Народно благостање

16. нођембар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 727

__ДОгГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

На основу Уредбе о контроли спољне трговине до-

Центрифугална органи-

зација извоза пасуља извоза с" пасуља. Мзвоз је

стављен под контролу Дирекције за спољну трговину, а до даљега извозом се могу бавити Призад, Дирекција за исхрану, хрватски Погод н словеначки Превод, Расподелу извозних контингената меБу извознике врши Дирекција за спољну трговину по саслушању Савета. Затим наредба садржи казнене одредбе, а казне су искључење од извоза за одређено време и ис кључење из извоза за увек.

Извоз пасуља на овај начин монополисан је за четири државне установе од које су три трговачког, а једна административног карактера, једна централна, а три бановинске. Искоришћавање контингената је децентрализовано; преговори о продаји и извоз вршиће се, према томе, убудуће са четири различита места. До сада извоз пасуља на основу контингената — пошто је пасуљ биљни производ — био је у једној руци, код Призада.

О најновијем решењу питања извоза пасуља може се говорити начелно и конкретно, о његовој правној H скономској страни. Начелно може се приметити да у ов) наредби, више но у једном законском акту од августа прошле године на овам, долази до изражаја теденција цепања и подвајања привредног подручја земље у већи број аутономних јединица. Овде није више реч о аутономном вођењу унутрашње трговинске политике, која по уредби од 26 августа 1939 спада у надлежност банске власти, већ о парцелацији спољне трговине.

Са правног гледишта ова наредба ствара једно са: свим ново стање које је без преседана. У основном акту новога стања, у уредби о бановини Хрватској, стоји изричито да је трговинско односно привредно подручје јединствено, да спољна трговина остаје у надлежности централне владе односно централних државних установа. То се изричито наводи и у уредби о преносу послова Министарства трговине и индустрије. Са правног гледишта дакле наредба о извозу пасуља нема основа. Друга аномалија ове наредбе је у томе што се њоме у ред извозника, а то уједно значи и трговачких предузећа, увлачи један државни чисто административни орган — Дирекција за исхрану — у чијој уредби нема ни помена о томе да би се могла бавити и извозом. Дакле, поред тенденције цепања јединственог привредног подручја, давањем права извоза једној државној административној установи, ова наредба чини прекршај и позитивног трговачког законодавства, Једној установи, која је основана за сасвим друге задатке — али којих се она никако не прихваћа и настоји свим силама да се афирмира као чисто пословно-комерцијална установа — која уопште није организована за извоз, даје се право извоза док се од приватних извозника тражи низ услова као гаранција стручног обављања посла.

У економском погледу парцелација интервенционе политике и спољне трговине доноси једно потпуно ново стање, премећај који може да буде од далекосежних последица, а уз то наместо досадање организације спољне трговине долази један нови, скупљи, компликовани организам чији ће рад, врло вероватно, бити апсорбован унутрашњом борбом аутономних интереса, Прво питање које ће се поставити у новој ситуацији јесте, на који начин и по каквом критеријуму делити извозне односно увозне контингенте, јер ће наредба о извозу пасуља бити пре-

нета је Наредба о контролн.

седан да се по истом принципу поступи и код регулисања увоза. Сасвим природно свака јединица у заинтересованом артиклу бориће се за што већи удео у контингентима. То ће нарочито бити случај у контингентима ~ KOjH Cy мањи од расположивог извозног вишка. Затим, извршење контингената неће више бити јединствено. Следствено по» стоји могућност да се они неједнако извршују. А то може имати врло неповољне последице по тржиште артикала чији се извозни контингенти буду на овај начин делили, у првом реду на цене, на ефекат уновчавања тј. куповну снагу извоза. Даље, децентрализација спољне трговине одосно извоза слаби нашу позицију према нашем купцу, који добија могућност да изигра скупљег продавца и тиме обори цену. Наш положај постаје утолико неповољнији, јер главне земље у које је упућен наш извоз, имају тоталну централизацију увоза који се врши преко одређених: централних места. Уместо што се до недавна тежило да се према орим местима постави такође једна рука и тиме обезбеде максималне користи од извоза како за земљу тако и за продавце односних артикала, сада се Све то парцелише на већи број руку од којих свака за себе, под утицајем специфичних интереса свога политичко- лривред“ Hor подручја — самостално ради.

Даља конзеквенца оваквог решења јесте ји та, да извозна трговина и извозне установе уопште убудуће не могу више бити слободне у набавци извозних вишкова. Оне ће то моћи да врше искључиво на територији политичко-економског подручја коме припадају. То аутоматски повлачи за собом ограничење у кретању робе. У конкретном случају Превод ће куповати пасуљ у Дравској бановини, Погод у Бановини Хрватској, а Призад и Дирекција за исхрану на осталој територији државе. Следствено др“ жавна интервенциона политика на тржишту аграрних производа постаје немогућа и технички и финансијски. У техничком погледу интервенција на бази куповања вишкова било за извоз или за унутарњу потрошњу _ односно стварање резерви _не може се изводити са Већег броја места. У финансијском погледу немогуће је и замислити да би централна влада могла да даје гаранције за кредит и преузима евентуалне губитке за аутономне установе које су изван њене надлежности, Исто тако аутономне банске установе никада не могу имати сретства на расположењу која би могла створити и мобилисати једна централна државна установа. На тај начин доводи се уопште у питање интервенциона економска политика.

На овај проблем ми ћемо се понова вратити. За сада само констатујемо да је ова најновија тенденција у нашој економској политици далекосежна и штетна и националноекономски и националтно-политички.

4 |J septembru mesecu dinamika

cena na veliko bila je mirnija i relativni porast prema prethodnom mesecu znatno je manji od onoga u avgustu i septembru. Sistematski porast cena na veliko nastavio se i u oktobru, trinaestom mesecu od izbijanja rata. Kao i ranije, porast ie i sada bio neujadnačen; dok su ranijih meseci favoriti porasta bili bilini proizvodi, u oktobru tu ulogu imali su stočni, dakle opet poljoprivredni proizvodi. Posledica toga jeste i znatno: veći porast indeksa izvoznih od onoga uvoznih proizvoda. Cene na malo reagirale su osetnijim skokom na raniji porast cena na veliko. U pojedinim gradovima skok se kretao od 2-—7,6%. I beogradski indeksi cena na malo (baza 1926)

Poljoprivredni proizvodi uzrok skupoće i u oktobru