Народно благостање

19. оБтобар 1940.

· Велико повећање код непосредних пореза долази услед тога што тек сада почиње да се ефектунра приход од повећаних пореза. Сем тога у августу наплаћен је известан део земљарине. Међу посредним порезима на првом месту долази повећање прихода од такса за 40,5%/) преко предвиђања. Приход од трошарине пребацио је предвиБање за 29,20, а од царина 7,6%. Повећање монополског прихода последица је извоза дувана и већег промета осталих монополских артикала, у првом реду соли и гаса. Код државне привреде главну улогу играју железнице које од почетка рата стално пребацују предвиђање. Приход од железница и у будуће ће бити овако: велик, а нарочито после последњег ограничења саобраћаја моторних возила. Приход од шума подбацио је предвиђање, а од рудника нешто мало пребацио, али не због повећања продукције, већ повећања цена. Приход од пошта подбацио је с једне стране због смањеног међународног саобраћаја, а с друге вероватно и унутрашњег промета услед повишења такса.

_ · Басходи у августу били су 1.100,9 мил. дин. тј. око 102/2 испод предвиђања, а 7,/% Више од оних у истом месецу прошле године. Од укупног расхода на личне издатке утрошено је 4196 мил. дин. или 38,1/е. Проценат личних расхода био је врло повољан, али то вероватно долази зтуда што су извесни лични расходи пребачени на материјалне издатке.

За првих пет месеци текуће буџетске године остварено је прихода од 5.879,1 мил. дин. или 15,8 преко предвиђања односно 18,6% више но у истом периоду прошле буџетске године. Повећање прихода према прошлој години за 924 мил. дин. долази углавном због повећања оптерећења. Остварење појединих прихода изгледа овако (у мил. динара).

= |

a 1 о Мета

E (O). о += E:

Непосредни порези 1.021,4 1.138,0 1.124,4 + 11,4

Џосредни порези 1.304,9 1.623,0 1.391,2 + 24,8

Монополи 929,5 1.101,7 918,5 + 18,5

Државна привреда 1.758,3 1.996,4 1.510,5 += 18:5 Од тога:

железнице 1.099,4 1.440,0 1.020,4 + 30,9

поште 265,8 261,6 230,2 == 16

шуме 48,2 31,3 30,6 — 35,0

рудници 99,8 103,7 79,6 + 49

Према прошлој буџетској години повећали су се сви приходи. Највеће повећање показују железнице, 420 милиона динара. За њима долазе посредни порези са повећа-

ем од 232 и монополи са 183 мил. дин. Према предвиђању, осим пошта и шума, сви остали приходи такође су знатно порасли.

И ако је прилив прихода омогућио да се предвиђени расходи изврше са 10096 то ипак није учињено те се и даље спроводи политика рестрикције расхода, углавном материјалних. У августу месецу материјални расходи из вршени су са 92,1%%, што је у поређењу са ранијим месецима релативно врло висок проценат, тако да је на концу месеца постигнут вишак прихода од 205,3 мил. дин. Да су расходи извршени у потпуности ипак би се показао један вишак од близу 80 мил. дин. што значи да је август фактички био суфицитаран месец. Прошле године вишак прихода од расхода у августу био је 118,6 мил. дин. На концу петог месеца текуће буџетске године вишак прихода над расходима износи 792,7 мил. дин. и иде на терет смањивања расхода који су извршени за око 17/о мање но што

су били. предвиђени. Да су пак расходи извршени у цели-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 665

ни тј. 6.142,8 мил. дин. недостајало би прихода за 293 мил. дин. Прошле године у истом периоду вишак прихода над расходима био је свега 316,4 мил. дин.

у То кретање буџетских прихода и расхода не искљује могућност дефицита укупних прихода и расхода и он је чак врло неопходан.

Septembar mesec doneo je nov osetan porast cena na veliko i na malo; on je dvanaesti mesec sistematskog povećavania cena. U ovome periodu po intenzitetu i veličini porasta septembar je na drugom mestu, odmah iza avgusta. U ta dva meseca kod mnogih artikala porast je izneo polovinu porasta u čitavom ratnom periodu. Uporedni pregled indeska cena na veliko izgleda ovako:

Dalji skok cena u septembru

1939 1940 septembar avgust septembar Bilini proizvodi 73,5 163,6 173,8 Stočni proizvodi 67,7 93,1 105,1 Mineralni proizvodi 93,9 125,3 127,5 Industrijski proizvodi 79,5 114,8 120,9 Opšti indeks 76,6 12:12 129,4 Izvozni proizvodi 73,1 120,6 196,7 Uvozni proizvodi 81,6 1196 1241

U septembru prema avgustu porast je bio: bilinih 6,2%, stočnih 12,8%, mineralnih 1,7%, industrijskih 5,3%, opštih 6,74%, izvoznih 5,0%, uvoznih 3,7/%. A prema septembru prošle godine indeksi su porasli: biljnih 136,4%, stočnih 65,2%, mineralnih 35,7%, industrijskih 52,0%, opšti indeks 68,9%, izvoznih 73,3%, uvoznih 52,0%. Bilini proizvodi u septembru mesecu skočili su svi bez razlike. Kod nekih zabeležene su enormno visoke cene, kao što je slučai sa ječmom, ovsem, kukuruzom itd. Kroz ceo septembar mesec kukuruz se održao na 400 dinara što pretstavlja najveću cenu u posleratnom periodu. Posle čitavog niza godina indeks stočnih proizvoda prvi put prešao je bazičnu 1926 godinu. Ako se uzme u obzir da se u to vreme naše stočarstvo nalazilo u periodu obnove i da je produkcija bila relativno mala odnosno cene znatno visoke izlazi da su i sadašnje cene, bez obzira na to što im je indeks najmanji, relativno vrlo visoke. Mineralni proizvodi porasli su malo, a porast industrijskih proizvoda bio je znatan. Zbog: porasta biljnih i stočnih proizvoda porastao je i inđeks izvoznih proizvoda. Kod uvoznih proizvoda porast je stalna pojava.

Septembra proše godine relativno najviše cene imali su mineralni proizvodi, za njima industrijski, potom biljni i najzad stočni. Ovoga puta položaj pojedinih kategorija artikala a opštoj skali cena bitno se izmenio: na prvom mestu stoje biljni proizvodi, mineralni su došli na drugo, industrijski na treće, a samo su stočni ostali na starom mestu.

Odnos bilinih prema industriiskim proizvodima u septebmru ove godine pokazuje 143,7 što znači da su makaze u korist biljnih proizvoda otvorene sa 43,7% prema 42,5% u avgustu. Između biljnih i industrijskih proizvoda danas postoji sasvim drugi odnos: kupovna snaga prvih znatno je porasla. Indeks kupovne snage stočnih za industrijske proizvode povećao se na 86,9 sa 81,1 u avgustu. Zbog velikog skoka cena biljnih proizvoda odnos između indeksa izvoznih i uvoznih proizvoda ponova se promenio u korist prvog i kupovna snaga izvoznih za uvozne proizvode popela se na 109,1. Sve do avgusta meseca ona je bila ispod 100 tj. postojale su makaze na štetu izvoznih iproizvoda.

Analizirajući avgustovske indekse cena konstatovali smo da porast cena na malo nije bio ni iz daleka u srazmeri sa velikim porastom cena na veliko. I s obzirom na to što cene