Народ

БРОЈ 2.

Н А Р 0 Д

СТР. 3.

жу, да је објава рата од стране Сијама велики губитак за Немачку, јер долази оданде, где су се Немци спремали да после рата створе Нову Немачку.

ВАЗДУШНА АКЦИЈА Лондон, 28. јула. Министар војни изјавио је у Дољем Дому, да је досада било 47 немачких аеропланских напада на Енглеску, у којима су учествовали и Цепелини. Последњим нападом причињено је жртава: 15 мртвих и 26 рањених. КАНТОН 2 ПЕКИНГ Лондон, 27. јула. У Кини је поново дошло до -раскида између северних и јужних области. У Кантону су одбили да признаду владу у Пекингу, а по неким извештајима, ускоро ће се сазвати и парламенат у Кантону. — У ПЈангају је било последње недеље више манифестација за Споразум- Републикански централни одбор организује за идућу недељу читаву серију митинга против Немачке.

Према »Дејли Њус Норт Чина ■ било је у вароши Чингју великих нереда код трупа. Сви становници напустили су варош, која је у пожару.

КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Берн. — Према немачким званичним извештајима немачка хемијска индустрија, која је 85 од сто од своје ггроизводње извозила, данас је потпуно руинирана ратом. Амстердам. — Немачки покушај да са 44 милиона мара ка у злату поправи курс мар' ке у Холандији пропао је сасвим. Марка се тренутно попела на 36.50 па чак и 36.75, али је убрзо пала испод раније цене, тојест на 36.15. Атина. — Парламентарна комисија ће у понедељак поднети одговор на Престону Беседу. Тада ће отпочети и политичка дискусија. Атина. — Према информа цијама из доброг извора, један савезнички монитор је бомбардовао прекјуче турске батерије на малоазијској оба ли, према острву Хиосу.

ЗВаНИЧНИ извештаји

СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ Солун, 28. јула. 27 јула ништа значај но. У току ноћи одбили смо један иокушај непријатељског напада у пределу Будимираца. ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Извештај од 15 сати. Активност обеју артилерија у области Пантеона, Епина и Шеврињиа. Једним испадом код мајура Моази Французи су добили нешто заробљеника У области Епарж, северно од Воа и Паламеа једно францу ско оделење је продрло у не мачке ровове и пошто је у жестокој борби нанело неприја тељу тешке губитке, и разорило утврђене ровове, повратило се натраг у наше линије.

Извештај у 23. сата — У Белгији су Французи остварили нове успехе јужно од Лангемарка и добили дваестину заробљеника. Активност обеју артиљерија на сектору Пантеон — Епин де Шеврињи, у пределу брегова код Обрива и на обема обалама Мезе' Није било никакве пешадијске акције. II поред врло хрђавог времена, које је јако отежавало авијатичарски рад, наши су авијатичари извршили више летова и бомбардовали авијатичарске логоре у Колмару и Хабсхему. Источна војска. — Бугаро-Немци су покушали један испад на француске ровове у области Преспанског језера. Ови су напади | одбијени а у савезничким

рукама остало је неколико заробљеника. Доста жива артилершска акција у об ласти Вардара и у кључу Црне. — Британска авијатика је бомрардовала с ус. пехом аеродром у Љунову, бугарско немачке депое у области Сереза и у Стојакову. ИТАЛИЈАНШ КОМИНИКЕ Приликом мале патролне акције, која је јуче била на целом фронту, заробили смо нешто војника и непријалељ је оставио на терену лешева. Артилеријска борба бпла је мало живља на неким тачкама средње Соче и на Красу. Наше ескадриле су бомбардовале неггријатељске ^војне објекте наневши им знатну штету. Артилерија против аероплане погодила је неке наше апарате, али су наши пилоти ипак успели да их доведу у њихову базу.

ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Француске трупе су понова напредовале северозападно од Биксхута. Једно непријатељско одељење. које је покушало јуче да се приближи нашим линијама северно од Реа, одбијено је нашом ватром и претрпело губитке. Доцније. — Активност обеју артилерија у близини Ипра траје и даље; пешадијске ак ције није било. Јутрос су рано извршени успешни испади у близини Ланса. и том приликом добили смо неколико заробљеника и убили велики број Немаца. Наше су трупе продрле у непријатељске ровове и пошто су разориле објекте, вратиле су се претрпевши само мале губитке. Не пријатељска артилерија била је активна, више него обично на сектору Њепора. У току ваздушних борби оборена су два немачка аероплана а један је приморан да се спусти.

ДНЕВНИ ДОГАЂАЈИ

НОВ РУСКИ КОНЗУЛ Јуче је стигао у Солун г. Лобачев нови руски конзул у Солуну. Он долази из Кинеје, где је вршио исту дужност. Г. Лобачев је дипломата знатне вредности он одавно представља своју земљу на Истоку и врло добро познаје балканска питања. Познат је и као човек демократских идеја.

ПОМЕН ДОБРПВОЉЦИМА У недељу пре подне у 9 сати приреЕује се усрпској цркви Св. Саве у Солуну парастос и изгинулим Србима, добровољцима из Срема, Бачке и Баната.

НОВЕ КЊИГЕ Срби од Јована Жујовића са овом садржином: Становнаштво сеоско и варошко. Интелектуални живот. Вера. Политика. Књига је штампана у Паризу француским језиком. Приход намењен студентима —

ратним заробљеницима. Савез Бугарске са Герма нијом пред судом слободне Русије од Д. И. Димитријевића. Књига је изашла у Петрограду. Предговор књизи написао је председник Думе М. В. Родзјанко. ПО ТРАГУ ИЗДАЈЕ Грчка влада Ее изнети у парламенту документа која се односе на издајничку предају утврђења Рупел Немцима и Бугарима. „П0ДЗАЛА“ У српском позоришту «Тоша Јовановић* играће се у недељу 30. јула позната пријатна шала Милована Глишића »Подвала-. Главне улоге играју г. Петровић и г. Динић. ЗАНИММВОСТИ По густини насељености и јачини железничке мреже Белгија долази на прво место у свету. %

ширем смислу, етнографски, културни и политички центар целога српског и југословенског народа, тако звана Србија у старим границама. То је земља благе континенталне климе, плодних њива, цветних воћњака и пространих шума. То је земља чија је природа много више европска него балканска. Место планина са стрмим и стеновитим одсецима, у Србији се налазе благо сведена узвчшења, сва у зеленилу и под њивама. Место дивљих клисурастих долина са брзацима и слаповима бујних планинских река, овде су простране, обра ђене и густо насељене долине, кроз које теку тихе реке, богате водом и рибом. Место •сувих и безкишних лета, стеновигих и оголелих површина овде су умирено кишовита лета, а све равније и сва бр да обрасла зеленилом, засађе на воћем, засејана житом и прекриљена ливадама и пашњацима. У тој земљи шљивара и воћњака, њива и ливада, где се брзо развијају и напредују све најплеменитије врсте домаће стоке, живи становништ-

во изванредне животне снаге, које оличава природну и исто ријску синтезу свега српског и југословенског народа. У току историјских векова, Шумадија је у неколико махова насељавана из свих јужних и западних српских земаља. У њој је се израдио, после дужег историског процеса нарочити тип Србина Шумамадинца. То је плашгнац, који је постао земљорадник, али који ни у равници није изгубио своје духовне горшгачке особине. Природно богаство његове земље и његова урођена вредноћа, начинили су га богатим, предузимљивим и слободним. Шумадија, то је чудна земља, можда једина на свету, у којој је село пропорционално много културпије и напредније од вароши. У тежњи за савршенијим животом, шумадијски сељак је развио и усавршио своју културу у европском смислу. На целом Балканском Полуострву једино шумадијска села показују облике и уређења европских села- Његове куће, врло често, имају облик, намештај и чистоту европских сеоских ку-

ћа. Увођењем разних европских раса, сточарство је достигло ступањ развитка европског сточарства. Са завођењем агрикултурних машина, земљорадња је била на најбољем путу да постане потпуно модерна и савремена. Жудан знања и цивилизације, шумадиски сељак био је успео да се далеко издигне, не само изнад нивоа осталих балканских сељака, него, пропорционално узев, далеко изнад просечног нивоа и своје ин телигенције и бирокрације. Ко би од странаца правио закључке о материјалној и духовној култури српскога народа у Шумадији према варошима и бирокрацији, тај не би дошао ни до једне истине о правоме стању ствари. И ако потпуно привезан за своју земљу, коју обрађује са једном савршеном љубави, јер га она чини независним и слободним, шумадиски сељак има духовне хоризонте шире и савременије него и један други сељак на земљиној кугли. И онда кад је месецима заузет својим пољским радовима, он ни за часак не престаје ми _

слити о сви.ма општим питањима која се тичу његове државне и националне заједнице. У последњим деценијама нашега доба свака међународна криза имала је много више одјека по селима дивне Шумадије, него по варошима нове српске државе. Шумадиски сељак био је више националан него његова интелигенција. Чудан и нигде више невиђен парадокс, шумадиски сељак боље је разумевао и више је волео унутрашње грађанске и политичке слободе у својој држави и њен самостални и државни развитак, него његова бирокраццј ч, која је и морално и интелектуално врло често лавирала између фаталне учиалости Турске и уображене укрућености Ау стријске бирокрације. По својој природи шумадиски сељак представља један изразит тип виолентног, борбеног и необично осетљивог Балканца, али у исто време у његовом менталитету се налази и врло много одлика материјалне и духовне културе европскога запада. Шумадиски сељак воли просвету, ве-

Трансвал производи годишње око 750 милиона динара злата, највише на свету. * Реке, најбогатије водом на свету, долазе овим редом: Амазон, Конго, Јанг-це, Мисисипи, Гангес, Нил. Аустралија производи 572 милиона динара вуне годишње. НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ АТИНА. — Г. Негропонтис је изјавио у грчкој скупштини, да је грчки зајам од Немачке од 120 милијона марака закључио Скулудис и Ламброс. Тај зајам, према уговору, треба да буде плаћен три месепа после потписа мира и по враћању Рупела Грцима. Париз. — Гђа Паркер. сестпа лорда Каченера изјавила је на једној јавној седници да она држи, да је њен брат жив и да 'ће се скоро вратити. Кад су је изближе питали, она је казала да не може ништа да говори о томе, у интересу свог брата: аПрема дептљима ко\е сам добила ја сам сигурна. да је мој брат жив и да је у Немачкој, завршила је Паркер. Амстердам. — Немачки министар спољних послова Килман стигао је у Хаг. Говори се да је он носилац неких мистериозних предлога ( Р.) Штокхолм — Почетак интернационалне социјалистичке конференције утврђен је за 28 август (Р.) Атина. — Посланици Киријел и Сидерис питали су у Скутитини, да ли је Русија признала нови режим у Грчкој. Г. Политис, министар спољних послова из• јавио је да јесте. Петроград. — Број посланика за будуће уставо творно тело утврђен је на 800. Па сваких 2 00.000 становника долази три представника. ома цени и обожава учене људе, али не допушта да од њих буде сматран и третиран као инфериоран. Он је прожет монархиским системом владавине и са једним ретким убеђењем воли и поштује свога владаоца, али у исто вре ме он суревњиво чува и брани сва своја грађанска и политичка права. Једно насилно укидање устава довољно је било да најпопуларнији владалац изгуби сваки ослонац у народу. Идеје о грађанским правииа и политичким слобободама регко су где ухватиле тако дубоког корена као у менталитету шумадиских сељака. У последњим десетинама најн њијег историског доба, ослободилачке тежње Србије беху засноване и реализиране затим на силном патриотизму шумадизких сељака. — Ето у најглавнијим цртама карактеристике ове мале земље, која је наших дана свесно прегла да ослободи од туђинских владавина сав српски и југословенски народ, са напорима и жртвама до сад невиђеним у историји! Ђ■ Ј- Дева