Народно благостање

Страна 1638

појаву: број осигураних био је за 29.179 мањи од оног у октобру и износио 756.383.

У упоређењу са 1939 Сугор је имао за 21.386 више чланова, што значи да је прошла година у коњунктурном погледу била боља од претпрошле. Сезонским узроцима смањења броја запослених придружили су се још и ови у вези са ратом — оскудица извесних сировина и губитак тржишта у базену Средоземног мора и у прекоморским земљама. То се види из следеће табеле која приказује пад броја запослених према новембру 1989 код ових грана:

Шумско-пиланске индустрије за 5.755 Текстилне индустрије за 2.059 Трговине за 1.928 Новчаних и осигуравајућих завода ин само-

сталних канцеларија за 1.149 Прерађивања коже и њених сурогата за 673

Осим тога забележен је још код 4 гране пад који се креће између 4356 и 571. Како видимо највећи је код шумско пиланске чији је извов опао, згтим код текстилне. Ова индустрија у току године показивала је знатне промене У броју запослених већ према могућностима снабдевања сировинама. У августу је имала пад од 5070 а у октобру свега 1131.

По бановинама број осигураних био је распоређен овако: у Дравској било је 119.965, за 2.819 мање него 1989, Хрватској 244.197, за 2560 мање и у осталим 392.171, За 23.800 мање.

Пораст је забележен код 18 грана и то код:

Грађења: железница и путева за 7912 Градње над земљом за 6.117 Металне и машинске индустрије за 5.543 Кућне послуге за 3.073 Позоришта, слободних професија и разно за 1.741 Индустрије одеће и чишћења 1.041 Грађења превозних средстава 1.019

Код осталих 11 грана пораст се креће између 180 и 997. Ратна индустрија и јавни радови у току целе године показивали су снажан пораст броја запослених и имали су значајног удела у развоју коњунктуре наше привреде. Лепо: време у човембру омогућило је рад на грађевинама, што је имало за резултат велик пораст осигураника тако, да је грађевна делатност у јесен била боља него у пролеће;

Нова класификација надничних разреда која је из ведена у новембру изменила је знатно висину просечне обезбеђене наднице тако, да је ова порасла за 8,77 дин. према 1939 на 33,50 дин. У Дравској бановини износила је 36,29 дин, у Хрватској 35,14 и у осталим крајевима државе 81,62.

етен јод јпа рпугеда u Šva:carskoj Капа рпугеда 5уајсагзке prošla je dosada kroz nekoliteži za autzrkijom u ishrani KO faza. Njena organizacija daНга :05 од pre rata. Tada su već izrađene konture aparata koji će тикоузен! ratnom privredom i u početku rata taj apara? stupio Jc u funkciju. U ministarstvu privrede osnovan је gencure'm: sekretarijat i centralni ured za ratnu privredu, ko:i je podeljen na 4 odeljenja: za ishranu, industriju i rad, Sšaobraća: i snabdvanhjz, Ova ode.jenja su se docnije izgrađiva!a kao samostalni uredi sa više raznih sekcija. Ta organizacija i danas postoji.

Pre početka rata ratnoprivredna politika sastojala sč uglavnom u зЕуагапји velikih rezervi hrane i sirovina. Taj posao je bio povoren trgovini, ali se vlast starala da se nisne preporuke za:sta izvrše. Osim toga i sama vlada je kupila veće količine pšenice, šećera i pirinča.

Oe iir—C0; Tea i Pra r Ia arci

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1!

Rat je postavio nove zadatke. Država je imala da pojača kontrolu spol,ne trgovine i zato su formirani ratnoprivredni sindikati koji su ima.i da kontrolišu uvoz i izvoz. Sindikati su organizacije čiji su članovi sva preduzeća koja se bave spolinom trgovinom i stoje pod nadzorom države. Zavedena je izvesna kontrola cena, radne službe i propisanš rezerve. Osim toga naređeno ja da se poveća proizvodnja poljoprivrednih produkata. =

Те шеге, Које зи za početak bile sasvim доо та, то rale su da se dopunjuju drugim 'opsežnijim. Pokušano je da se zakup.jivanjem grčkih brodova obezbedi ishrana zemlje i snabdevan,e industrije sirovinama. Pokušaj je дао чађа геzultate zbog engleske blokad?, naročito posle stupania lItali,e u rat i docnije Grčke. Nedavno je vlada usp-la da dobije pristanak Engleske za uvoz prekomorsk:h proizvoda preko Lisabona. Na taj način uspelo se manje količine hrane i sirovina da uvezu. Teškoće su velike zbog transportnih troškova koji su veliki i s.abih saobraćajnih veza od Lisabona, preko Španije i Francuske do Švajcarske.

Kako su se rezerve sve više trošile, a uvoz kako hran tako i sirovina nije mogao da se po.ača u toj mori da роkrije potrebu, viada ja nedavno reši:a da preduzme radikalne mere. ishrana zemlje treba da se obezbedi sopstvenom proizvodn,om, a to znači treba da s izvrši velika preorijentacija u poljoprivredi. Ona je dosada bila bazirana na gajeniju stoke i proizvodnji stočnih proizvoda za izvoz. Sada, po planu Dr. Wahlena produkci:a žita, okopavina i povrća treba da se poveća na račun gajenja stoke. Jedan deo stoke moraće se poklati, pošto neće biti dovo:jno hrane za nju. To će imati za posledicu da će za izvesno vreme biti dovolino mesa, ali docnije će se morati ograničiti u Jačoj meri potrošnja mesa i masti.

I u industriji država pokušava da izvrši izvesne reforme. Prve mere odnose se na obavezno mešanje sintetičkih vlakana sa vunom i pamukom, o čemu smo pisali već u br. 41/40. U isto vreme ograničena je potrošnća t-kstilnih proizvoda zavođenjem karata. Slične mere preduzete su i u industriji sapuna i gum-mnih proizvoda. i

Uvoz šećera, žita i stočne hrane je centralizovan a Varovatno da će biti centralizovan i uvoz uglja i drva za .goпуо. KK

Незалечивши кризу државних финансија која је трајала годинама, Француска је ушла у рат где је изгубила и оно мало финансиске равнотеже коју је био повратио Рено у задњем моменту. Ми смо још пре две године писали како у Француској постоји тесна веза између државних финансија и инфлације. Инфлација је последица неуравнотежености државних финансија, али таква која ту неуравнотеженост само обнавља и појачава. Узрок и последица измењују се и зато је Француска неколико година пливала у инфлацији.

Рат је погоршао читаву ситуацију, одузевши влади оне могућности да се бори против инфлације које су још постојале до рата. Као што је и раније апеловала на Француску банку тако и овом приликом, услед чега се оптицај новчаница повећао од почетка рата до јуна 1940 са 195 на 175 милијарди.

После примирја подељена је Француска на два дела. Индустриски део је окупиран, док је пољопривредни део неокупиран. Влада из неокупираног дела треба да води финансије за целу земљу што је у садашњој политичкој ситуацији скопчано са разним тешкоћама. Потребе су се повећале, јер је требало вршити оправке порушених згра-

Зашто скачу курсеви акција у Француској

zone era rar Erna n мете).