Народно благо. Књ. 1

"218

„Другом баци, свима им пребаци, Ни ту с' Мујо авизат не може.

Па, је трећу књиту накитио,

Па је шаље родитељу баби:

»А да видиш родитељу, бабо, »Каква имам у дружини друга, »По ходу бих рек'о, мушка глава, »По погледу није, вет ђевојка«. Њему бабо трећу отписује :

»А мој сине, Везировић Мујо, »Лахко ти је познати ђевојку :

»У дружини хамам начините,

»Па се мало хамамлеиштите,

»Ту ћеш лахко познати ђевојку !« То је Мујо једва дочекао,

У дружини хамам учинише.

Кад то чула Хумија ђевојка,

Па дозивље слугу Хусеина : »Чујеш ли ме, слуго Хусеине ! »Кад будемо у врућем хамаму, »Немој, слуто, пуно застајати, »Већ повикни са хамамских врата: »Ко је овђе Шах-бег Диздар-ага 2 »Нека иде свом бијелом двору ! »У двору му све поумирало »Мирашчије разграбише благо«. Отален се крену Хумијана,

Па уљезе у врућа хамама,

Сад да видиш дели-Хумијане : Разашиње пуца низ рукаве.