Народно благо. Књ. 1

М

1571.) и где су нам сачуване прве народне песме, два рибара певају у два гласа своме господару песму :

»Наш господар пољем језди,

Јизда да, му је.

Пред њим слуга писан поје,

На част да му је«.

Обичај да господа држе посебне певаче одржао се дуго нарочито у Босни и Херцеговини. Ту су многи бегови имали своје гусларе који су им певали и у песми често ласкали. Таквог певача је имао и чувени Смаил-ага, Ченгић.

Узмичући пред Турцима многи наши, меЂу којима је било и гуслара, допрли су далеко на север. У Пољској се спомиње српски гуслар већ у почетку 15. века, у време Владислава, Јагелонца. Тих гуслара, вероватно просјака, било је касније толико да су против њих издаване посебне наредбе. У многим описима наше земље и путописима из 15. и 16. века Шашгорић, Курипешић и др.) спомињу се наше народне песме, јуначке и женске; то су јасни докази о њиховој распрострањености у народу.

Најстарије народне јуначке песме сачуване су нам у Далмацији. То су песме дугога стиха (од 14—16 слогова) т. зв. бугарштице, које су настале већ у 14. веку; оне и говоре велином о јунацима из тога времена. Дугачки