Народно благостање

Страна 794

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

гов привредни поредек у Европи

— Ma нашшта |. Ренардија, талмјанскег министра спељне трговине. —

Т ОБАВЕЗНО КОРПОРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ ЗА ЕВРОПУ

Одмах по поразу Француске ми смо упозорили читаоце на разке изјаве и чланке у Немачкој о претстојећем преуређењу Европе. У броју 28 писали смо.

„Немачка и Италија сматрају да је рат на европском континенту завршен и да цела Европа стоји данас под њиховим утицајем. Тај утицај треба да има за последицу преуређење Европе, како се то наглашава полуслужбено. Ради се о политичкој и економској реорганизацији европских држава. То се кратко назива политиком прилагођавања политичких и привредних система онима држава. осовине..."

Све до скора није се могло разабрати ништа детаљније о том преуређењу. Али је било јасно да су преговори, које је водио у Берлину талијански министар спољне трговине г. Рикарди, питање унапредили. Зато смо добили доказ у једном чланку г. Рикардија објављеном у немачком часопису „Die Deutsche УоЈкау тасћате (који издаје проф. Хунке) у ванредном издању о „Новој Европи". Из чланка се види да се припрема економско преуређење европског копна какво је без примера у његовој прошлости. О политичком новом поретку не налази се ништа у томе чланку, али се чине извесна наглашавања, која су и у томе правцу врло интересантна. Каже се наиме да то уређење има да почива на национал-социјалистичкој и фашистичкој идеологији, што конкретно значи корпоративизам. То се налази у следећој реченици: „Немачка и Италија ће преузети после свршеног рата економско преуређење европског континента у своје руке. Али преуређење привреде може бити само у корпоративном смислу. Пре свега због тога, јер оно већ одавно постоји у државама осовине и јер је довело до повољних ревултата — до победе у рату."

Корпоративно уређење значи укидање привредних комора, еснафа и других принудних организација изведених на бази либералистичког гривредног поретка. Има земаља у којима се привредне

коморе развијају у читав сталеж. Њезина бирократија узела је била за свој циљ који припада привредницима. Код корпоративног уређења долазе привредници напред, а бирократија у позадину. У либералистичком привредном поретку није постојала никаква одговорност привредника за рад њихових бироа. У корпоративно уређеној држави велика је одговорност привредника.

Као други принцип национал-социјалистичке и фашистичке идеологије је, каже г. Рикарди, да привреда стоји у служби политике. „Због тога је искључена свака мисао о једној независној привреди са сопственим законима и сопственим циљевима, одвојеној од осталог дела народног живота, која може чак да дође у сукоб с њим... Привреда је зависна од политике. Привредна политика је једна страна, свакако најважнија, политике. Због тога је немогућна супротност између њих."

Шта то значи2 Значи да нема више политике унапређења народне привреде, политике која је главна · карактеристика либералистичког привредног уређења. У корпоративном уређењу не може се замислити да привреда буде против једне државне мере, нити да води држави опозицију. Држава одређује циљеве и ставља привреду у службу истих. За то је најбољи пример немачки четворогодишњи план. Држава је поставила као циљ независност од иностранства у снабдевању сировинама. Ради постигнућа тога циља даје она привреди и појединим подузећима специјалне задатке. Једно има да производи вештачку гуму, друго синтетички бензин, треће вештачко влакно итд. Нема ту разговора о рентабилности и нерентабилности намераваног посла, нити о томе шта би привредник више волео. Држава се наравно стара да привредник не поднесе жртве, не више но други.

Привредник не ради за себе већ за заједницу. Наравно да је и он тиме збринут, али не сме да мисли како ће постићи што већу зараду, већ како he што боље одговорити постављеном задатку.

ВБ ЈЕДНА НЕСУМЊИВА КОРИСТ НОВОГ РЕЖИМА У ОБЛАСТИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Нови поредак ван граничног промета дели се у две групе: у промет робом и платни. Иако сео платном промету говори на крају чланка г. Рикардијевог, ми ћемо почети с њим зато што његове реформе могу битно да утичу на робни промет. Ево како глади то место у чланку г. Рикардија:

„У томе блоку ће бити водеће валуте држава осовине које ће међу собом бити везане у чврсту релацију, док ће валуте прикључених држава, које ће бити укотвљене за оне две главне валуте, имати допунску функцију и то само у сопственом подручју. Привреда блока односно блокова биће контролисана од водећих држава. Мораће се разрадити нарочити облици стране трговине између држава осовине | између њих и трећих држава, како би се неизбежна

салда свела на најмању меру. Плаћања ће се вршити у обема основним валутама."

још је јаснији у томе питању потпретседник Рајхсбанке Е. Пул који је у истом броју објавио чланак под насловом: „Европски валутни и кредитни поредак“. Он каже у томе чланку између осталог:

„Свакако да се не може порицати и није се никад порицало да клиринг у билатералној форми има велике недостатке. Па ипак је неоправдан страх од њега, јер се при томе предвиђа да ће клиринг у будућности бити мултилатералан и да ће давати могућност да се уклоне многи недостаци билатералног. Кад се добро манипулише њиме, мултилатерални клиринг може да пружи користи слободног плаћања, Његова ће корист бити још у толико већа што