Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

24

тећи са места на коме треба увек да видимб разумна, будна и опрезна чувара наше опште државне куће.

Народ наш заслужио је да људи, који су се нашли на челу његову, у овим велдиким данима његова прегнућа, имају бар толико мудрости и државничке концепције, те да без невоље — са којом имају да се боре. аустријски државници — не стварају један монструм у нашем државном организму, који. ће у цивилизованог света изазвати дивљење _ и питање : „зар је могуће да је један народ, који је изненадио свет својим националним врлинама, и, који је тако вјајно манифестовао своје подобности за државни живот, зар је могуће да је такав народ могао по- | верити своју судбину људма са тако мало. мудрости и тако мало државничке подобности ; !“

ТУ.

Преко своје штампе, влада је неразумно и и без потребе истицала и некакав „лржавно-_ правни положај Старе Србије“. Она је то учинила 1. новембра т. г. у 252. броју свога органа „Самоуправа“, а тада је већ давно била. извршена ратификација Букурешког Уговора, | којим је дефинитино утврћено да ву, нашом _ војском завојевани предели постали саставни део територије Краљевине Србије!... Зар је. после тога требло говорити о „државоправном положају“ некакве „Старе Србије“ )

Пошто је Букурешки Уговор постао пу- |