Народно благо. Књ. 1

200

»Већ се чудим, што је налик на те«. Ал се ата томе осјетио,

Да му љуба трудна останула,

Па овако мајци говорио :

» Стара мајко, ако Бога знадеш, »Бе је чедо лудо и нејако %

Ал' је чедо опремила, кала,

Да, га воде у планину слуге,

Да га скрију од атина гњева,

Да је више свекрва не кара.

86. СУЂЕНИЦА БЕГА ДЕРВИШ-БЕГА.

Злата млада рухо прелагала

У по ноћи према мјесечини, Прелажући руху говорила :

»Рухо моје, вел ко добро моје,

»Да ја знадем, моје рухо танко, »Да ће тебе недрати носити,

»Ја бих тебе на ватри спржила. »Да ја знадем, моје чисто рухо, »Да ће тебе Дервиш-бег носити, »СОве бих, рухо, тебе позлатила. »Нек' бег носи, са мном се поноси! »Ако ми га Боже не наредиш, »Амин, Боже, пр је сутрашњег дана, »И Златију пожељела мајка ! »Боље ми је и у земљи бити, 5