Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

и

проширене државне територије. Подбадана и помагана са аустриске и талијанске стране „привремена албанска влада“ у Валони, приредила је и извела упад Арнаута, удружених са разбојничким бугарским четама, у нашу територију, преко граница обележених лондонском конференцијом амбасадора. Аустрија је са задовољством посматрала покољ и пустош ових зверова над бедним становницима вароши и села, која су, по својој злој судбини, била на домаху дивљих Арнаута и Бугара и спремала се пожудно да лови у замућеној ситуацији. А кад је јуначка српска војска и овом приликом показала шта вреди, — јер је само за неколико дана сузбила и достојно казнила удружене арнаутске и бугарске разбојнике, те аустриским и талијанским политичарима ускратила, једно нечовечно задовољетво и осујетила њихове подмукле намере -—— онда су дошли на ред познати ултиматуми, да се српска војска, у одређеном кратком року повуче са стратегиских тачака, које су биле заузете у нужној одбрани државне територије и за заштиту нових др жављана наших,

Ма да је овај захтев био обележен и осуђен независном штампом цивилизована света, као бесправни атак, као груби насртај силе на право, ипак га је наша влада испунила, те сада смо принуђени да држимо стално знатну војску на тој страни, да тако чувамо своје држављане од крволочних упада арнаутских, који се свакога часа могу поновити .