Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

~

кренуо, силовито, одушевљене балканске народе у борбу за човечанска права своје потлачене браће, за уништење једне срамне и дивљачке владавине, која је срушила културне тековине њихових предака, и предавала огњу и мачу све што није било муслиманеко, или се није могло нагнати да то постане.

Страховити и брзи порази Турака, нарочито на боишту, на коме је оперисала српска војска, пренеразили су свет. Вести са вардарског, албанског и новопазарског војишта које су сустизале једна другу, јављале су победничко продирање српске војске, које је било брзо као муња, а силно као гром. Велика западна турска армија, састављена из неколико корпуса, а вођена гласовитим њеним генералима; та армија која је бројала више од две стотине хиљада бораца, признатих у свету војника и ратника првог реда, снабдевених свом ратном опремом и најмодернијим оружјем, — сва та силна војска турска, не само да је побеђена, него, она је уништена тако, да од ње није остало ни трага на 6ојишту. И све је то било евршено за непуних месец дана. Војнички стручњаци Европе, стојали су закамењени пред појавом, каквој није било равне у историји ратовања. Дипломатија је стукнула пред силином налета и величином успеха, што га за кратко време начини један наоружан народ, који је ушао п свету борбу за спас своје заробљене браће у за опстанак свога великог али распарчаног илемена,