Народно благо. Књ. 1

197

Џита ага Незирбега млада : »внаш ли траве за ђогата, мога, »И за мене рода планинскога2 »Да, ја виђу чим горица рађа; »А ти често по планини ходаш, »И пребираш гору и планину, »Све тражећи звјерку свакојаку !« Кад то чуо Незирбеже млади, Води ђога у осахлу траву, Хасанату под трулу јабуку. Неће ђого осахнуле траве,

Нити ата трулијех јабука. Говорио Незирбеже млади: »Виђи, дајко, ту осахлу траву, »Неће Ђого ни да гледа на, њу. »Кад је трава у пвијету била, »Сам је бјето ив подрума, ђого, »И у ову траву долазио,

»Ова трава сама је одрасла, »Сама расла, сама и осахла, »Више није за коња добрије. »А тако је и љубовца млада, »Кад до себе господара нема; »Увене јој у самоћи лице, »Преко вакта није за јунака, »У вакту се љуби и љубовца, »У вакту се коси и травица, »Да је трава вактом покошена, »Сва би гора травом мирисала, »И љубовца кад се вактом љуби,