Народ

БРОЈ 5.

СТР. 3.

НАРОД

АВИЈАТИКА

Њујорк, 31. јула Генерал Скије, који је одре-ђен да састави програм авијатике Сједињеним Државама, дао је ову изјаву: — Располагакемо са 640 милијона долара, а и са више ако затреба

да отворимо авијатици пут који води право у срце Немачке. Ја своју дужност не схватам тако да само вршим нападе у ваздуху, веТ да створим једну праву «поплавуодаероплана», очекујући да* ке «ваздушна коњица» допринети најзад коначној победи.

ЗВ .НИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦ* СКИ К01У1ИНИКЕ Извештај од 23 сата. — Данас Је у Белгији, с времена на време, била доста јака артилеријска бој)ба, нарочито на сектору Иргбиз и на двема обалама Мезе. Немци су расуто бомбај)довали целу варош Ремс. — У но ћ изме1зу петка и суботе и у суботу целог дана француски авијатичари су бомбардовали цемачке бараке на белгијеком фронту северно од шуме Утхулст, загим станице Кортмарк и Лихтервелд. У Лихтервелду је констатован пожар и силне експлозије. Бачено је много бомба и на авијатичарски парк у Колмару. Источна војека.—Бугари су покушали више напада код Дојранског језера, у кључу Црне и измефу Преспанског језера и Орида. Свуда су одбијени. — Британске ТЈзупе извршиле су један успео препад на бугарске ровове у области Крастали. ЕНГЛЕСКИ К01У1ИНИКЕ У току но-ћи борбе су биле око Јзударских кратера, источно од Живанши. Наше су трупе изашле на ивицу кратера и одбиле непријатељске противнападе. Непршатељска артилерија била је врло активна последње ноћи, ћи? Силазии да критички испитам те манифестације јабнот незнања. Три дана доцније. Сви с.мо посустали. За двадесет четири часа наша кућа, саа на^остре шена громобранима, била је предмет дивљења целе варошм Позоришга су животарила, њи.човн најуспешнији сценични изуми били су отрцани и банални према овом изуму. Наша улица била је и дању и ноћу закрчена гоми.том беспо сличара, међу којчма је било доста света са села. Свима нам је лакнуло, кад се идућег дана диже олуја. Према згодним речима историчара Јосифа, муња се стави у службу наше куће. Оаа расчисги терен, — да се тако изразнм За пет минута није било гледалаца на пег сгогина метара. Али све узвишеннје зграде, од те граннце. биле су начичкане радозналпм светом, ;прозори, кровови и осгало. А то-

источно и севе|зно од ИпЈ)а. Доцније. — Бј)ој' за])обљеника, које смо добили у петак, у опе])ацијама севе])но од Ип])а, износи 454 војника са 9 официЈ)а. Запленили смо шест топова. — Један непјшјатељски напад одбиле су поЈггугалске трупе пушчаном ватром и бомбама. Јуче, у току бораба у ваздуху, обојшли смо 8 немачка аероплана и четири оштетили. Два наша апарата принуфени су да се спусте иза нспријатељских линија а још три нису се вратила. РУ1ИУНСКИ КОМИНИКЕ Пзмеђу Путне и Серета борба је добила карактер велике битке, која се огорчено наставила целог дана и целе ноћи. Она се развија у нашу корист. У пределу нзмеђу Тифешчи и Батинешчи, рускетрупе, које су се бориле са дивном храброшћу, заробиле су преко 1200 људи. Између Башнешчи и Серета румунске трупе су сузбиле непријатеља једним противнападом и нанеле му тешке губитке. Битка се пуном силином продужује. Руске трупе су предузеле офанзмву, у петак, у правцу Максинени и запленили једну целу батерију са свом иослугом. Борба траје непрестано и развија се повољно по храбре руске трупе.Ј

ме се и не треба чудити, јер, да су се све раке ле и ватромети Народнкх Празника за цело једно поколење, упалили и као ватрен пљусак падали с неба на један бедни кров без одбрдне, једва да би проЈгзвели овако пиротехнички сјај, којим је бљештао мој дом у околној тами. Према једном рачуну, који је баш на лицу места вођен, гром је пао на моју кућу седам Јстотина шесет и четири пута у року од чегрдесет мннута. Али редовно у пролазу дохваћен мојим верним громобранима, он је клизао ио спроводнику у дуплој спнралн и празнио се у земљу, пре ио што је и имао кад да се зачуди, шта му се десило. За све време бомбардовања само је један цреп препукао, а и то само зато, што су у том тренутку околни спроводннци привлачпли толику колпчнну човечански било могуће. За-

ДНЕВЈШ ДОГАЂАЈИ

ИСПРАВчА У јуче])ашњем телег])аму о будућој социјалистичкој конфе])енцији у Шгокхолму била је, у извесном броју примерака. једна крупна шгампарска грешка. У место „белгијски и италијански социјалисти одбили су да учествују на тој конференцији“ изашло је „нудили су“. X А Ш И Ш У једној наредби солунске полиције каже

се: Има још радња, у понеком крају вароши где се, и поред најве ће забране, пуши хашиш. Прописане су драконске мере против сопственика таквих радњи. Сваки такав сопственик пошто најпре издржи строгу казну, би ће протеран. П030РИШТЕ У четвртак се игра, у позоришту „Тоша Јованови-ћ“ Обичан Човек Главне улоге: г.г. Јовавановић, Петровић, Динић. СРПСКИ ЗВАНУ1ЧА« ИЗЗЕШТАЈ Солун, '6 1. јула. 30 Јула ншита важно. Наша авијатичари бацили су втие бомби на непрпјате.Ђске логоре. Копенхаген. — «Берлинер Митагцајтунг » јавља да немачка гусарска лађа "Зеадлер, « која је потопила 11 ла1,а у бразилијанским морима, није дала никаква гласа од себе, још. од априла месеца.

НАЈНОВИЈЕ ВЕШ Лондон. — Дописнпк «Дсли Мела»из Њујорка јав ља, да јхв 200.000 људи нове војске Сједињених Држава бити упукено на обуку најдаље до 22 августа. Атина. — Абмирал Марфев заменио је адмирала де Гејдона. у кокандооању јегејске флоте. Петроград. — Источно од железничке пруге Фосканр-Меречинци руске и румунске трупе су одбиле не пријатељске нападе и добиле 300 зарбљеника. Борба траје и даље. — Доцкан увече руско румунска војска је прешла у против напад и, на неколико места, преш ла је реку Сушицу. Париз. — Због тога што савезнички социјалисти ни су пристали да узму уче шка. конференција у Шток холму одложена је на неодрефено време. Цирих. Социјалистички немачки посланик из векине Ердман прашао је социјалистичкој мањини, која сад има 22 члана.

Лондон. — Немачки коминике јавља' Пошто су добиле врло велика појачања, руско румунске трупе отпочеле су серију напада да би повратили положаје које су им Аустро Немци раније узели. Ашстердам. — Листови јављају, да су у Анверсу били крвави сукови између Бавараца и Пруса. Атина. — Џемс Мекферсон тражио је од г. Венизелоса, да не предузима ништа против Руфоса, који је лажно оптужио капетана Штика, да Ј - е дошао у Грчку, да убије бившег краља Константина. Париз.— ,,Тан“ пише: Г. Лојд ЏорџЈе изјавио, да ће потпуна рестаурацнја Србије бити пр а мордијална погодба за мир Како ми желимо мир још од почетка, сад ми тражкмо потпуне нак нале. У осталом српска ствар је толико праведна. да се чак и у Немач кој подижу гласови у њену корист. Атина. - Јапанске т^у-

цело се томе слично није ништа видело од постанка света. Цео Један дан и следећу ноћ ни један члан моје фамилпје ниЈе провирио главом кроз прозор, а да му глава није обријана тако ситно као билијарска лопта. Читалац ће ми поверовати ако кажем, да се нико није усуђивао, да мрдне ногом напоље из куће. Али се најзад и та страшна опсада заврши, јер апсолутно није остао ни један атом електрицитета у облацима над нама, на одстојању привлачења мојих незасићених громобрана. Онда изађох и прмкупих неколико храбрих људн. Не дадосмо себи ни тренутка Одмора, док са моје куће не очис псмо њену страшну опрему. Остависмо само три шипке, на кући, на кујнп, иа амбару. Можете н.ч видеги. Још су и сад ту. И онда, и само онда, људи се усудише да поново пролазе нашом у-

лицом. Узгред спомињем, да у тим страшним моментима нисам могао да продужим своју студију из политичке економије. У тренутку кад пишем ове редове, мој'и нерви и мој мозак још нису довољно умирени, да се поново латим посла. На знање љубитељима. Продаје се: три хил>аде две стотине једанаЈест стопа громобранских жица и шипака, екстра квалитета, поцинковане, у дуплој спирали. И хиљаду шест стотина тридесет и један шиљак са посреб.љеним врхом. Све у добром стању, и ако мало израђенп, али до* вољно добри за обичне прилнке. Цена повољна. Обратмти се издавачу. Свршетак ПИШ ИЗ СРБИЈЕ У војној пошти Врховне Команде налазе се писма и карте

пе долазе на р^ски фронт. Базел. — Према вестима из Беча, граф Чернин ће, идуће недеље, посетити канцелара Михаелиса. Верн. — Шесторица од осуђених у Сарајеву умрли су у затвору. Петроград. - Теоешчснко јс, по повратку из тлавног штаба, изјавио да се сложио са генералисимом Корниловом, који је тражио да се држи конференција у главном штабу. На тој конференцији били би и сви министри народне одбране. Париз. Генерал Корнилов упутио Ј - е ову депешу генералу Фошу: „Част ми је да вам саопштим да сам, по наредби руске владе, примио команду над целом руском војском. Ја сам уверен, да ће руска војска, по повратку чврсге дисцнплине у нашим трупама, убрзо моћи да донесе пуну сарадњу напорима савезничким, да би постигли циљ, који их везује“. Генерал Фош је одговорио: „Ја сам особито срећан, што све ви постављени на чело руске војске и честитам вам. Вредноћа и несаломљива енергнЈ’а, о којој' сте увек давали доказа у овом рату, убеђују нас да ћете одлучно водити своју војску, да ћете од ње направитн непремостиву бариЈ'еру непријатељу и повести је у силну и моћну офанзиву, увод у одлучну победу“.

Од 1' 4 01 до 1905 прираштај емиграната у (Цед. Државама износио је по расама : АнглоСакса 11 од сто, Германа 25 од сто, Романа 30 и Словена 34 од сто. У свету највише производе свиле: Кина 15.600 тона, Јапан 12.600 тона, Италцја 4.400 тона н Француска 650 тона. Енглеска је нацача трговачка сила у свету; њена је марина најјача; у памучној нндустрији јача је но цео свет укупно.

из Србије за ова лица: Милан Вучковић од ДимитриЈ’а из Крушевца. Мипан Вуковић од Даринке из Крагујевца. Милован Васиљевић од Ивана из Усива. Милан Влајић од Стамене из Београда. Митар Вељић од Милане из Бодине. Тиосав Вирнћ од Јелене из Крагујевца. Стеван П. Веријић обвез. чинов. реда од Лепосаве из Београда. Стеван Вељковић оц Росе из Тхићевца. Станпша Вранпћ од Славке из Сјенице. Стеван Вељовнћ од Тшре из Водња. Сретен Внторовић од Данице из Београда. Писма н карте ових лица означена су под бројем 2779 до 2><()1