Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

После тако брзог и неочекиваног уништења велике западне турске армије, дипломатија европска, својом сопственом руком спушта у гробницу вечног заборава свој драги „статускво“, који је у почетку рата била истакла као поп те ђ[апгеге....

А како се тада осећала велика хабсбуршка монархија 2

У место да види Србију прегажену и преплављену турском војском и буљуцима дивљих Арнаута — што је са извесношћу очекивала —, па да онда, из „човекољубља“ умеша своје грабљиве прсте и „спасава“ становништво Србије од покоља — она, на своје велико запрепашћење, гледаше како српски орлови прелећу, брзо као облак, преко пространих поља и високих планина Старе Србије и Македоније; како својим снажним крилима размахују од Једрена, до обала Егејског и Јадранског мора; и, како српски ратници продиру на море преко Албанских планина, преко којих није дотле прешла никаква војска од како је света и века.

Шта ће бити, ако ови чудесни ратници, пошто се утврде на повраћеној баштини својих предака, и, пошто одахну од силних на, пора, за које се веровало да су неиздржљиви, — шта ће бити ако се тада крену да ослобађају и остало робље, да се баце у загрљај и оне браће своје која су, бежећи њекада од зулума дивљих Турака и Арнаута, упала у канџе хабебуршке монархије, где их је постигла судбина народа раније поробљених, мраком верске заблуде притиснутих 2...