Народно благо. Књ. 1

171

»Хајде с Богом сстарјел јуначе! »Ја нијесам лице одгојила,. »Да га љуби старо и нејако«. Па, се млада тада окренула, Коморџије младе дозивала : »Коморџије, вратите коморе, »Барјактари, савијте барјаке, »Јер ја одох мајци у натрате !« Кад се Јово виђе на невољи,

Он дозива сина Ристанбега : »Ристанбеже, мој милосни сине, »Окини с коња лијепу ђевојку, »Твоји свати, а твоја Ђђевојка !« То је Ристо једва дочекао,

Под ђевојком коња, ухватио, "Ђевојка му обје руке пружа. Па је Ристо са коња снимио, Одведе је на високу кулу,

Ту ђевојку за Ристу вјенчаше, И сватови добро сватоваше. Ристо с њоме пород изродио Двије шћери и четири сина.

13. МИРКОВИЦА МЛАДА Жетву жела снаха и ђевојка, Мила снаха заовицу пита: »Заовице, као и сестрице, » А тако ти никога ло Бога,