Народно благо. Књ. 2

о

»Већ прихватих наџак од челика, »Те ја обих манастиру врата

_„И уведох хрте и огаре,

»И за собом уведох дората. |

»И ту ми је живот остануо;»Отадох тражит готовине блага »Док ја нађох сандук од ћивота, »Ја помислих у њему је блато,

_ „Па подигох наџак од челика, - »Те ја разбих сандук, од ћивота, »Кад у њему не бијаше благо,

»Већ бијаше света Неђељица,

_»А крај ње је света Џетка била;

»Овета, Петка кову чешљијаше,

»Неђељица мене кунијаше:

»»А, нека те, Анђелићу Вуче, »»Једа Бог да и догодило се »>Те ти тешке муке допануо !

»»Од кости ти место фтпадало _»»А кроз кости трава проницала,

»»А кров уста чемерика љута; »»Вемљица те не примила у се, »»Већ ти земља кости истуриша, »»Бапили те у воду Марицу, »»Марица те вода однијела. »»Чак далеко, до латинске жупе, »»Па те ондје крају истурила. »»Те се ондје скаменио, Вуче, »»И из тебе текла вода хладна «с То изусти Анфђелићу Вуче,