Народно благостање

Страна 8

се требало да повећа услед повећања великог Сава пореских стопа и увођења нових пореских облика.

Расходи за првих седам месеци извршени су за 7,254, мил. дин. или 10,19) испод предвиђања, а 145% више од оних у истом периоду прошле буџетске године, На личне издатке утртнено је 3.214,3 мил. дин. или 41 „69%. MaTepHјални расходи извршени су са 86,7%, дакле за једну шестину мање од предвиђања. Ако се при томе узме у обзир повећање цена које је наступило у овоме периоду, онда је јасно да су државне набавке морале да буду смањене знатво више од процента који показује смањење материјалних расхода.

Упоређењем прихода и расхода за седам месеци до-

бија се вишак прихода од 862,6 мил. дин. према 248 мил.

дин. у истом периоду прошле буџетске године, Овај вишак створен је одлагањем материјалних расхода, а поред осталога разлог за то биле су и повећане принадлежности државних службеника које се финансирају из вишка прихода односно на терет материјалних расхода.

II ara Tarn OTO ITU AKI ai ТЕТ

liko je važna, rezerva hrane u momentu izbijania rata, kada zbog blokade i ratnih ореracija na moru budu prekinute veze sa prekomorskim zemljama kao glavnim izvoznicima sredstava za ishranu u Evropi. Zbog toga sadašnii rat nije zatekao niiednu evropsku zemlju bez zaliha hrane. Stokiralo se sve što je moglo da stoji duže vremena, a da se ne ukvari, naročito hlebna žita. Glavne zaraćene države rat je zatekao sa agrarnim rezervama koje su u Nemačkoj bile tri puta veće nego 1914, u Engleskoi više nego dva puta i u Francuskoi skoro dva puta. Jedino rezerve Ttaliie bile su svega za 400.000 metarskih centi veće nego 1914.

Svetske rezerve pšenice 1939 bile su 276,8 mil. m. centi (1914: 123 mil. mte.)i od toga je otpadalo na prekookeanske izvozničke zemlje 147 (49) mil., podunavske 22,3 (10,1) mil. i ostale evropske zemlje 98 (59,3) mil. Sve evropske zemlje prema tome imale su 1939 godine dva puta veću rezervu pšenice nego 1914. Kako je ona bila raspoređena po pojedinim zemljama vidi se iz sledeće tabele:

Evropske rezerve pšenice

uoči rata bile su dva puta veće nego 1914

1914 1939 u mil. met. centi Mađarska ; 5,9 5,2 Rumunija 2,3 7,6 · ВигатзКка 2,4 4,2 Jugoslavija 0 „9%) 5,4 Nemačka sa Protekt. i Austrijom 13,3 24,5 Engleska 8,7 20,3 Francuska 16,9 25,6 Italija 10,5 10,9 Belgija | | 18 2,3 Holandija 0,9 27 Švajcarska 0,8 1,8 Švedska 0,6 7919 Norveška 0,1 12

#) Odnosi se samo na Srbiju.

Ovako velike rezerve omogućile su kako zaraćenim :ako i neutralnim zemljama da nisu morale. odmah · u po-" četku rata.da kupuju pšenicu,, a posledica toga je bio „jak. pad svetskog: izvoza pšenice i cena u prekookeanskim zemlja-,. ma. U periodu od ı avgusta 1939 do 20 aprila 1940 svetski izVOZ' pšenice: je iznošio' 95,9 mil. met. centi prema 114 mil.

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Prvi svetski rat je pokazao ko--

Бр |

1938/39. о да је u izvesnoj meri uticala na kretanje рмоха Visina transportnih · troškova koji su silno porasli. Tako na pr. prevoz kukuruza iz Argentine u Evropu bio je početkom ove godine dva puta skuplii od samog kukuruza.

=>” o —z—zr—= Људи су вековима патили од Један недопуштен зубобоље незнајући начина да поступак зубе чувају од квара, а камоли да их лече. Кад је бол

ae = Goo —

постала неподносива другог лека није било него да се болесни зуб извади. Човечанство је много добило кад је медицина успела да пронађе начин спасавања зуби пломбирањем. Стављање златне круне сматра се као последња могућност да се зуб спасе, а никако да буде украс ради улепшавања изгледа.

Ових дана читаоци „Политике“ могли су са чуђењем да прочитају вест како је неки младић из села Радњевца код Неготина дао да му зубни лекар извади два здрава зуба и стави златне круне, мислећи да ће тако бити лепши

н имати више успеха код девојака у селу. Не треба нико

да се чуди овом младићу што је то учинио. Тежња за допадањем како код мушкараца тако и код жена је вековна појава. Разни накити које носе и једни и други јесу само израз те тежње. Стога није никакво чудо да се код примитивних људи могла јавити мисао да златним зубима учине своју спољашност упадљивијом и привлачнијом. То што је учинио онај младић из Радњевца личи поступку неких црначких племена у Африци код којих мушкарци тетовирањем, а жене растезањем доње усне хоће да се улепшају. ! | Само кад већ не треба да се чудимо тим примитивним људима, морамо да се чудимо лекару који је извадио два здрава зуба човеку без потребе, што није омео да учини. Ако је та вест тачна власт би требала да поведе против њега истрагу.

iu ar ar ini ниенеита раенчида ренина.

Osim Nemačke sve su zemlje uoči rata imale nevezanu privredu. Talijanska, koja je bila druga po redu obzirom na уеzanost, nije bila u onoi meri dirigovana kao nemačka. Rat je izazvao nekoliko ozbiljnih poremećaja u iproizvodnii i distribuciji dobara, a svaki poremećaj u slobodnoj privredi odražava se odmah na ikretanje cena. Stepeni otlpornosti pojedinih nacionalnih privreda evropskih zemalia veoma su različiti, a različit je bio i pritisak rata kod njih, tako da se to moralo da izrazi i u vrlo različitom kretanju njihovih cena, na veliko i malo. Tako se od početka rata može da prati na cenama, kako su privrede DoOjedinih zemalja izdržavale udarce koji su ih stizali.

Skok cena u svetu

O O

Društvo naroda izdaje i dalje podatke o kretanjima cena, ali više nisu potpuni. Statistička služba prekinuta je u nekim zemljama Tako podaci za septembar ipostoje još samo za četiri evropske zemlje.

Najveću otpornost pokazala je nemačka privreda. Јпdeks cena na veliko minimalno se pomerio, skočivši sa 78 od decembra, a toliko је bio i. pre: rata, na 81 u junu i na tom nivou održao se još u septembru Kod troškova života skok ić nešto veći, sa 82 uoči rata na 86 u juiu i avgustu, ali u septembru je došlo do pada na 85,

· Sve druge zemlje (za. Francusku i. Italiju nema. podataka) IG su vrlo snažan. Skok, One bi mogle :da se podele u dve grupe: zemlje kod kojih Це. nivo cena "uoči rata stajao oko ili iznad nivoa 1929 | о sa хпапо nižim. Posle , (EO аи "dana ratovanja. kod svih zemalja пао је prekoračio