Народно благо. Књ. 1

198

»Окити се од срца евладом«. Још овако беже говорио,

Млад бијаше, али мудра глава : »Видиш, дајко, те труле јабуке, »Саме зреле, саме опадале,

»Саме пале, саме иструлиле. »Кад је била јаком за тргања, »Јабука је за пешкеша, била, »Данас није ни за влашких свиња. »А. тако је и љубовца млала, | »Која није у вакту љубљена ; »Старо лице, к'о трула јабука. »Још је горе што љубљено није, »К'о и трава, кад је бије слана, »Некошена, у гори осахла«. | Ту се ага љубе осјетио,

Па у себи ага есабио:

Истина је што Незирбег каже,

Ја сам врло Богу згријешио, Што ја љубим цуре испрошене А (не љубим у двору љубовцу. Ту се ага тобе: учинио,

Да не љуби крчмарице младе, Веће своју у дворима љубу. Мало вр јеме за дуго не било,

У брзо му књига долазаше

Да се диже на цареву војску. Оде ага, остаде љубовца,

Оста љуби чедо у срдашцу. Прекори је Хасанате мајка :