Народно благостање
о. нобембар 1940.
пољопривредне сировине уљарице, памук, конопља итд. чије су откупне цене повишене за 25%.
У циљу повећања увоза метала влада је наредила да
се руде, стари метал и метални отпаци могу извозити путем компензације за извесне нарочито потребне метале. Тако бакарна руда из рудника „Луда Јана" извози се У замену за електролитни бакар. Девизне одредбе су у марту "измењене да би се повећао увоз сировина. Увозници добијају девизе преко компензационог уреда и за њих су они плаћали компензациону премију која се могла кретати до 35%. Пораст цена је учинио да је временом та пре мија постала мала, и увозници су осим ње морали да пла: Бају извозницима још додајну т. зв. „црну“ премију. Народна банка је напослетку морала да легализује то стање и обе премије споји у једну глобалну која се сада плаћа код компензационот уреда. :–:–IDm —— Glas polioprivrede« organ Poljoprivredne komore Vardarske banovine doneo je u br. 10/40 govor Dušana M. Perovića, venika Saveza negotinskog, pod naslovom: »Mogu li poljoprivredne komore da odgovore Dpostavljenom ciliu?« koji prenosimo u izvodu.
Prema tekstu Uredbe o poljoprivrednim komorama ove su savetodavna tela državnih ı samoupravnih vlasti po svim pitanjima iz poljoprivrede, nacionalne privrede i socijalnog poretka. One imaju da zaštićavaju i unapređuju interese poljoprivrede i da prate pojave poljoprivrednog i privrednog ŽivOta. Da li ko «тад пићоу заузЕ2
Pre kratkog vremena vlada je donela niz uredaba sa zakonskom snagom koje se odnose na polioprivredu, To su: Uredba o merama u svrhu snabdevanja stanovništva ı vojske hlebom, Uredba o maksimiranju cena i prinudnom otkupu pšenice i kukuruza, Uredba o prometu pšenice i državnoj intervenciji na tržištu pšanice u privrednoj 1940/41 godini, Uredba o uljaricama i jestivom uliu, Uredba o kontroli cena itd. Dnevna štampa je objavila da je pred Ministarskim savetom još veliki broj sličnih uredaba privrednog karaktera. Pre donošenja tih uredaba nikakvo mišljenje nije traženo od skopske Poljoprivredne komore.
Dakle, merodavni faktori malo drže do poljoprivrednih komora. Oni se konsultuju samo i isključivo sa velikim privrednim ustanovama iz Beograda, kao što su Prizad, Diporis, Pogod, Silos, Juzop itd.
»Ovako nepitanima ili bar pripitanima nameće nam se samo po sebi jedno pitanje, a to je: zašto postojimo? Da li nećemo doći u položaj da se narodu sa poljoprivrednim komorama samo zamazuju oči?!«
Zašto postoje poljoprivredne komore?
EC KO
[2
аи ЛЕНЕ
У садањим војно-политичким настојањима С. А. Д. сировине односно борба за што већу сировинску независност игра једну од главних улога. Већи број такозваних стратешких сировина С. А.Д. немају на својој територији; а неки од њих нема ни на територији земаља Јужне Америке, већ се морају да увозе из земаља Далеког Истока и са територија Пацифика које се налазе у рукама Енглеске, Француске, Холандије и Јапана. Пошто сва ова подручја претстављају жаришта сукоба на Пацифику и Далеком Истоку и могу у сваком моменту да престану да буду снабдевачи сировина С. А. Д., у последње време да би постале што независније од увоза сировина и то не само за извесан период док траје садања опасност сукоба већ и трајно раде интензивно у четири правца. Извозом капитала помажу проширење си-
Северна Америка , врши сировина
мобилизацију
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 711
ровинске продукционе базе у земљама Јужне Америк“, форсираним темпом изграђују индустрију синтетичких си: ровина, убрзано образују државну гвоздену резерву на! важнијих ратних сировина и са енглеским поседима, ва жним као изворима сировина, закључују специјалне војно економске аранжмане.
За стварање што веће државне гвоздене резерве најважнијих ратних сировина код којих су С. А. Д. упућене на увоз, а која има да обезбеди несметано извршење програма наоружања, образована су два специјална друштва као и филијације Рефика (установе за финансирање привредне реконструкције земље). Једној од ових установа поверен је каучук, а другој метали. Према плану у првом реду треба да се створи реезрва од 600.000 тона каучука што у нормалним временима претставља једногодишњу потрошњу. Индутрија гуме пак, обавезна је да преко уобичајене резерве држи залиху од 150.000—200.000 тона. Главни део плана међутим претставља форсирана изградња индустрије вештачког каучука. Американци су још пре тридесет година пронашли поступак за справљање вештачког каучука. За време светског рата почело се са проазводњом, али је она после рата напуштена. Тиме међутим није била напуштена и идеја ослобођења од енглеског монопола каучука, који је Америци вазда био трн у оку. По ступак за производњу вештачког каучука већ је толико усавршен да је продукциони трошак сведен на 25 центи за либру према садањој цени од 90—21 центи за природни каучук. Савет за наоружање израдио је план по коме САД у року од годину дана треба да пређу са природног на вештачки каучук. Поред тих друштава која су се до сада бавила производњом вештачког каучука у ограниченим ра: змерама сада су овај посао прихватиле и највеће петролеумске компаније које су пронашле и нове деривате уља назвгне бутил и америпол који претстављају и одличну и јевтину сировину за нови производ.
Поред каучука за САД од велике је важности калај који за ратну индустрију претставља метал првог ранга. САД су највећи потрошач калаја у свету и скоро искључиво упућене на увоз. За сада ове имају обезбеђену резерву која одговора једногодишњој потрошњи, 60—70.000 тона, Али се то сматра недовољним. Да би се постигла макар каква безбедност САД закључиле су споразум са Боливијом закупивши убудуће целокупни вишак руде. Поред тога новим инвестицијама настојаће се да се прошири продукција.
Остале ратне сировине, које се увозе из земаља које врло лако могу да буду увучене у конфликт или се већ налазе у конфликту, САД, у последње време, купују где год стигну. У Индокини купљене су велике количине волфрама и антимона, Кини је одобрен кредит од 30 милиона долара који ће ова отплаћивати извозом разних метала, Бразилији је дат већи зајам за организацију саобраћаја ради преноса руде мангана из тешко приступачних крајева земље, а са Кубом и Филипинима направљени су споразуми којима су ови целокупни вишак продукције хромне руде резервисали за САД. Такође је знатно појачан и увоз кинина и опијума. САД су биле највећи поборник сузбијања кријумчарења и даљег повећавања производње опијума у свету. Забрањивале су увоз опијума из свију земаља које нису присту. пиле женевским споразмима о контроли производње и промета опијума. Међу њима био је и Иран. Сада је укинут ембарго на увоз опијума из Ирана. Турска је такође успела да се ослободи знатне залихе опијума.
Од Блиског Истока (Турске) па све до својих пацифичких обала САД у последње време купује сваку коли: чину сировина потребних ратној индустрији. Поред текуће потребе, која услед форсирања наоружања и великих по: