Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

12

И сад, пошто је српски народ големим жртвама искупио старе баштине и крвљу запечатио признање и право своје на њих; пошто је разграничење трериторије — отете од Тур. ске савезничким војскама — извршено убиственом борбом Србије, Црне Горе и Грчке са вероломном Бугарском; пошто је то разграничење регулисано и дефипитивно утврђено Букурешким уговором; пошто су завршене и последње наше војне операције на граници према Албанији; сад, кад престаје да говори топ и пушка; кад и дипломатија, бар привремено, и бар што се тиче питања ратом истакнутих, има да заћути; кад у нас има да настане интензиван рад на унутрашњем нашем државном консолидовању; кад народ треба да се преда одмору и опорављењу после надчовечанских напора за пуну годину дана; кад томе нашем народу великом по души и прегнућу његову, треба лечити ране, од којих ће он дуго још новити дубоке трагове; кад се са више или мање успеха прешло преко свију замки и смицалица које су познати душмани Орпетва истављали на пут нашим државним и националним правима; кад треба, да настане живо старање, да и они мученици, чија су страдања под турском владавином повећана била крвавим ратовима вођеним преко њихових леђа; кад треба да и они осете у истини, да су и за њих настали бољи дани, — да видимо сад шта раде, и, да ли добро раде људи, којима је „по неиспитајемим путевима судбине“ пала