Народно благо. Књ. 1

199

»Кујо једна, Хасанаге љубо ! »Оклен теби чедо под појасом 2 »Доклен ата. у двору бијаше,

»А. у тебе чеда не бијаше,

»Ате нема, а ти чело носиш,

»Сб киме си га, кујо, задобила 2 »Бојиш ли се аге, Хасанаге 2 Јадна љуба ништа, не товори, Веће рони суве низ образе. Мало врјеме није постајало, А лудо се чедо находило, „Лудо чедо, али мушка глава, Одгоји се од годину дана,

Као друто од три годинице. Дође ага са цареве војске. Говорила Хасанаге мајка : »Невјестице, Хасанагинице, »Сакри чедо, земља те сакрила, !« Па још срета невесело сина, Хасаната турски селам даје, Па он пита остарјелу мајку: »Мајко мила, што си невесела, 2« Одговара Хасанате мајка :

»Не питај ме, Хасаната, сине. »Срамота, је мени казивати, »Ал' од тебе не могу сакрити, »Док си био у бијелу двору,

»У љубе ти чеда, не бијаше,

»А сад си га застануо, сине. »Не чудим се, што га, је родила,