Народно благо. Књ. 1

219

Њојзи вели Везировић Мујо: »Шах-бет, побро, Невесињанине ! „ЈГ јепе ти си у мишици руке, »Да је така лијепа ђевојка, »Ваљала би три царева града !« Хума шути, ништа не говори, Већ распиње копче и тозлуке. Њојзи вели Везировић Мујо: »Шах-бег, побро, Невесињане, »Какве ли си ноте у топузу,

»Да је така лијепа ђевојка, »Ваљала би Босне пашалука !« Она шути, ништа не говори, Разапиње пуца низ њедарца.

А да видиш Везировић Муја, »Колике је очи отворио,

»Колика је уста развалио !

Чу се вика са хамамских врата : »Ко је овђе Шах-бег Диздајр-ата, % »Нека, иде 6 јелу двору своме, »Ове у двору њему ивумрло, »Мирашчије разјапмили благо«. Кад то чула Хумијана млада, Брзо сапе пуца низ њедарца,

И сапиње копче и тозлуке.

Ту се млада с Мујом поздравила ; Далеко је Мујо истратио.

Кад су били до воде Ситнице, А Ситница вода набујала,