Народно благостање

15 март 1941. НАРОДНО да и мостова-и решавати проблем незапослености, који је врло: тежак због оскудице сировина. Од закључења при: мирја не оојављују се више подаци о кретању државних прихода и расхода, а ни подаци о стању Францумке бенке. Може се само закључити, да су. приходи морали да оладну зоог политичких и привредних поремећаја. Расходи су, на-

против, остали и даље велики. 10 уговору 0 примирју

Француска се обавезала да пе плаћати дневно 490 милиона франака за издржавање окупационе војске. Али зато су отиали трошкови рата, који су већи од овог износа. За прву четврт 1941 године предвиђени су следећи расходи,

-осим ових за издржавање окупационе војске. 110 редовном

буџету 12,8 милијарди у цивилне сврхе и 66 млд у војне

и то за Француску и колоније. Ванредни буџет предвиђа

12,1 млд за ликвидацију разних обавеза које су на-тале у току рата, а 2 млд за сузбијање незапослености. Буџстски расходи за прво тромесечје дају заједно 39,7 млд, а осим тога још 36,8 млд за издржавање војске, укупно 76,5 млд или годишње 306 милијарди. Врло је тешко оценити колики је национални доходак Француске у садашњој ситуацији, Шре рата: и пре оног скока цена који се у Француској поновио неколико пута-у току 3—4 последње године оћ је цењен на 200 милијарди. Тада су се већ државни расходи пењали на 59% националног дохотка. Од тог времена франак је још више изгубио на куповној снази, па се садашњи расходи не могу упоређивати с онима од пре рата.

Као што смо рекли, Француска банка не објављује своје стање. Познато је само да је она отворила после примирја влади кредит у износу од 50 милијарди франака за издржавање окупационих трупа. То потврђује закључак да се држава ослања на банку мод изналажења средстава која су јој потребна. Колики је оптицај сада није познато. Али посредно се може закључити да је он већи него у доба закључења примирја, јер су улози код три GagHke, Credit Lyonnais, Socićtće Gćnćrale a. Comptoir National d Escompte порасли од почетка априла 1940 за 43 Ha 52 милијарде франака.

У борби против инфлације влада је донела ону одлуку, 2 којој смо писали у Бр. 52, 1940, да се за све исплате преко 3000 франака има употребљавати међу пословним људима чек. На тај начин требало је да сва готовина дође код банака, одакле би држава могла лакше да узима зајмове, а да се оптицај растерети. Друга борба против инфлације била је контрола цена. Међутим Француска има специјалну ситуацију. Залихе робе смањиле су се зато што је смањена производња. Појавило се било бекство из новца у ствари. Место лагера робе капитал се нашао у новцу, а пошто га је било све теже враћати у робу почео је он да тражи други пласман. Одабрао је акције, услед чега су почели да скачу њихови курсеви. Већи интерес постоји за акције предузећа у иностранству, него за домаће.

Zbog teškoća u saobraćaju dolaze štampane stvari iz Engleske s velikim zadocnjenjem. Zato I:zr o ———_—————— _ je nemogućano izveštavati čita; oce detaljnije o problemima koji nasta:u u toku rata, nego samo ukoliko slučajno prispe materijal.

Od početka rata jedna od najozbilini:ih promena zbila se u Engleskoj uvođenjem kontrole deviznog prometa. Ona se postepeno proširivala, jer se pokazalo da mnogi obziri o specijalnim interesima prema shvatan'u privrednih odnosa pre rata čine čitavu kontrolu neefikasnom. U cilju da se stepnu kanali kojima ja funta sterlinga mogla da dođe na Slobodno tržište uvedena je »blokirana funta« krajem 1940.

Blokirana funta šterlinga

БЛАГОСТАЊЕ Страна 169

Od početka rata ızvesna potraživan,a nisu se mogla transfeTara, pa Je ZaLO пазсааа шаза росгадуапја 17 1позстапзтуа, која su опча шала Оа0о код nacin Ga DUuU рлачгапа. Ме Пагавесл #4 10 шовиспозаи буа рошажуапја ра 3џ Таклиспо р.олаГаша. 'ОзСахтџело је рло хашњегебуашт daa ladu пасп кахо се та ропадуап,а азкопзиц, а млаза 5џ 5е ппџапе да Тасуоте ос: ргеа Орегасјаша које 51 угтзепе па рад и

> рошаг луанја. Б :

U izvesnim s,učajevima, lica koja su imala da podmire SVOje ODaV„.Ze ртета шозтапзсуџ QO,aZua SU U TicZgOunu

власи 2002 това зто п,е DiO mOZUciiOsti da Se trausIcrIra

рошагуаце, а 5 ативе заапе гаје рло пеког гасипа па кол ра опа шовла да ргепезе чозреге оргоке 1 да «ако 141 1; орахеде. Дасо је осуогеп гаси »рлокпапе тше«, Као 50 Je S.ucaJ ı u Gdrugim хетш.јаша Које su хаубе Копгош деV.ZDOg prometa 1 код па оуај пасп pruža Samo хакоп-

_ sk&u mugucnost da se po,„edinci reše svojih opaveza. U prvom

reau to Je namenjeno za Ss,učaji poti:aživanja koja potiču od qdospelih harti,a od vrednosti koje Je treDalo iskupii, od proda,e nepokretnosti u Eng.ieskoj, Iegata i od ude.a koje treDa ара ргшкот ИКулдасје јеапог društva 11 Istuрапја iz njega. Te ispiata iznose u normalnim prilikama mesečno oko 200 Mij. {unti ster.inga.

Sredstva ko„a se nakupe na ovim računima mogu se upotrebiti za kupovanje izvesnih hartija od vrednosti. Banke kod kosih ona leže ne p.aćaju nikakvu kamatu. Ukoliko ne budu upotrebljena u smislu u kome dozvoljava propis, upotrebiće ih banka u svojim poslovanjima, kao i svaki drugi uiožak. -

=== Од скоро 52 године колико је протекло како је Савчић ушао активно у привреду, и инининшин са шрекидом од 4 године Светског рата, пола времена припада Србији, пола Југославији. Он спада у генерацију оних пионира српске привреде који има исто толико права да се оматра и југословенским. Почетци рада припадају Србији, а за Савчића се мора признати да је почетак био врло тежак, јер је он био један од првих који је у примитивној привредној средини пошао путевима којима се иде у земљама развијене модерне привреде. По томе он се издваја из реда старијих пионира српске привреде, који су своју делатност проду"жили под новим приликама у Југославији.

Савчић је био ретка фигура међу нашим привредницима, Његова личност тек тражи свога биографа, који ће дати његов портре у чијој ће позадини бити оцртани економски и политички услови под којима је Савчић радио. Главне потезе тога портрета дали смо ми приликом педесетогодишњице његовог рада. Његова активност је у привреди и у јавном животу, обе тек дају целу личност.

У привреди најепохалније што је он створио нису само предузећа, него њихова организација. Он је био први који је у нашој средини, домаћим средствима, створио први концерн око Прометне банке. Карактеристика развоја модерне привреде лежи управо у тој повезаности индустрије са банкама, Банка је финансиски агент индустрије, она је пионир индустријализације и њезина снага зависи од снаге индустрије с којом је повезана. Таквих облика повезивања банака са индустријом имамо неколико, пореклом из времена пре Светског рата и створених уз помоћ страног капитала. Савчић је по инстикту доброг трговца, који (је имао одлично око и силан дар да запави и накалеми на наше прилике све што је позитивно, створио концерн, по коме му у историји ваших привредника припада пионирско место. “о

Његова делатност у привреди била је огромна, али

; т| Милош Савчић