Народно благостање

Страна 710

došao u položaji da sa relativno malim delom svojih proizvoda skine teret duga. Ako se zaštita mogla u svoje vreme pravdati ogromnim padom cena, današnie cene su takove da se teret duga uopšte ne oseća. Mi nemamo šta da kažemo povodom neplaćania duga, jer bi to bilo ponavljanie onog što smo ranile rekli i što su već pisali i drugi ovom prilikom.

lako smo bili za to da se odlučnije pristupi naplati dugova, nile nam ni na um palo da predlažemo ijednu srednjevekovnu meru, lišenje slobode onog koji me plati. Suvišno je i da se ističe da je ova mera odbačena zato što stoji u suprotnosti sa civiliizacilom, i zato što ekonomski ruinira dužnika, a poveriocu ne nosi nikakvu korist. Iskustvo je pokazalo da mnogo uspešnije može da se postupi prema dužniku, ako se primeni redovni sudski postupak.

Ni kod nas ne bi trebalo preduzeti ništa drugo nego obratiti se sudu. Hoće li se to učiniti to je čisto političko pitanje, a nikako pitanje načina na koji bi trebalo uterati dug.

Производња угља која је у летњим месецима била нешто слабија у августу се већ нагло повећала и надмашила је знатно производњу у одговарајућим месецима прошле године. Па ипак са свих страна јављају о оскудици угља. Проблем овога пута не лежи у производњи, него у саобраћају. Саобраћај је преоптерећен, тако да рудници не могу да добију доста вагона за транспорт. МИ друге кнду: стрије осећају оскудицу вагона. Тако је код фабрика цемента, које имају препуне магацине, али не могу да одашаљу цемент према поруџбинама.

Оскудица вагона

Извесне фабрике не могу да добију угаљ 33 погон, тако да ће морати да обуставе рад. То исто учиниће оне које не буду имале више простора У

који би стављале робу која чека да буде транспортована, Може (се догодити да несташица вагона изазове озбиљније поремећаје у производњи и дистибуцији, пре него несташица сировина. Ако возни парк није довољно велик, у догледно време он се не би могао ни повећати колико је потребно. Зато је потребно да дирекција државних железница рационалном расподелом и појачаним искоришћавањем вагона ублажи последице које се јављају са оскуJUHILOM. ЧЕ (] našem sistemu suzbijanja skupoće i kontrole cena mere se ograničavaju samo na momente dok roba ne pređe u ruke potrošača. Kontrolirana je samo ponuda (ukoliko je uopšte kontrolirana), dok je tražnja od strane potrošača slobodna. Međutim, i ona utiče na kretanje cena kao i ponuda, A od početka rata tražnja nije normalna, jer je veliki broj potrošača kupovao za zalihe, a ne za neposrednu potrošnju. Kod izvesnih artikla osetila se zbog toga oskudica a io je ubrzalo skakanje cena, koja je teklo i iz drugih razloga. Danas mora da se oseti kao nedostatak što i tražnja nije bila kontrolisana. Ali tai propust nije slučajan. Ne može država da najavljuje mere koje је teško ostvariti ma iz kog razloga. Nagomilavanje od strane potrošača moglo ie da sa suzbije samo tako, da je vlast odlučila da pretražuje s vremena na vreme privatne stanove. To je neostvarivo, jedno zbog toga što bi bio potreban ogroman aparat za kontrolu, a s druge stoga što bi takav način izazvao jako neraspoloženje Код ририке, Ni za vreme svetskog rata, gde je vlast morala da pređe preko svih obzira i da zapleni svaku privatnu zalihu, nije to moglo da se зргоvede kod svih potrošača, nego samo slučajno,

Racioniranie potrošnje

=

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 45

U našoj javnosti već više puta je stavljen zahtev da se kontrolišu i privatne zalihe, ugrožavajući gomilanie kod potrošača istim kaznama kojim i kod trgovaca. Na taj način ne bi se ništa postiglo. Nemogućno je prevrnuti sve fijoke po kućama. Ostaje samo jedan izlaz, da se kontroliše i tražnja od strane potrošača.

Ona može da ima nekoliko oblika. Naiblaži oblik ja da se trgovcima naredi da prodaju samo mušterijama i to količine koje su kupovali u normalnim prilikama. Takav sistem zaveden jie bio u Nemačkoi pre rata za artikle kod kojih je moglo da dođe tako do oskudice da je tražnja DOtrošača ostala slobodna. Pre izvesnog vremena taj sistem racioniranja uvaden je u Hrvatskoj. Međutim, njegov uspeh nije obezbeđen stoga što ie trgovcu manje više ostavljena sloboda da samostalno racionira potrošnju. To pravo mogao bi on eventualno da iskoristi za svoje spekulaciie. Za dobro funkcionisanje ovakvog racioniranja traži se posebna svest trgovaca, a potrebno je da ono bude sprovedeno na području cele države. Ekonomski jači potrošači mogu da se snabdsju iz ostalih delova države.

Drugi oblik racioniranja koji se već donekle praktikuje kod nas jeste dodeljivanje određenih količina jednom potrošačkom područiu. Na primer Beograd treba da dobije 200 vagona ulja. Na sličan način bila je racionirana potrošnja šaćera pred kampanju. To je polovična mera. Ako se iednom području dodeli onoliko koliko ie potrebno svim potrošačima, a prodaja ostane slobodna, onda je vrlo verovatno da će jedni ostati bez izvesnih artikala, zato što će drugi nakupovati zalihe.

Бугарска индустрија зависи у великој мери од увоза сировина. Отприлике 35% потребе сировина мора да се увезе. Код неких индустриских грана тај проценат је још већи. Индустрија папира може свега 2290 своје потребе да подмири домаћим сировинама, текстилна 459“, а метална свега 22%. Дрвна и индустрија хране и пића не зависе од иностранства. У погледу горива једино угља има довољно. Чак је Бугарска последњих година постала извозник. Бензин, уље за мазање, каучук и калај мора да увозни и ту је зависност од иностранства стопроцентна,

Рат је имао за последицу оскудицу сировина. За првих 9 месеци рата увоз сировина по вредности се CM3њио за 25%. По количини смањење мора бити веће, пошто (су цене увозних артикала за то време порасле за 49%. Како је смањење по количини врло осетно влада је морала да предузме мере да обезбеди снабдевање индустрије сировинама.

Прва мера била је забрана извоза извесних сировина које се не производе у земљи или се не производе у довољној количини као сирове коже, камени угаљ, гљлицерин, метали, каучук, текстилне сировине, пређа и готови производи. Све резерве у земљи као и увезене количине стављене су под државну контролу. Код неких сировина, које се у садашњој ситуацији не могу увести или врло тешко, контрола државних органа је тако велика, да се ни најмања количина не може продати без нарочитог одобрења. Та мера заведена је за трговину калајом, 08чом вуном, памуком, каучуком и кожом. Остале сироване могу се продавати у ограниченим количинама и то ограничење креће се између 50 и 70%.

У земљи произведене сировине стављене су под контролу уреда за жито који је дужан да се стара да се у првом реду покрије потреба домаће индустрије. То су

Бугарске мере за сбезбеђење индустрије сировинама