Народно благо. Књ. 2

"Ша завика протопоп Неђељко: _»Дјецо моја триста ђакончади, »Похитајте до Вукове куле — – _»И донесте Анђелића Вука | »Да ја питам Анђелића Вука: "»Шта је Вуче Богу згријешио, »Те је таке муке допануо«. У млађега поговора нема,

= —- Већ скочише на ноге лагане,

Одлећеше до Вукове куле

_ Донесоше Анђелића Вука До бијела славна манастира. __ __

_ Спустише га на земљицу прну. Па га пита протопоп Неђељко : »Кавуј Вуче, жалосна ти мајка ! »Шта си, Вуче, Богу згријешио »Те ви таке муке допануо #« Одтовара Анђелићу Вуче: »Господине протопоп Неђељко !

_ „Кад ме питаш, право да ти кажем : »Кад сам био момак на женидбу“ »Враг и ђаво не даде ми с миром, »Већ сам седам кума обљубио : »Три крштене, а четир' вјенчане; »И три снаје прије браће своје ;

»Не шћах олушал“ оца ни матере, »Ни славити светитеља Ђорђа; »Већ нахраних хрте и огаре.

»И нахраних сиве соколове,

»Па посједох дебела дората