Народно благостање

је

4. јануар 1941. НАРОДНО 8. = Narodna skupština: u Ankari usvojila je predlog: zakona kojim se predviđa vanredni kredit od 50 miliona lira za narodnu odbranu. :

— Predlog proračuna Oda Zagrebačke opštine za 1941 godinu veći je za 36% u odnosu na prošlogodišnji.

— Budžet beogradske opštine za 1941/42 god. iznosi 559.832.136 ФШп., za 135,007.136 din. je veći od prošlogodišnjeg. Lični rashodi su povećani za 29,408.344 a matarijalni za 125,548.792 din. Glavno povećanje rashoda је kod anuitetne službe, zatim kod Direkcije tramvaja ı opštinskog saniteta. Povećanje prihoda ie predviđeno iz dosadašnjih izvora, opštinskih potraživanja iz ranijih godina i iz povećanja opštinskog prireza od 2096 na 30%. Opština očekuje da će uspeti ovim povećanjem da dođe do novih 10 miliona dinara.

— Odobren je budžet Banovine Hrvatske u iznosu od 1.897.997.000 dinara, što znači da je u odnosu na prošlogodižnji veći za 377 miliona.

— Приходи од пореза у Белгији почевши од јуна 1940 стално расту, у октобру су достигли максимални ниво од априла. У јуну су износили 20414 мил. франака а у октобру 951,19: мил. За 10 месеци приходи су износили 5.878 мил. за 1754 мил, мање него што је предвиђено у буџету. Најјаче су опали приходи од царина и трошарине.

МОУСАК5ТУО

— Jugoslovenska LO а аи ТАРЕ zajedno sa filijalama u Beogradu, Crkvenici, Karlovcu, Ljubljani, Novom Sadu, Oseku i Sušaku isplaćivaće sve stare uloge kako po uložnim knjižicama tako i tekućim računima.

— Gradska štedionica u Kranju fuzionirala se sa Banovinskom štedionicom u Ljubljani. Svi ulozi, rezervni fond i krediti prešli su u ruke Banovinske štedionice. Opština Kranj međutim, dobila je izvesne povlastice i otpis dugova.

— У Немачкој је донесен закон о јемству државе за кредите које узимају појединци или предузећа за градњу станова и читавих насеља. Укупна сума до које ће држава преузимати јемство фиксирана је на 1.225 мил. Рим.

— У Јапану је донесена уредба о контроли рада акционарских друштава. Међу осталим њом је наређено да дивиденда друштава са главницом преко 202.000 jegHa не може бити већа од 8%. За већу дивиденлу треба тражити одобрење министра финансија.

— У Словачкој се врши обавезна концентрација банака и осигуравајућих друштава. Осигургвајућа друштва груписаће се по националном пореклу капитала. Словачка група окупиће се око 3 предузећа: Словачко осигуравајуће а. д., Татра и Карпатиа.

POLOŽAJ RADNIKA

— У Протекторату Чешка и Моргвска је наредбом министра за социјалну политику одређена минимална пла-

та банковних чиновника и то за једноставније послове

2260 к у Прагу, за компликованије 2702. Предвиђена је и тринаеста плата. Ако су досадашње плате биле веће од минималне не смеју се снизити.

— До краја септембра 1940 упућено je на рад у Немачку из Генералног гувернемана 340.000 радника. За издржавање њихових породица уреди. за посредовање рада дају 8,33 злота HOR O

SAOBRAĆA) 0. , -— Puštene su u saobraćaj nova telefonske centrale u Skoplju i Kumanovu.

— U Danskoi 51 и зуе уебој upotrebi Је АН

oni i kamioni sa generatorom.

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 11.

— Povišene su cene kartama na zagrebačkim tramVajima od 1.50 na 2 dinara. Povlašćene karte та Сестје, radnide i:dake ostalč 5и iste: .

=— Између Италије и Швајцарске склопљен је споразум о завсђењу авионског саобраћаја на: линији ЛокарноРим од 2 јанугра о. Г.

= Брозеауа ђапске ујази ш зри и је 10.846.999. din. za građenje puteva i mostova, arhitektonske 1 hidrotehničke radove. |

RAT | PRIVREDA

— Vlada u Štokholmu je odlučila da sprovede kontrolu. pro:zvodnje i potrošnje butera, margarina, masti i svih: ma snih materija koje služe ishrani. У

— U Finskoj je zavedena opšta obaveza rada, koja je 'obuhvatila: i žene od 17. do 35 godina. Žene će raditi M Ld nim logorima u vremenu od 4 meseca godišnje. :

— Предлог закона о накнади штете y EHraecioj npHчињене ратом предвиђа осим отштете од стране државе за упропаштену имовину још и ренту за случај радне неспособности. Код лица која су пре несреће била запослена рента за све време трајања неспособности за рад лзносиће 35 шилинга недељно код мушкараца, а 28 шилинга КОД жена без обзира на имовно стање. Ако нису била запослена пре несреће, онда ће рента за мушкарце износити 21 а за жене 14 шилинга. Поводом критике од стране посланика у парламенту, да су те ренте премале, министар финансија“ је изјавио да свако може да се осигура код осигуравајућих друштава. и |

КОМАЈМКТОВА

— U toku prošle godine sagrađeno je u Beogradu 480 novih zgrada, a prethodne 1939 god. 633, prema. izveštaju Tehničke direkcije opštine grada Beograda. - а

— Jadranska brodogradilišta и Зрши 1 Kraljevici smanjila su broji svojih radnika od 1.200 na 500. Kada budu završeni poslovi koji su u toku, doći će do nove redukcije radn:štva. .

— Banska uprava u Novom Sadu predvidela je sumu od tri i po milijarde dinara za javne radove koji će obuhvatiti melioraciju 700.000, hektara zemljišta, izgradnju puteva, DO: dizanje vodovodne mreže, javnih zgrada, poljoprivrednih stanica, poš:a itd. |

— U Banovini Hrvatskoj pristupilo se izvođenju velikih iavnih radova. Trenuino u gradnji se nalaze nekoliko „javnih zgrada čija vrednost prelazi 170 miliona dinara: pošta. br. 2 u Zagrebu (26 miliona din.), poštanska zgrada u Slavonskom Brodu (5 mil:ona) i Karlovcu (2 miliona), tehnički, fakultet u Zagrebu (20 miliona), veterinarski fakultet (10 miliona), neurološka i psihijatrička klinika (10 miliona), palata pravde, gimnazilie i trgovačke akademije itd. у

— Сарајевска трговинско-индустриска: комора објавила је извештај о развоју прерађивачке привреде на'евом подручју у 1989. Како по броју отворених нових радња тако и по обиму послова 1939 је ретко повољна година: Крајем 1938 је било 18.842 радње. У току 1989 су створене 1488, а затворене 563 радње тако, да је крајем 1989 било 19.469, за 6% више него 1928. Био је свега ! стечај и 5 принудних поравнања ван стечаја. Индустрија на подручју коморе добила је неколико нових предузећа. Тако фабри~, ка соде у Лукавцу је подигла постројења за електролизу. соли. С тиме у вези повећала се производња каустичне соде, а осим тога фабрика је почела са производњом хжло:. ра и његових деривата. У Сарајеву је изграђена нова фа: брика кисика. Због нерентабилности затворени су рудници: