi undtrašnja trgovihska- politika, već stvaranje iednog monopola za celt zemlju, a nekolikim članovima izvesne kompetenćije prenete .Su iZričito na Bansku vlast Banovine Hrvatske. Tako se u čl. 7 predviđa da će Ban Banovine Hrvatske za svoje područje propisati pravilnžk o radu radionica ulja, da će on određivati organe za kontrolu izvršenja Uredbe i đa će propisati pravilnik o Zajednici. Ali ove tri odredbe, koje izričito: govore O Drenosu nadležnosti, nisu bitne za materiju koju reguliše državna uredba. One ni u kom slačaju ne umanjuju sferu nadležnosti centralne vlade. Smisao i duh Uredbe, dakle, polaze od principa jedinstvenog trgovinskog i privrednog područja. ;
U istom duhu izrađen je i beogradski Pravilnik o Zajednici prerađivača sa tim odstupanjem što, vodeći računa: o tome da će za Banovinu Hrvatsku biti osmovane posebne zajednice, predviđa saradnju sa zagrebačkom zajednicom риtem jednog zajedničkog koordinacionog odbora. )
Zagrebački Pravinik o Zajednici prerađivača međutim bitno otstupa od principa državne Uredbe i jednostavno svu
nadležnost prenosi na Povlašćeno gospodarsko društvo (Бо-|
god) odnosno Bansku vlast. Čl. 1 Pravilnika izričito naglašuje samostalni hrvatski režim uljarica (»u cilju izvršenja odredaba... kao i radi racionaliziranja proizvodnje ulja i DTOmicanja privrede na područiu Banovine Hrvatske...«). Zadaci zajednice su ovako formulisani: da po nalogu iza račun Pogoda vrši kontroliranje, da predlaže Pogodu raspored dodeljivania sirovine, da daje Pogodu predloge o otkupnim cenama, da sporazumno sa berzom, Pogodom i Zajednicom proizvođača određuje uzance za promet, da izrađuje i predlaže plan raspodele ulja na području Banovine Hrvatske, da. predlaže jedinsvene cene ulja itd. Predviđa se takođe i poseban uljarsko-semenski fond za Banovinu Hrvatsku.
Na taj način Pravilnikom o Zajednici prerađivača stvoran je samostalan režim uljarica za Hrvatsku. Taj fakat može se posmatrati sa pravnog i ekonomskog gledišta.
Pravno protivu ovoga govore tri argumenta. Prvo, u Uredbi o Banovini Hrvatskoj u čl. 2 pod 3 stoji da u nadležnost države ostaju »i poslovi koji su od osobitog značaja po opšti interes države«, a dalje u tekstativnom navođenju ovih poslova .u tačci 7 »spolina trgovina kao | trgovina, 12među Banovine i ostalih delova države (jedinstvo carinskog i trgovinskog područja«). Drugo, u Uredbi o prenosu poslova trgovine i industrije за države na Banovinu Hrvatsku ргедviđa se da u nadležnosti države ostaju »i mere koje imaju za svrhu da osiguraju jedinstvo trgovinskog područja«. Ттеće, sama Uredba o uljaricama i jestivom ulju izrađena је. па principu državne nadležnosti putem uvođenja monopola unutrašnje i spolin# trgovine. ;
Sa ekonomskog gledišta ovakvo. rešenje pitanja „ti. stvaranje „dva posebna režima čije .ie jedinstvo 'funkcionisanje apsolutno nemoguće obezbediti, jer je u pitanju jedna živa materija isprepletena nizom suprotnih interesa i težnja, donosi u stvari vanredno velike komplikacije koje ne mogu
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 49
ostati bez nepovoljnih posledica po čitavu privrednu granu za koju se mislilo da se novim režimom unapredi i što DON organizuje i razvije.
Sprovođenie intervencije pod ovakvim režimom biće skopčano sa velikim teškoćama, nailazeći stalno па zapreke, a neće biti isključeni ni sukobi interesenata, kao posledica divergentnih, regionalnih težnji i sukoba oko madležnosti. O istim pitanjima rešavaće se na dvema stranama, postojaće dve paralelne organizacije, dupli birokratski aparat. Sve to mora da dođe do izražaja u ceni ulja. Nastaje pitanje: kako će se postupati u slučaju kada se dve nadležne vlasti (Prizad i Pogod, Ministarstvo trgovine i industrije i Banska vlast) ne budu složile u izvesnom pitanju? Ko će u takvom slu-
· čaju biti nadležan da presudi stvar i donese meritorno Te-
šenje koje bi bilo obavezno za obe strane? U državnoj Uredbi o tome se ništa ne kaže, pošto se predviđa jedna jedina nadležnost. Dokaz da državna Uredba polazi od principa jedinstvenog privrednog područja i da se prilikom njenog donošenja nije ni mislilo na to da bi komipetencije centralne vlade. predviđene Uredbom mogle da budu prenesene па
·Bansku vlast. Ovako kako se Uredba o uljaricama i jesti-
vom tumači i u praksi primenjuje može se lako desiti da se izvesna pitania rešavaju na različit način, da za jedno područje važi jedno, a za drugo drugo. To je logična konzekvenca dva samostalna režima.
Koliko je štetno cepanje trgovinskog područja i vođenje intervencione odnosno ekonomske politike uopšte na duplom koloseku najbolje pokazuje činjenica što se teiitOrija proizvodnie sirovina odnosno prodaje ulja (a to je slučaj i kod sviju drugih poljoprivrednih sirovina i industrila koijč se bave njihovom preradom) ne poklapa sa teritoritom Banovine Hrvatske. Kod uljarica gro proizvodnje sirovina је u Dunavskoj banovini, prerada ulja 50% u Banovini Hrvatskoj, a prodaja ovog: ulja dobrim delom izvan Banovine Hrvatske. Sledstveno Banska vlast, za sada, na sirovinu nema nikakvog uticaja, a u pogledu plasmana ulja industrija ne može da bude ravnodušna prema potrošačima područja koje je izvan Banovine. Ako se pak misli da se na vlastitom području forsira proizvodnja, u tom pogledu ni do sada nije bilo nikakvih smetnji. Uostalom, zasejavanje uljarica mora da ide.na štetu drugih kultura, u prvom redu žita, a Banovina Hrvatska i u ovome je pasivna. Regionalna autarkija nije ekonomična, naprotiv vrlo je skupa 1 пегас1оnalna, u stanju je da izazove reakciju na drugoj strani od čega bi i hrvatska privreda imala velike štete.
sıa——— o MuucrapcrBo финансија 06јавило је податке о кретању државних прихода и расхода у августу месецу за првих пет месеци текуће буџетске године. Прилив прихода и у августу месецу био је добар: остварено је 1.806,2 мил. дин. или 28,79) преко предвиђања односно 14,59» више но у истом месецу прошле буџетске године. Поједине групе прихода показују следеће резултате (у мил. дин.).
Предвиђено Остварено + или—/•
Извршење буџета у августу 1940
|
„ Непосредни порези 204,2 303,0 + 48,3 Посредни порези 260,9 328,7 1- 25,9 Монополи 185,9 2352 + 26,5 Државна привреда 351,6_ 4331 +- 28,1 Од тога: Ба _
железнице 2198 316,3 + 43,8 поште 58,1 47,4 — 11,8 шуме, „ 9,6 8,4 — 119 рудници 190) | 298 —+ 14,5.