Народно благостање

Страна 728

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

pokazuje relativno znatno veći skok, od cena na veliko. Раkle, skupoća je porasla još više.

Indeksi cena na veliko u septembru i oktobru 1940 izgledaju ovako:

Oktobar Septembar Avgust 1939 Biljni proizvodi 176,5 173,8 75,7 Stočni proizvodi 113,4 105,1 68,0 Mineralni proizvodi 127,56 127:5 93,9 Industriiski proizvodi 121 120,9 78,8 Opšti indeks 132,1 129,4 76,8 Izvozni proizvodi 131,8 126,7 73,8 Uvozni iproizvodi 126,0 1241 7751

Procentualni porast prema karakterističnim mesecima

iznosi: · Septembar Oktobar 19939 Avgust 1939

Biljni proizvodi 1,5 129,8 133,1 Stočni proizvodi 7,8 59,7 66,7 Mineralni proizvodi — 28,9 85,7 Industrijski proizvodi (1 46,0 54,6 Opšti indeks 2,0 64,9 72,0 Izvozni proizvodi 4,0 74,8 79,8 Uvozni proizvodi 1,5 45,0 63,4

Porast u oktobru, izuzev stočnih proizvoda, bio je manji od onoga ranijih meseci. Kod bilinih proizvoda poskupeli su stočna hrana i suve šljive. Kod stoke i stočarskih proizvoda skok je bio na celoj liniji, a naročito kod svinja i prerađevina. Ponuđa stoke, i ako se svinje već više od mesec dana ne izvoze a izvoz goveda iposlednjih nedelja je prilično ograničen, ipak je mala i nedovolina da pokrije tražnju domaćeg konzuma. Produkcija svinja je znatno smanjana usled skupoće kukuruza. Zimska produkcija, koja treba da stigne ianuara--februara, zavisiće od daljeg razvitka cene kukuruza. Sada ne samo što je cena visoka nego se i teško dolazi do kukuruza. U slučaju da uzdržavanje proizvođača potraje duže vreme cene bi još više porasle i nabavka potrebnih količina bila bi još teža. U takvoj situaciji tovljenje, koje je čisto Каpitalistički posao, mora da podbaci; utoliko pre što na drugoj strani kontrola cena sprečava poskupljenje prerađevina, mesa i masti, a ni kod izvoza se ne mogu da isteraju visoke unutarnje cene. Ovaj poremećaj, čije posledice mogu da budu ioš dalekosežnije, nameće bezuslovno potrebu da javna ruka pogodnim merama reguliše promet i cene stoka i stočne hrane, u prvom redu kukuruza. Ne učini li se to, dalje skakanje cena je neminovno, a to znači još veći poremećaj. Indeks industrijskih proizvoda ostao je nepromenjen, a znatniji porast opšteg indeksa posledica je isključivo poskupljenja agrarnih proizvoda. Iz istog razloga skočio je i indeks izvoznih proizvoda. Porast uvoznih proizvoda dolazi usled poskupljenja gotovih proizvoda koji su od nekog vremena počeli takođe da skaču.

Kao što vidimo, i u oktobru glavni faktor (роукепја cena na veliko bili su poljoprivredni proizvodi. Oni su danas relativno najskuplji i u skali cena pojedinih grupa proizvoda stoje na prvom mestu. Ako opšti indeks uzmemo za osnovu poređenja (100) onda dobijamo sledeće indeksne broike:

Oktobar 1940 Avgust 1939

Opšti indeks 100,0 100,0 Bilini proizvodi 138,6 98,5 Stočni proizvodi 85,8 88,6 Mineralni proizvodi 96,5 129:9 Industrijski proizvodi 91,6 101,9 Izvozni proizvodi 99,7 95,3 Uvozni proizvodi 95,3 93,3

Iz ovoga vidimo да је 17 озпоуа !ттепјеп 1 ргедгани “odnos u cenama pojedinih proizvoda. Dok su avgusta 1939 re-

lativno najskuplji bili mineralni proizvodi ovoga puta to je slučaj sa poljoprivrednim proizvodima. Socijalno-ekonomski ovakav položaj agrarnih proizvoda, s obzirom na njihovu namenu, daleko je značajniji od ma koje druge kategorije proizvoda. Prema avgustu u relativnom pogledu kod sviju kategorija nastupilo je izvesno niveliranje, jedino biljni proizvodi prave izuzetak i to ujedno pokazuje da su oni glavni faktor porasta cena uopšte. Najviše cene i najveći poremećaj na tržištu desio se i dešava se kod agrarnih proizvoda.

Odnos bilinih prema industrijskim proizvodima u oktobru mesecu pokazuje 145,7 a u septembru bio je 143,7. Makaze cena u korist bilinih proizvoda otvoreme su dakle sa 45,7/%. Indeks kupovne snage stočarskih proizvoda za industrijske porastao je na 93,6% odnosno između ovih i industrijskih proizvoda na štetu prvih postoje još uvek makaze od 6,4%.

Skok cena na malo u gradovima bio je znatan, i ako nešto slabiji od onoga u septembru prema avgustu mesecu. Procentualni porast iznosi:

% prema septembru oktobru 1939 Beograd 3,9 40,0 Zagreb 7,1 42,6 Ljubljana 3,0 43,3 Skoplja 3,0 43,3 -_ Sarajevo 6,6 42,0 Novi Sad 2,4 56,3 Niš 2,0 "44,3 Split 2,5 36,3 Banja Luka 7,6 44,9 Cetinje 2,8 44,8 Opšti indeks za 10 gradova 4,0 44,2

Indeksi cena na malo u svima gradovima su za 21,6 do 48,5 poena preko bazične 1930 godine. Po visini indeksa na prvom mestu je Novi Sad, zatim dolazi Skoplje, pa Niš, Beograd itd. Indeksi pojedinih kategorija povećali su se 1 10:

%. prema septembru oktobru 1939 Hrana 36 47,7 Одеса 5,2 52,4 Ogrev, osvetljenje 1,9 24,7 Razno 4,8 36,9

Najviše je poskupila odeća, a odmah iza nje dolazi hrana. Apsolutno međutim hrana je najskuplja, jer ima пајviši indeks od 141,5, dok su svi ostali indeksi za 15—20 poena manji. Poskupljenje hrane u troškovima života izazvalo je najveća poremećaje. Prema 1930 godini u oktobru mesecu hrana je bila skuplja i to: u Novom Sadu 68,2%, Nišu 65,0%, Skoplju 57,8%, Cetinju 44,6% itd. U svima ovim mestima skupoća hrane stoji na prvom mestu. U Ljubljani na prvom mestu stoji ogrev, a u Beogradu i Zagrebu grupa razno što znači industrijsko-zanatski proizvodi osim onih namenjenih ishrani.

Beogradski indeks cana na malo, koji se posebno vodi na bazi 1996, prema karakterističnim mesecima pokazuje sledeće promene:

+ % prema septembru oktobru 1939 avgustu 1939

Hrana 5,8 39,3 44,5 Odeća ДА 49,8 65,4 Ogrev i osvetljenje 47 25,0 32,8 Razno 6,6 54,3 56,0 Opšti 4,6 40,0 48,5

Opšti indeks cena na malo u oktobru mesecu u Beogradu bio je za 21,5% veći od onoga u 1996, a za 37,4% veći od onoga u 1930 godini.

I zagrebački »Indeks« za oktobar mesec registruje dalji porast troškova Života. Minimum egzistencije neoženjenog