Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

18

кратску природу; и, кад ће, без изузетка,

морати да одговара сваки, који, ма и под

фирмом демократизма, закорачује у права и

власт његову.

Ц.

Кад је Србија склапала ратни савез ва _

балканским државама против Турске, а и

1

после, док је трајало ратно стање, њене др-

жавне границе допирале су до тачака обе-

лежених берлинским уговором. Територија у. тим границама била је њен правни посед.

и својина, у којој је она суверено вршила своју државну власт. Законима, које је она независно од других држава прописивала и уводила у живот, регулисавана су права и дужности њених држављана и лржавних органа, који су, као носиоци и представници државне власти, имали да примењују законе. Оно што је било ван тих граница, па, дакле, и оно што је наша војска завојевала у ратовима, најпре са Турском, а после са, бившом савезницом Бугарском, нити је било, нити се могло сматрати као саставни део Краљевине Србије. То није могло бити све дотле, док је трајало ратно стање, прво с тога, што се до коначног завршетка рата није знало хоће ли се моћи и одржати оно, што је од непријатеља на бојном пољу отето било; а друго стога, што све није знало, хоће ли нам се признати као наше све оно, што се затекло у поведу наше војске кад су непријатељства била обустављена, и кад се приступило пре говорима за закључење уговора о миру.