Народно благо. Књ. 2

па

_»А камо ли да бих уловио,

_ »Па га бацих хртим и огарим.

> Па ја ОДО у лов у планину. | > Јов ловио за. неђељу ; дана, »Ниђе лова, ни виђет не могох,

»Па се срдит вратих низ планину. »Кад ја сиђох пољу у ширину ·

>ТУу ја сретох једну невјестицу. __

>Она носи чедо пренејако, та »И то чедо мушка глава била. —

»Враг ни ђаво ни ту не да с миром,

»Вет јој отех чедо пренејако, »Расјекох га на двоје, на троје. —

»Невјеста ме љуто кунијаше:

»»А, нека те, Анђелићу Вуче,

»»Једа Бог да и догодило се >> Те ти тешке муке допануо !« »А ја за то хајем њ не хајем,

_»Већ поћерам под собом дората,

>Да га гоним пољем широкијем. »Није шала, о Ђурђеву дану ! »Ведро бјеше, па, се наоблачи. »Ив облака, тиха киша паде,

> Док изврну вјетар са сјевера. =

»>Бога ми се обледише руке, »Омраоше се на мени хаљине. »Ту сам јунак готов погинути, »А још гоним под собом дората,

">Док ја дођох славном манастиру.

»Ни ту врави не дају ми ес миром

пали Беба Бр = ме 86 1: МаРиашиће