Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

постала неприкосновено правило од кога се несме одступитн, јер су часни и вредни представници народа она сила која држи земљу и градове. финансиТе I. Финансијска питања која су у време мчра сматрана као дефинитивно решена са гледишта модерннх финансијских погледа, појавила су се у време рата као замршена, као питања која траже реф|Орме, чије би решење морало бити обазриво извођено, с обзиром на околности које су се на пракси показале. Проучавање тих финансијских питања врше се у свпма савезничким земљама, и у неким је отпочето са извођ“њем њихових рефорама Од најважЦијих финансијскнх питања која су се појавила, јесу: пн тање о реформи организације банака, берзанска питања и питање о прикупљању и мобилизацији приватних капитала. Као заводи који врше раз не фннансијске послове, банке су врло важан регулатор зе маљског кредита. Њихова улога у пружању кредита индустрији, трговини и У нарочитом облику и земљораду, врло је важна по економски напредак једне земље. 3 нормално време банке и кредитни заводн пружају креднт у разним облицима појединим привредннм транама, само с обзиром на кредиту способност кредитованог. У време финансијских криза, као што је то у време рата новац постаје и сувише осетљив. Банке и кредитнн заводи прикупљају у своје тезоре металне готовине, нозац постаје скупљи, и услови под којима се креднт једино можедобитн постају тежи. У тнм моментима олакшање да се доће до кредита бива регулисано од главних банакадотичне земље, које регулишу креднт и у нормално врсме. у исто времету се појављује и држава, да поремећене кре' дитне односе опет управно тежн. Али кредитни односи ни у време рата ннсу увек онакви како се некада тврдцло. У

Француској је на пример, констатована ингересантна чиње ница, која обара тврђење оних писаца економско - финансијских, да се у време рата појављује најшира сгагнација у свима прнвредним грднама. У Француској је, дакле, констатовано у неким индусријским гранама, да су готово сва капиталистичка предузећа, која су независна од контроле банака и крздитних друштава, боље напредовала. Такав је случај у индустрији уља и у индустрији металургпје. Исто тако констатовано је и у Француској, Енглеској, донекле иуИталији, да су велике банке показале и за време

ДН1ВНА ПОЈШТИКА Солун, 31, јула Ве-ћ по самој огромној разлици у раси и цивилизацији, односи измсђу Мађара и Чеха никада нису били срдачни, а постајали су увек крајње непријатељски, кад је Аустрија, пЈзинуђена каквом тежом кризом, морала поклањати нешто више политичког утицаја једнима или другима. Тако је и садашња аустриска криза и покуша! Аустрије да увуче Словене V одговорност за катастрофу која је очекује, изазвала најве Ку суревњивост код Мађара. А како је недавно у МађарскоЈ укинута војна

рата напретке. Оне су се драговољно одрекле мораторију ма, ч њихова готовина увећа ва се све више. Али то увећавање готовине није дошло услед тежња тих банака, да у своје трезоре сакупе што више металне готовине, већ услед разгранатих послова банчиних. У једном извештају управног одбора једне акционарске банке од 15 априла 19Ј6. в ели се: „наша новчана организација, наша средства без сумње су изврсна, али дозволите да кажемо, да нам је искуство показало њихову праву вредност.“ Та банка препоручује директно пласирање вредности у публици.

цензура, та ее њихова мржња према Чесима казује врло оштрим речима, необичним за данашње време. Нарочито се „Пешти Напло“ и ,,Ујшаг“ одликују у нападима на Чехе. ,,У 1 шаг“ пише: „Нова аустријска влада преговара са издајницима Чесима, како ■Ке Чеси постати господари политичког живота Аусгрије. Престона Беседа говори о федерализму. Федерализам може за Аустрију бити неко решење, али за Мађарску би он био унутрашње разорење. Па ’и поред уступака, који се обеКавају Чесима, они, устима Странскога, одбијају да преговарају. У сред Рајхс-

рата, они изјављују да чешко-словачко питање може бити решено само на конференцији за мир“. „Будапести Хирлап“ истичс у данашњој ситуацији оне речи из руског коминикеа, по којима је „чешко-словачка бригада у руској војсци заробила један мађарски пук, запленила пет топоваи велики број митраљеза, који су после окренути против мафарских, трупа“ које бране Галицију. У времену, које је бескрајно различно од онога кад је Аустрија владала по застарелим традицијама, данас кад се рађа слобода и кад демократизам продире и у најдубље народне слојеве, сукоби овакве врсте, у овој анахроничној монај)хији само су сувише природни. Све оно што је досада било састављено силом, сад Ке се раставити вољом. РУСКЕ ЖЕНЕ Петроград, 31. јула Ценгрални комигет удр ужења руских жена. коме је председавала госпођа Бобанова, послао је ову изјаву савезничким владама: «Колико пугпа, од почетка овога рата , који нам је наметнут. црпели смо снагу усазнању. да смо савезници народа најцивилизованијих и најслободнијих у целом човечанству. Везе, које су створене заједничким проливањем крви за једну исту свету ствар, јаче су, у очима свију Руса од свих уговора савезничких. Данас, када је Русија раскинула вековне ланце који су је спутавали у слободном полету наш савез са великим демократијама на западу и с Америком, снажи нас у борби против немачке партије.

ЕНГЛЕСКИ КРАЈБ И КЕРЕНСКИ ЛОпДОН. — Краљ Ђорђе уп^тио је овај телеграм председнику руске владе г. Керенском: „у почетку четврте године овогвеликог рата, који још беснн, и у моменту кад се вама поново ставља у дужноет вођство слободног руског народа х<.ћу д«. вас и њега уверим, да ^ритански народ никад неће попусткти у својим напорима против заједничзих непријатеља У удруженој снази Савезнкка наћи ће се сигурност за ча -тан мир и истинску слободу света. Схватам свн што је Ру сима са^ додељево да сносе и имам вере у љи хову снагу, да отворено стану пред евоје препре кг? и да их Совладају у овом часу искушења ТзОРТзЕ, краљ и цар.

сну и Херцеговпну. Хрв. Дневннк, 1-УШ >916. Наређењем Хрватске Владе листу Хрватски Покрепх, Загреб, забрањено је даље излажење, пошто је »оиасан по ратне интересе.н Словенски Народ 10-Хћ, Митровачки Суд је забранио ове књнге: Сербихие Конверзационе Граматик, од Вој. Петровнћа; Врагка ПрибхсКеви-ки песча Драг АГшчића, Београз, 1910,; Збирка цркве них песами за православне школе, од лександра Јорговнћа. Суд у Бјеловару забранио јс: Ратни Слаоа' од једног Хрвата. Народне Новнне. Угарски мннистар трговнне забранпо је продају српскнх дела на. ћнрлици- Песмс, од Војислава Цлића-млађег, Ода бране песме за школску омладину, од ЈБубе Ненадовнћа; Спшње у Хрватској и ј српско хреатско народно I

јединство, од једног новинара; Примери из борбе за уставност и народна борба у Србији, од Ст. Протића: Илирско Тропоље, од Јована Драгашевића; Учипхељ. орган учнтељског удружења; Књххжевне Новине, уредник Д-р Лаза Томановић, Цетиње Савремена Италија од А. Митровића. Митровачки Суд доиео је 5. фебруара 1916 год. одлуку да се спречн растурање н дн се униште примерци Исто рије Српског Народа од Ст. Станојевића, Веоград. .40, јер подстиче- осећања противу интегритета Аустро-Угар ске монархије, противу начнна њене управе н противу ње не в.иде. (Народне Новнне 4-УЦ-1916) Царско-Краљевш е власти у Трсту затворчле су 1-во Српску Чнтаоницу у Трсту; Н-го Горичку ЧнтаоГшцу; Ш-ће Словенску Чнтаоницу у Горици. Едниост, ^бЛ г 1-1916)

Митровачки Суд (Срем) за | бранио је продају часописа ј .1 ччтељ. за школску 19081909 вод., штампану код Давидовића у Београду V 1909 г. Влада Босне и Херцеговине забранила је улазак у земљу новинаМа Србија. Хрватска, 91-VIII-1916 На основу параграфа 26 закона о штампи Аустро-Угарска је забранила улазак у земљу овим новпнама:

Јадран, из Буенос Ајреса; Југословенска Држава, из Антофагасте у Чили; Хрватска Штампа, ЈунгстовнЈ Напредак, из Чикага; Српска Слога, из Питсбурга; Српски Радник, из Клевеланда; Српско Јединство, из СанФранциска. (Словенац, 25-1Х-1916.)

П0Л ПТИЧКА ЕК0Н0МИЈА марк твен: -

«... политичка је најлепихи дар ииххо га је небо учинило људима. Кад је Бајрон, тај порочни али генијал ни песник, био у нзгнанству у Венецији, прпзнао је, да, кад 6и му било могуће да проживи још једанпут свој тако рђаво употребљенн живот, он би све тренутке ведрине, које

би му дозволило пиће, употребно не да сасгавља обашењачке стихове, већ на стуДије нз политичке економије. Вашннгтон је волео ту красну нзуку. Имена као што је Бекерово, Бенквитово, Џедсоново, Смитово, дугују јој своју бесмртност. II божанственн Хомер, у деветој песмн И;ш

БРОЈ 5. -

ПРОРОЧАНСТВО Атина, 31. јула. Приликом четврте годишњицеодпотписа Букурешког уговора „Патј)ис“ доноси следе-Ке: 28. јула 1913. год. п|)е подне у румунском министарствуспољних послова потписан је Букурешки уговор, по коме је Грчка увеКана и славна. Г. Венизелос пожурио 1 е да о овом великом догађају извесги депешом к])аља Константина; али цео тај дан и идуКи дан пј)офе, а г. Венизелос не доби одговора. Те вечери дата је гала престава у букурешком позо]шшту у част страних делегата. Грчка делегација крену се такофе у позориште. Њен шеф ишао је на челу између два г|)чка официј)а; лице му је било мрачно и ту?кно. Један од официра прекиде Гутање и рече: „Ви сте нес грпљиви, господине председниче. Имајте стрпљења одговор краљев мора доКи.“ Г. Венизелос одговори овим пророчним речима: „Бојим се, да ви, ви официјш упропашКујете краља. КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Њујорк. — Једна јапанска мисија стићи ће идуће недеље. Амстердам. — Немци су стрељали у Белгији 28 Белгијанаца, од којих су три жене и девојчице од 14 године. Рим. ,,Трибуна“ мисли да је у Лондону закључен итало-српски споразум између Пашића и Сонина. Мадрид. Синоћ је почео штрајк железничара северне пруге. Влада је предузела енергичне мере. Војници ће осигурати саобраћај за експрес.

јаде, овако се изражава: Па! јизШда, па! сос1ат, Ро§1; тоНет иаит, ап1е ђе11ит, Ч 1 С јасе! ћос ех ране гез РоШлсит есопогтсо е81. •Граднозне концепције старог песника, уз срећне формуле које их изражавају, узвишеност слика који их облачи, — обесмртили су му строфу и прославили су је више него оне, које си икад...» — «Сад ни речи разумете ли, ни једну реч не изговарајте. — Дајте овамо ваш рачун ’и чистите се одавде за увек у недро вечитог мира. — Девет стотина долара? Је ли то све? Ево чек на ту су.му, коме ће учинити част свака солпдна банка у Тмерици.!“ Али зашго се толико скупило света ?на улпци? Шта рекосте гледају гроиобране? Буди Бог с нама! Као да их никад нису видели. Како велнте? Никад их нису видели на једној ку-