Народно благостање
iz donje tablice.
4. јануар 1941. · onaj iz 1999, izuzevši Nemačku i Bugarsku, kao što se vidi
avgust 1939. | 1940
Albanija 72. тате 90 Nemačka 78 septembar У Belgija 70 april 98 Danska 108 avgust 7 Španija 187 sept 169 Estonija 86 тај 157 Finska 108 mai 107 Grčka 119 avgust 147 Mađarsita 85 avgust 104 Letonija 98 dec. 1939 105 Norveška 1 septembar 139 Holandija 71 mart 88 Portugal 95 mai 128 Rumunija 84 avgust 136 Engleska 7 avgust 106 Švedska ЛИ. avgust 146 Švaicarska 76 septembar 108 Титка 61 mart 12:
Indeksi cena bili su viši u zemljama koje su imale teške političke krize ioš pre rata, kao Španija „И čija jie privreda
bila u velikoj zavisnosti od konjunkturne politike, kao što:
su Švedska, Norveška i Grčka, ili su se koristile velikim skokom cena agrarnih proizvoda koji su pred rat imali dobru koniunkturu, kao što je slučai sa Danskom. Od momenta rata ti posebni momenti nisu Dili više toliko od značaja koliko skok cena uvoznih artikala, u nekim zemljama inflacija, smanjenje proizvodnje pa otud smanjenje ponude. Da su ovi činioci trajno u deistvu vidi se po tome što u svim zemljama indeksi skaču iz meseca u mesec.
Када је 1930 год. привредна депресија захватила Амери-
Кад би неко одговарао | за то! ку, државне власти покушале су свим силама да лече 6о0-
лесно стање, па кад ни то није помогло одлучиле су да спасу ситуацију на други начин. Покушало се тешењем народа на боља времена и са уношењем доброг расположења упркос тешке ситуације. Тако је постала крилатица: „Кеер зтШпе", преведено на наш језик отприлике би значило исто шт» и „удри бригу на весеље".
Па тако и код нас. Док је становништво Београда цвокотало на децембарском мразу, узалуд обигравајући празне дрваре, чуле су се преко дневне штампе утешне речи Централе за огрев: „Београд не може остати без дрва у току зиме"... речи које су подгрејале многе промрзле и прозебле. Ми би рекли и наивне. Поред тога, остајемо
по овој ствари резервисани. Истина, Централа за огрев је.
већ издала довољан број отпремних дозвола, шта више чак и преко броја који је потребан, па се очекује увоз 600.000 кубних метара дрва (око 25.000 вагона). Чини нам се само да оптерећени саобраћај неће моћи благовремено
ову количину да испоручи тржишту. Кад ово пишемо има-
мо пред очима случај Новог Сада, који је остао у време најоштријег децембарског- мраза без и једне цепанице, ма да су довољне количине огревног материјала већ биле наручене. |
Постоји. још једна установа која слично овој не показује много: бриге и старања о потребама грађанства. То је' Дирекција трамваја и осветљења, Београд се развија
фантастичном (брзином док се број трамвајских кола и“
аутобуса повећава "у ужасној несразмери, То се нарочито
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 9.
јасно види када наступе изненадне нередовне прилике као. на пр. велики мразеви, снежне вејавице итд. Не само што. се тада не повећа број овог јефтиног превозног сретства“ већ напротив, редовно се догађа застој на свим пругама У свим крајевима Београда. А онда, када се кола појаве, и, када свако жури да се у њих што пре утрпа, настају нечувена отимања, псовке, препирке, па чак и рвање. Они боји су снажнији и јачи успевају да се некако дочепају платформе, док другима преостаје или да сачекају нова кола и нову гужву, или да наставе пут пешке. Чиновници и сав радни свет који од раног јутра хита својим канцеларијама, радионицама и фабрикама, пропуштајући по неколико препуних кола, губи у времену и излаже се опасности да услед честих опомена својих претпостављених чак и своје место доведе у опасност. 0
На крају хоћемо да истакнемо само то да је привредна депресија у Америци 1930 год. претстављала нешто. неизлечиво, за разлику од проблема огрева код нас и проблема општинског саобраћаја. Уосталом, да постоје санкције за одговорност ове врсте, до овога не би могло ни доћи.
we uuu 5 || kratkom гахтаки ·објауцо je odelenje za ekonomske studije Narodne banke izveštaje: prvi za davet meseca ove godine, a drugi za oktobar, tako da ta dva izveštaja zajedno daju sliku za deset meseca. Kod ргосепг зфапја i razvića jedne privrede glavnu ulogu igra proizvodnja. Kao što se zna mi nemamo statistike proizvodnje. Postoji, istina, poljoprivredna statistika, ali ona je proglašena za prostu procenu koja može da odstupa od stvarnosti za mnogo procenata. Prerađivačka privreda је potpuno bez statistike — izuzev rudarstvo i topioničarstvo. Narodna banka se trudi da tu prazninu popuni anketiranjem kod poiadinih industriskih grana, tako da se može reći da njezini tromesečni bilteni sa mrilično uspeha daju sliku o stanju industrije. Mi imamo statistiku o privrednim pojavama koje spadaju u cirkulaciju i distribuciju državnih finansija, saobraćaja itd. Te statistike obrađuje odelenje za ekonomske studije u cilju da se dobije slika stanja celokupne narodne privrede. .
Povolino stanje naše privrede u 1940 g.
Površan pogled na tu dokumentaciju pokazuje da se naša narodna privreda u ovoj godini razvijala neobično pDovoljno, istina sa promenama u pojedinim granama, od Kojih: je najveća slabila poljoprivredna proizvodnja (izuzev kukuruz). Ova nepovoljna činjenica nastupila je tek u jesen ove godine tako da za prvih osam meseci slika privrede stoji pod uticajem faktora koji su nezavisni od žetve. U stvari, cela. godina ja nenormalna, jer je to ratna godina. Ali ratna godina ne mora uvek biti nepovolina za neutralne zemlje. Ukupna slika je mnogo povoljnija no što bi se to moglo očekivati na osnovu pritužbi koje se čuju iz sredine širokih masa. Možda zbog toga što se ove odnose više na cirkulaciju dobara.
Ako bacimo pogled na pr. na majvažnije indicije privrednog razvoja za prvih devet meseca upoređenih: sa istim iz
· prethodne godine, vidimo da samo kod dveju ima smanjanje,
a kod sviju ostalih povećanje. Smanjenje је зато kod zaj-'
· тома Магодпе banke i kod uloga na štednju; inače kod: sviju.
ostalih pozicija imamo. povećanje, koje napr. kod vrednosti spoline trgovine ide na 32%/0 Naravno da ima ipovećanja koja su nepovolina, kao što je ono opticaja i cena na veliko, ali ja ukupna cifra, kao što rekosmo, vrlo zadovoljavajuća. 11teresantna je stvar da Jugoslavija, seljačka zemlja, u strukturi svoje spoljne trgovine postaje sve više industriskom. Ru-