Народно благо. Књ. 1

169

»Благо мајци, која га родила

»И сестрици, која га имаде,

»А најбоље којој буде суђен !« У то свати кроз двор наћераше. Сппље Ристо мишћем и амбером, Док пред кулу свати дојездише, На кулу је Ристо исходио,

А кад нађе на кули ђевојку, Посипље је дробнијем бисером, Подиже јој пурли дувак с лица, Сину лице, као жарко сунце. У јунаку срце заиграло,

Па говори лијепој ђевојци : »Јазук, јадна, лијепа ђевојко, »Јазук, јадна и љепота твоја ! »Шта, ћеш, јадна, за стара Јована, # »У Јована вјерна љуба има,

»У Јована до четири сина: »Један мајпи терли дибу шије, »Други мајци сједи на дућану, »Трећега је на науку дала,

»Ја, четврти, теби за Ђђевера ! »Већ чули ме лијепа ђевојко, »Кад будемо пред Јовину кулу, »Немој сјахат с коња големога. »Док не видиш. за кога си дошла, »Тад ће изаћ беже Јованбеже, »Да те скине с коња големога. »А ти њему тихо проговори: »»Ја нијесам лица одгојила,