Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

25

новажан међународни акат, не постоје више ни „Македонија“ ни „Стара Србија“ као 33себне области, у којима се могу заводити некакве засебне државноправре установе и поредак; јер Србија, и после овога проширења своје државне територије, није оно, што данас представљају: Аустро-Угарска, Немачка и Русија у погледу државног склопа; и Енглеска, Француска, Италија у погледу њихових колонија.

Може бити говора о државноправном положају: Баварске, Виртембершке, Саксонске у Немачкој Царевини, јер су све те државе задржале не само своју државну индивиду“ алност, него ву задржале чак и своје владаоце и многе засебне државне установе, те управо представљају савез држава са пруским краљем (као немачким царем) на челу.

Може се водити реч о некаквом државноправном положају Финске и Пољске у великој руској империји, јер цар Русије носи титуле владалаца тих држава, које су такође задржале, бар сенку, своје државне индивиду · алности. Може се говорити о државноправном положају: Угарске, Чешке, троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације ит.д. у Хабебуршкој Монархији, јер је то персонална унија разних држава са извесним засебним установама у своме унутрашњем уређењу, и са регулисаним државноправним одношајима, њиховим према монархији, као вештачки склопљеној државној целини.

Може се, најзад, говорити о државно.