Народно благо. Књ. 1

168

»»Јазук, јадна, лијепа ђевојко:; »»Јазук, што ћеш за стара Јована! »»У Јована вјерна љуба има,

»»у Јована до четири сина »»Један мајци терли дибу шије, ~ Други мајпи сједи на дућану,

»» А трећег је на школу спремила »>Ја четврти, ђевер уз ђевојку! »»Већ чуди ме, лијепа ђевојко, »»Кад будемо пред бијеле дворе, »»Немој сићи с коња големога, »»Док не видиш за кога си дошла »»Ивлавиће старац Јованбеже. »»А ти реци, лијепа ђевојко :

»>Ја нијесам лице одгојила,

»»Да га љуби старо и нејако, »»Већ ми кажи, за кога сам дошла, » >» оморшије, вратите коморе, »»Барјактари, савијте барјаке, »»Јер ја идем мајци у натраге !«« То је Ристо мајку послушао.

Кад бијаху пољем новљанскијем, Опушта хату ките до копита,

До кољена пурли рисовину,

Тихо јаше, а гледа преда. се. Гледало та мало и велико

И ђевојка са бијеле куле.

Па дозива своју милу мајку: »Види мајко, онога јунака, : | »Ја какав је, весела му мајка ! |