Народно благостање, 01. 03. 1941., стр. 11

1. OD 191 pa

Ча зе. postigne uspeh, koji se očekuje od ovih mjera«. Uspeh na koji ovde misli Dr. Вгедпа je stabilizacija cena. 5

„Ovakav: · zaključak је pogrešan, i do прека 45 autor Капки mogao doći samo zbog toga što ja sasvim i gubio iz vida primer današnje Nemačke. Pre 5 godine u Nemačkoj je zabranjeno dalje povišenje cena bez odobrenja državnog komesara, i od tada je država potpuni gospodar tržišta. Kretanje cena je minima:no što se vidi po indeksu cena Društva naroda. 1937 indeks cena na veliko je iznosio 77,2, 1938 77, 1939 78, a u novembru 1940 81. Dakle, stabilizaci;a cena je potpuno uspela. R>- :gulisanje cena od strane države nije ima:o za posledicu opadanje proizvodnje kao što tvrdi Dr. Brezina da bi trebalo da bude. Naprotiv, ona je rasla. Indeks industriske proizvodnje 19837 je iznos:o 117, 1938 126, а u julu 1999 135. Porast je zabeležen kako kod pro:zvodnje investicion:h dobara tako i onih za potrošn'u. Indeks proizvodnje prvih ;e bio u 1937 124 i do kraja jula 1939 {e porastao na 147, a drugih 105 odnosno 120.

„Франкфуртер Цајтунг“ од 16-1 0. г. донео је интересан_ тан чланак о појачаној упоБенин Ес о троеби коња у пољопривреди Сов. Русије у којај се годинама ферсирала молориваци Чланак у изводу гласи: У Сов. Русији дошло је у последње време до интересацтног обрта у гледању на моторизацију у пољопривреди. Раније се ишло за тим да се у што већој мери коњи замене трактором, и дошло је до тог да су у многим крајевима коњи лежали без посла, а трактори су били преоптерећени услед чега је долазило често до кв Ара и за M је утрошено много милиона, _Сада влада пролагира употребу коња поред трактора. Комесар за пољопривреду тражи од колхоза да се нађе средњи пут за употребу како коња тако и трактора. Разлози оваквог обрта мишљења су економског и војног Карактера. Пролећни радови у Сов, Русији трајаће релативно кратко време — краће него код нас; због тога се они морају извести што брже. У том циљу је потребно да се искористи и коњска снага да би се што пре и што више земље узорало и посејало, Неки пут се догоди да машинске станице не могу на време да ставе колхозима на расположење тракторе, сељаци у том случају чекају наместо да употребе коње и са њима обраде земље колико моту. Пре-

Коњ или трактор

цењивање трактора довело је до тога да су сељаци радије. чекали на тракторе него да у годишњем извештају колхоза стоји да је смањен проценат механизације рада. По-

следица тога је била да је мање земље засејано. „Колико смо мање добили жита, репице и другог", пише „Извести-

ја",. „због тога што су коњи у колхозу премало иско-

ришћени."

су јој потребни. То се збиља и догодило. Пре колективи-

зације, 1928, било је у Сов. Русији 22,8 мил. коња, а 5 то-,

дина доцније свега 12,8 мил. Доцније се њихов број. посте-

пено почео да повећава и крајем 1939 је било 18 мил. коња.

Претерана моторизација има једну врло слабу страну која може да дође до изражаја за време рата. Може да се догоди да у неким крајевима из ма ког разлога нестане бен-

зина што би имало за последицу застој у радовима, акс не. би било при руци коња. То се може десити и у случају. квара ва тракторима, ако би се морало дуже времена че-

кати на оправку.

__Због свега тога совјетска влада је решила | ДЕ у извесној мери, успори моторизацију пољопривреде. и омогући по:

ново. већу употребу | коња. .

Војска је била и раније против претеране моториза-, ције у пољопривреди, пошто се тиме смањује број коња који“

TJE OTAC

_Uticaj rata na Rkupovnu

__Crpana 139

Mi smo ц бг. 6/41. он О uticaju rata na cene u Evropi, oslanja,ući se pri tom na in-

зпаги pšenice а “ deks cena Društva naroda i

nemačkog. statističkog – ureda. Direktor tog, ureda, Dr. A. Jacob, u »Die 'd-utsche Voeiks:

irtschaft« izneo je kretanje cena tri 'artikla: pšenice, kame-

nog uglja i šipkastog želza, da bi pokazao koliko se izman:la kupovna šnaga pšenice u pojedinim evropskim zem:ja-

ma do kraja 1940. Pri tome je napravio upoređenje između

po.edinih zemalja na bazi cena u Rajhu. Сепе su računate u markama za proizvode otprilike istog Куашеја. Pri tome su uzeti u obzir uslovi transporta i druge okolnosti Које mogu da utiču na cene. |

Kolike su bile cene na veliko pšenice, uglja i šipkastog železa u pojedinim evropskim zem:jama krajem 1940 u uporađen, u sa prosekom 1933 vidi sa iz sledeće tabele:

Pšenica ~ Ugalj ipkasto У 1076

cene u Rm za 100 Ке cene u Rm

та | ~

= 1938 1940 1938 1940 1938 - 1940 Мотаска 2082 20,80 14,0 14;50 · 11,0 |: 11.0 Češko-Morav. 15,31 19,07 19,40 ~ 16,43 -10;67 11,35 Holandija · 1521 1568 18856 2184 PO = Jugoslavija 9,9 17,11 14,82 15, 66 - 9907 '8927 Bugarska · 12,05 · 14,44 —.— ===: :22,88 35,11 Mađarska 1308 1449 4178. 45,92 17,82 1976 Belgija 10,22 13,78 12,58 16,40 9,26 1,0 Rumunija 825 10,62: 33255 — 27, ———-—-= Francuska 14,56 1975: -12:16 —— 7,74 10,42 Švajcarska 13,43 20,07 26, 76 55,22 12:87 27,56

Kako vidimo porast cena pšen:ce je na:;veći u agrarnim zemižama. One se sve više prib!:žuju cenama u Raihu. Naročito je velik skok u Jugoslaviji (72%). Svega dve zemlje u Evropi su imale manje cene pšenice u 1940 nego u 19838, to su Nemačka i Francuska. Ali nie samo porasla cena рбеnici nego i drugim agrarnim pro:zvođima u svim O zemliama, o čemu smo pisa!! neko:iko puta. | I cene druga dva artikla koje je Dr. Jacob” uporedio sa pšenicom pretrpele su u toku 1940 velike prom:sne. Kao i pšenica i oni su mnogo traženi, a kako je rat u mnogim zemljama otežao njihov uvoz došlo je do nestaš:ce, na Df. ugija u Francusko:. Sve je to ima:o za posledicu veliki skok nji ihovih cena, usled čega se u nakim zemliama odnos cena između pšenice i uglja i železa izmenio, kako se to vidi. iz sledeće tabele:

-_ Za 100 kg pšenice movjo se кор u tonama

1938 1940 :.. „. 1938 1940.

Ugl:a Šipkastog železa.

Nemačka ____140 ~ 1,43 180 *. +890 Francuska · ~ 5 1207. = 23608 103 Holandija 1,14 0,71 пе 65 Суедзка 0,94 0,53 77 = Bugarska = — 054. | 021 Вија | 081 08 110 134 Jugoslavija 06885. 569. 0,43. 046 буа'сатзка | [050 0,36 104 072' Mađarska 0831 051 05 0,73. Ртишија 0,25 0,38 3 =

| Izuzev Nemačku i Mađarsku, u Колта У Odnos cena. tn tri aritkla ostao skoro nepromenjen, u svim osta:im eV-, ropskim zemljama on se jako izmenio. U zemljama. kože, uvo. ze ugalj tražn'a je bila u 1940 tolika, da su se cene skoro udvostručile. Iako su porasle i cene pšenice, odnos se to:ikg