Народно благостање

Стпана 140

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бе. 9

рогете о Фа se u nekim zemljama za 100 kg pšenice u 1940 dobilo za 80—40% mana količina uglja nego 1938. To je slučaj sa Hotandijom, Švedskom i Švajcarskom. U Rumun:ji, Jugos:avi:i i Belgiji porast cena pšenice: bio je veći od porasta cena ug'ja i zbog toga se u njima dobije za 100 kg pšenice više uglja n->go 1938, u Jugoslaviji na pr. u septembru 1940 za 60% у:5е.

I kod cena OMA. železa Nemačka i Mađarska nš pokazuju nikakv:h promena. Za Holandiju, Švedsku i Rumunilu nema podataka, a kod ostal:h promene u odnosu prema pšenici nisu ve:ike. Cene železu u Jugoslavi:i su porasle do

kra:a septembra 1940 za 16,30 Rm ili 70%, a pšenice za 729/6 i za 100 kg pšenice mog:o se dobiti 0,46 t šipkastog železa prema 0,43 t 1998. Dake, porast je minimalan. U Francuskoj, Švajcarskoj i Bugarskoj odnos je obrnut, pošto je Ž-lezo u јабо; тег розкире!о od pšenice. Stoga se u prvo: za 100 kg pšenice moglo dobiti 1,03-t že:eza, za 47% manje nago 1938, u druečol 0,72 t, za 30%0 manje, 2 u Етесој 0,41 ft, za 24% тапје. Ргета (оте, od svih evropskih zemalja Jugoslavija stoi na prvom mostu u pogledu skoka cena pšenice. On :е toliki, da je nadmašio i porast cena železa koje moramo da uvozimo, pošto ga ne proizvodimo dovo!jno u zemlji, a koje se u današn/oj situaciji mnogo traži.

авва

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Uxled nedostataka stočne hrane stoka u Norveškoj u toku proše godin hranjena je celulozom. Pr:nos m:eka ostao je međutim isti kao i prošlih godina, dok je kvaltet mleka takođe 0510 skoro nepromenjen.

— U Rumuniji se pristup:lo blokiranju svih rezzrvi kukuruza u ciu obezbeđen: a dovo:jnih količina ovog artikla za voisku, unutrašnju potrošnju i iZzVOZ.

— Румунска влада овластила је национални задружни институт да увезе из Немачке известан број пољопривредних машина и да их раздели пољопривредницима. Држава ће да гарантује за обавезе института. Народна банка отворила је овом кредит од 90 мил. леја за плаћање THX машина. Агране власти су предузеле мере да се трактори увезени из Немачке што боље искористи. Очекује се да ће се употребом машина повећати знатно производња пољопривредних артикала.

INDUSTRIJA

— Svin'ska koža postata ie važna sirovina u Nemačkoj. Oko 9209 fabrika zaposleno je štavlieniem ova kožz-:. Izrađena koža upotreb:java se za gornje delove obuće.

— Usled nedostatka sirovina šest fabrika špiritusa u Hrvatsko: obustavilo je rad, dok se ostale četiri nalaze u položaju da postupe slično.

— Francusko društvo borskih rudnika uputilo je DOZIV svojim akc:onarima da akcije prodadu Nemačkoj najdalje do 15 decembra o. g. po coni od 1.500 franaka za svaku akciju.

— Industrija konzarvi u Sov. Rusiji pristupi:a e izradi staklenih kutija u mesto limenih, u ciliu uštede metala.

— Pet najvećih fabrika kaučuka i gumen:h proizvoda u S. A. D. odlučile su da obustava izvoz svih vrsta artikala od gume u Evropu. :

— U Beogradu :e osnovano novo akcionarsko ИСО, »Zdravlje« a. d. za izradu hami:sko-farmaceutskih proizvoda. Glavnica iznosi 1 milion dinara.

— U Hrvoa*skoj se ispituje mogućnost podizanja fabrike šećera, u kojoj bi Banska viast imala majoritet akcija. Već је pristupiileno propagandi među seljacima za sađenje šećxrne -repe, davanjem semena 1 ргет ата. Мезјо где се se fabrika podići nije 405. а-Нпшупо одтедепо, ап пау бе izgleда шта Зак koji se nalazi na piovnoj reci, a ima i že:ezničku vezu. |.

— Министар индустрије у Мађарској је поднео парламенту на одобрење: уговор о. конвенцији за- истраживање и експлоатацију нафте који је склопљен са једном

немачком групом инетересечата на чијем челу стоји Винтершал Концерн из Касела. Концесијом је обухваћен териториј од 18.500 квадратних километара. Уговором се предвиђа оснивање. немачко-мађарског друштва, са главницом од 7,5 милиона пенги које ће вршити бушења. Држава добија 15% нафте и газолина и 12% земног гаса. Друштво има право да подигне рафинерије и постројења за прераду битуминозног шкриљца.

ТЕСОММА

—Zadružni institut u Rumuniji vrši ТЕ робоprivrednih mašina za celu zemlju iz Nemačke, preko nemačke firme Arbeitsg-mainschaft-Landmasch:nenaufuhr-Romanien. Na bazi ugovora o kredit:raniu rumunskog uvoza poručeno je mašina za iznos od 92 mi.ona maraka. Zadružni savez OS:OБодеп је плака kod prodaja mašina se,jacima, jer država jamči. Isto tako država garantuje nemačkim firmama za isporučenu robu. IJpotrebom traktora treba da se poveća poljoprivredna proizvodn.a za 3,4 mil. tona ž.ta.

— U Rumtiiji :e osnovano nemačko-rumunsko društvo za spolinu trgovinu »Hub„ay-Hansa A. G.« sa glavn:com od 1 mil. sja. Zadatak društva je uvoz i izvoz poijoprivredn:h proizvoda i mašina i trgovina s:rovina za industr:ju sapuna.

= Izvoz žel:za i čelika iz S” A. 2. u toku 1940 је dostigao rekordnu cifru od 7,78 mil. t. u vrednosti od pola milijarde do:ara, što znači da se po količini utrostručio prema 1939. Na veći deo izvoza je išao u Englesku i Kanadu. Poslednjih mzseca je znatno opao. Učešće Engleske u izvozu u уе:1 sa time smanjilo se od 63% u avgustu na 49% u decembru. Izvoz u Kanadu je takođe opao. Starog železa je izvoženo 2,8 mil. t, za 80.000 t. manje zbog zabran# izvoza u Japan bez prethodnog odobrenia vlade.

— Zatvorom do 30 dana i novčanom kaznom do 5.000 din. biće kažnjeni svi oni trgovci koji ne budu istakli na vidnom mestu cene pojed:nih proizvoda. Ovoj obavezi podležu takođ» i hoželi, restorani, kafane, javne kuhinje i osta:e ugostite:iske radne.

— Pri Direkciji za spolinu trgovinu obrazovan je Odbor za kompenzacije koji će imati za zadatak da rešava o molbama kojima se traži kompenzaci:a izvoza naših proizvoda sa uvo-om robe iz stranih zemalja.

— Kako uvoz soli iz inostranstva posta:e sve manji, Uprava državnih monopo!a odlučila ie da pristupi povećanju domaće proi vodnie u KMKreki i Ulcinju.

· — Ротрбап је срогабит- о trgovinskoj razmeni između Sov. Rušije i Švajcarske prema kome će Šva:'carska l:ferovati Rusiji mašine, električne aparate, turbine, generatore, mo-