Народно благостање

BR S SS

15. фебруар 1941.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 99

Пре закона о банкама треба санирати боанкарство

1. СИТУАЦИЈА БАНАКА

Овај чланак био је спремљен за штампу пре шест недеља и пре објављивања извештаја Народне банке о стању привреде у трећем тромесечју 1940. Да основу тог извештаја појавили су се у нашој штампи написи о повољном развоју прилика код банака, услед чега се добија утисак да код нас не постоји специфична криза банака, које се оне не могу да реше ни код најповољнијег развоја прилика у другим гранама привреде. Из нашег излагања видеће се да ствар стоји друкчије, а и сам извештај Народне банке то потврђује, треба га само тачно интерпретирати.

У извештају говори се о побољшању код нашег приватног м јавног банкарства у трећем тромесечју према другом. Реч је само о релативном побољшању. После септембра 1939 наступиле су тешке прилике за наше банкарство, када је донесена Уредба о ограничавању права располагањима уштедама код банака. Погоршавање се продужило до фебруара, а затим долази до извесног опорављања, према месецу кад су прилике биле најлошије. Иако су се нешто поправиле, прилике у септембру 1940 биле су лошије него у септембру 1930, јер су улози на штедњу били мањи за 212 мил. Међутим, слика је још црња, ако

се прате промене код јавних и приватних банака и у структури њиховог пословања. Например улози по чековним рачунима Поштанске штедионице повећали су се у току те године за 1,192 мил. (са 1.654 мил. на 9.846 мил.), што је ишло на рачун њених улога на штедњу и улога других установа за штедњу. Повећали су се улози по текућим рачунима код приватних банака и самоуправних штедионица, са 2.639 мил. на 3.228 мил. али зато су се смањили улози по. књиџицама за 801 мил. што значи да је један посао банака у тешкој кризи због специјалног режима у коме се оне налазе.

S Код проблема банкарства нас интересују више приватне него јавне новчане установе. Код њих не само да није било побољшања у трећем тромесечју, него напротив, погоршање, јер су се улози на књижице смањили за 42 милиона према претходном, 4 према истом тромесечју 1938 мањи су за 434 милиона. Ово заостајање односно неучествовање приватних банака у малом опорављању банкарства, које констатује извештај Народне банке, показује да код њега има нешто специфично, а онда је IDEM" томе потребно да се предузму и нарочите мере. Да видимо шта се спрема.

И СПЕЦИФИЧНА КРИЗА БАНАКА

Ако су тачне вести које су продрле у штампу, а немамо разлога да сумњамо у њих, у припреми се налази закон о банкама. Значи да меродавни сматрају, да је то прва и најнеопходнија мера коју би требало предузети, да се створе добри предуслови за пословање банака. У неколико написа коментарисан је тај пројект закона, и третирано питање потребе самог закона. Ми се не слажемо с њима у колико су они у доношењу тог закона видели решавање кризе наших банака.

Наше банке су у кризи девет година. Она_

је дошла у вези са општом приведном кризом, али као што су остале гране привреде могле да је преброде, препробиле би је и банке, да није дошао специјалан узрок који је кризу продубио и продужио. То је мораториум, који је дошао као последица наопаког решавања питања сељачких дугова. Место да држава помогне кредитима банке, да одговоре својим обавезама уколико им је то постало немогућно самима, или да их пусти да ликвидирају, она је завела мораториум и тиме убила поверење у банке. Банка је посредник у кредиту. Према томе њезин пословни успех зависи од поверења публике. Мера која је брисала поверење, није могла да користи банкама, него их је увалила у тежу ситуацију. Ситуација остаје непромењена, док год је закон на снази. Код таквог стања спрема се закон о банкама.

То је основна ствар коју не треба ни једног

момента заборавити кад год се анализира поло- 4цији: жај наших банака. Од 1934 кад је донесен законоу о мораториуму, до данас, наша привредна ситуа:/ „Зи.

ција прошла је кроз неколико фаза. Мако осака= i

Бене, некоје банке могле су да поправе своју ситуацију и да обнове пословање захваљујући општој привредној коњунктури. То је случај свега код 33 новчаних завода, док их је 49 ликвидирало. Већина банака остала је још под мораториумом, са мало изгледа да поправе свој положај, зато што ни привредна ситуација није више онаква каква је била пре две године и што се отплата сељачких дугова не врши према предвиђању. Ако се сматрало да ће постепено деблокирање улога поправити положај банака које су под мораториумом, сада је та нада умањена. Али мања или већа нада не мења ништа на основној ствари, да су банке болесне због режима под којим се налазе. Са погоршавањем привредне ситуације погоршава се и њихов положај, али основна ствар се не мења.

У једном чланку објављеном у „Југословенском Лојду" од 14 новембра д-р Јулије Хан умањио је значај главног узрока неповерења у банке и њихове кризе, заступајући тезу да је за опорављање нашег новчаног тржишта потребно пре свега уклонити страх од инфлације и извршити ста_билизацију цена, а затим да се створи поверење улагача у банке.

Овде је место једног узрока постављен дру-

ги, а онда је обрнут ред којим би требало присту-

пити санацији нашега банкарства. Треба одвојено посматрати инфлационе појаве и њихове последие“иснови положај банака у тако створеној ситу-

OON ||. И фиација мора да се од свог почетка одраволумену послова банака. То је сасвим

|нојава. Банке су пре свега посредници