Народно благостање

__Страна 10

đarstvo uzima sve više maha i postaje važnim faktorom celokupne naše narodne privrede.

Evo kako se od prilike ova slika menja u desetom i u iedanaestom mesecu — prema tome koliko se ima podataka. Podloga Narodne banke porasla je od 2,88 milijarde dinara u septembru na 2,60 milijardi u novšmbru. I devize koje ne ilaze u podlogu porasle su od 518 u septembru na 611 u novembru. Menični zajmovi Koji su · sistematski pada:ii u ovoj godini ponovo rastu. Virmanski promet kod Narodne banke i Poštanske štedionice dostiže vrhunac u maju tekuće godine, zatim opada, ali se u oktobru ponovo približava maksimalnoj сите од blizu 17 milijardi dinara. Obrt žiro-računa Narodne banke takođe dostiže vrhunac u maju i posle kratkog opadanja ponovo se podiže i prelazi 10 milijardi. Kursevi hartija od vrednosti koji su već u septembru 1939 god. počeli da opadaju, poslednja tri meseca su u porastu. Menični zaimovi kod banaka su u opadanju. To je sasvim prirodna pojava s Oobzirom na obimnost novčane cirkulacije. Rudarska proizvodnja

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ | __Bp, 1

dostiže vrhunac u oktobru: indeksni broj je 162 prema 125 u februaru prošle godine. Isto tako topionička proizvodnja i ona uglia dostižu vrhunac u oktobru. Takođe i broj osiguranih radnika za isto vreme. I broj osiguranih radnika u cčlokupnoj industriji dostiže u septembru najveći broj za poslednje dve godin,

Državni prihodi takođe su u porastu, i u oktobru dostižu maksimalnu cifru. Isto tako i prihodi od železnica kao i neposrednih poreza dostižu u septembru i u oktobru najveće cifre. Već prihodi od železnica kažu nam da ja promet na njima postigao vrhunac u oktobru t. g. ZDog snažnog роvećanja tranzita celokupan promet ja u porastu.

Iznoseći podatke o vrlo povolinom razviću „naše паrodne privrede za deset meseci ove godine mi smo daleko od toga da potcenimo pogoršanje koje će nastupiti u 1941 god. i koje će u glavnom doći od teškoća robnog prometa sa inostranstvom ı unutrašnio-ekonomskih poremećaia.

a BE Šš

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Veće Poljoprivredne komore Zetske banovine primilo. ie budžet za 1941 god. koji iznosi 625.000 dinara. U isto vreme veće je odlučilo da obavesti Savez poljoprivrednih komora da će Komora istupiti iz članstva Saveza ako ovaj bude i dalje vodio dosadašnju politiku, koja niie odgovarala uvek interesima naših poljoprivrednika.

— Главница житне централе у Румунији од милион леја је скоро потпуно уписана. Национални задружни институт преузео је 1040 акција од укупно 2000. Велика дру:

штва за трговину житом као Агрекс, Агромекс итд. упи-.

сала су по 70% акција.

— Из извештаја Зтефипасђапк у Немачкој види се да те акција на подизању нових сељачких насеља у 1937, 1938 H 1939 била знатно слабија него у претходне три године. Разлог томе лежи у великој потреби да се развије што више индустриска производња и изврши програм наоружања. Од 1937 до 1989 банка је поделила кредита за подизање насеља у износу од 185,5 мил. Рм. У овом периоду је формирано мање насеља, али су поједина газдинства већа и за живот способнија. 1933 просечна површина газдинства је износила 12,3: ха, 1937 199 а 1939 22,5 ха.

INDUSTRIJA

— U oblastima Irkutska, Čite i na teritoriji Mongolske republike pronađena su nova ležišta gvozdene i manganovč rude, zatim kalaja i kamenog uglja.

' — Тражња дрвне вуне у Норвешкој стално расте, пошто је увоз памука н природне вуне немогућ, С тиме У вези фабрика целулозе у Гарпсборгу је решила да изгради фабрику дрвне вуне.

TRGOVINA

— Odlukom Banske vlasti u Zagrebu manufakturni trgovci svoju robu ne smeju prodavati po dnevnoj već po nabavnoj: ceni. :

— Ured za nadzor cena ı Zagrebu maksimirao je cene mesu: u maloprodaji, ostavivši cene stoci za klanje potpuno nekontrolisane.

— Prema naredbi Bana Dravske banovine mlinovi na teritoriji. ove. Banovine mogu. da melju pšenicu :samo род uslovom da: od 100 kilograma proizvedu 76 kg. brašna. Belo brašno će proizvoditi samo oni mlinovi koje bude odredio

pretsednik Prevoda. Cena belog brašna na sme biti veća od. 850 din. za 100 kg. U trgovinama na malo cena narodnog

pšeničnog Drašna određena je na 5 dinara a cena tricama па 2.75. din. — Naredbom ministra trgovine i industrije celokupni

izvoz drva, proizvoda od drva i šumskih proizvoda uopšte,

stavlja se pod kontrolu Direkcije za spolinu trgovinu, koja će izdavati izvozna uverenja sa rokom važnosti od tri meseca. lL.vozom šumskih proizvoda moći će se baviti samo ona Dpršduzeća koja su upisana u registar izvoznika. Uverenia će izdavati i Banska vlast u Zagrebu.

— Ministar trgovine i industrije propisao je naredbu о osnivanju, delokrugu i organizaciji Ekspoziture Direkcije za spolinu trgovinu u Ljubljani.

— Трговински саобраћај између Белгије и Бугарске регулисан је новим уговором који предвиђа Берлин као обрачунску централу. Плаћања ће се вршити посредством новчаничних банака обеју земаља. Обавезе које не гласе на марке обрачунаће се по средњем берлинском курсу.

— Тешкоће увоза каучука нагнале су швајцарски ратни уред да најави скоро завођење рацизонирања продаје атогума. Продаја је већ сада забрањена и врши се попис резерви. |

— Zagrebačka opština, koja se pre izvesnog vremena зпађЏе:а sa 1200 vagona drva, 300 vagona pšenice i 400 vagona kukuruza, već je prisiljena da ove svoje zalihe stavi na raspoloženje stanovništvu, mada je prvobitno bilo predviđeno da se zalihe iskoriste tek u naročito teškoi situaciji.

JAVNE FINANSIJE

— U Zagrebu je povišena taksa na luksuzne i lovačke pse i to, za prve plaćaće se otsada 200 dinara gradske i 300 banovinske takse, a za druge 50 odn. 40 din. Za pse čuvare ostala je i dalje ista taksa od 1 dinara.

— Kragujevačka opština ukinula je trošarinu na drvo i životne namirnice. Ova odluka će biti na snazi sve dok se prilike za snabdevanje ne poboljšaju. Usled velikog snega do. voz brašna čak i iz najbliže okoline bio je onemogućen. tako da nekoliko dana nije bilo hleba.

— Zagrebačka opština razrezala je trošarinu na plin ii elektriku, dakle na. svoje vlastite proizvode. Ova nova “fi. skalna mera opštine izazvala . Је Velika nšzadovolistvo među. građanstvom.