Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 10.

мачку у положај да се са њом може разговарати о правди и слободи. — Можда и скорије него што се веРУ.Ј е -

КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Атина. — Једна депеша из Швајцарске јавља, да су одиоси између Бугарске и Турске неповерљиви и с једне и с друге стране, ипак се, и једна и друга, без поговора повињују наређењима из Берлина. Њујорк. — Досада има у Њујорку 116 смртних случа јева од сунчанице и много сто тина случајева тешког оболевања. Цнрих, — Један немачки аероплан летео је јуче над Базелом. На њега је пуцано

из пушака, те је био принуђен да се врати. Њујорк. — Аргентина се врло живо спрема. Око хиљаду раденика раде и дан и ноћ у фабрици муниције. Њихов број ће се нзвесно удвојити, пошто ммнистар марине жели да флота буде у таквом стању да се може мобилисати за 24 часа и да се шток муниције подигне на максимум. Листови бележе та факта као врло значајна, пошто међународни положај Аргентине постаје сваким даном озбиљнији због затегнутости с Немачком. Атина. — ЈТистови потвр. ђују вест да је нестало јеног званнчног документа, по коме не.чачка влада гарантује Грч кој да њена територија неће бити повређена. Атнна. — Скупштина је си ноћ усвојила закон о увођењу ратног закона у целој Краљевини Грчкој.

Какв шивв Гшши

Пресељени на Крим члано* ви бивше династије, изгледа, потпуно су се помирили са својим новим положајем. Марија Феодоровна Као што је познато, на имању Ај Тодор, на девет врста од Јалте, налазе се сада'. мати Николаја II Марија Феодоровна, кћер њена Олга Александровна Куликовска са болесним мужем коњичким капетаном и бивши велики књаз Александар Михаиловић са супругом Ксенијом Александровном и децом. Недавно Марија Фесдоровна и Олга Александровна, по одобрењу местних власти, дошле су у Ливадију. У спроводу од стране комесара и војних делегата, Марија Фео" доровна и ћерка јиј, прво су посетнле нови инвапидски дворац, где су детаљно разгледали унутрашња оделења, интересујући се буквално које каквим ситницама. Особиту пажњу Марије Фео доровне правлачиле су собе бивше царице у левој половини дворца, са мноштвом по т ајних ходника, тајанствених

капела и у зиду маскираних ормана; а тако нсто и собе бигшега наследника. Молба Марије Феодоровне да јој се покажу собе и кабннет Николаја II није могла бпти задовољена, кабинет и собе бившега цара су под иечатом. Натим су посетиоци отишли у стари дворац. Пошто је разгледала дворац, царица-мати прешла је у ливадски парк. У парку се била скупила гомила љубопитљиваца и војни ка из месног гарнизона, који су на поздрав Марг.је Феодоровне одговорили гробним ћутањем. У Ај-Тодору Марија Феодоровна занима се сеоским газдинством. Она се усрдно стара о својој сопственој градиници, у којој гаји своју омиљену шпарглу. Александар МихаЈ ЈОваћ Александар Мнхаиловић у прво време бавио се археологијом. Он је ишао далеко по околини и вршио откоповања. Али месне власти обратиле су на то пажњу, после чак мује бнло предложено да пзучава-

сам издао свога п сподара и да сам га обезчастио. Војвода је дрхтао од гњева. Чим је Марсељ изговорио ове речи он скочи на њега изада му три ударца мачем који му одмах одузму жнвот. Днјана Бранкачио је била ту, као сведок и више мртва него жи ва бсз сумње да се горко кајала за све што је учннила. — Недостојпа жено, узвик ну војвода спазнвши сс је, тп си једиии узрок моје несреће на којој сн радила, Морам да те наградим за твоје красно дело. Рекавши то, ои је ухвати за косу и пресече јој грло ножем. Затим наредн да се оба леша баце у једну бару. О свему <)»о< 1 е извРСтио је пару^жЗади кардинал Ка\>аф а . син маркпза од Монтцбела. Када му је све испричао, 1 >апа је рекао: — А шта је било са водкињом? I I

Ово је била смртна пресуда за ту несретну жену. Међутим, биЛо што се она налазила у другом стању, било што је војвода јако волео своју жену и поред свег својег неверства, он није могао да се реши да је убнје. Ово је учииио конте Алифа, брат војзодкињин, који је по тадањим појмовима о части био исто толико осрамоћен као и војвода. Он је, са једним рођаком војводкињим и са једним свештеннком упао у собу војводкпњнну и саоп штио јој да ће да умре. Сзештеиик га је тада умолио да одложи казну док се војводкиња не породи, али је он одговорио: — Мислите лп ја ћу да се вратим у Рим са овом љагом на образу? Затим је обавно један свилен гајтан војводкнњи око грла и затегао га тако да је она убрзо издахнула.

ње кримске археологије одложи за боља вреиена. Тада је Александар Михаиловић латио астрономнје, аеронаутике и виноградства. Да нас он вежба децу у физичким напорима и заједио с њима сам лично спрема дрва за зиму. Николај Николајевић Бивши геиералисим Николај Николајевић живи на имању своје жене; у живописномЧаиру (код Јалте). Он живи савршено повуче* ним животом, не показујући сс чак ни у врту. Већи део времена Николај Николајевић проводи у писању мемоара, који, по суду информисаних личности имају врло велику историску вредносг. Мемоаре своје бивши велики књаз предаће Академији Наука, са непроменљивим условом : да буду штампани после његове смрти. Осим мемоара Ннколај Николајевић пише данас врло опсежну историју царовања Николаја II, а тако исто довршава монографију: »Ко је прави впновник светског рата« у којој ће бити историским документима изнетн узроци европс-е колизије. Врло је могуће да овај интересантан рад буде кроз кратко време публикован у коме исторнском журналу. Неутралаа зона С установом строгога иадзора и контроле, чланови бивше династије апсолутно сулишени слободе кретања. Аутомобили су им реквирисани. За шетњу одређена им је омања, тако звана * неутрална зона«. На гранИци те зоне су страже. Кореепонденција Кореспонденцију, која долази на име чланова бивше династије готово са свнх крајева Русије, брижљиво прегледају специјални цензори и у највећем броју случајева уништавају. Готово сва ова писма имају карактер молби за материЈ'алну помоћ. У том погледу занимљиво је писмо неког »Уредника бившег монархистичког листа*, кој'и се обраћа Марији Феодоровној с молбом да му да

субвенцију од 50.000 рубаља за издавањс једног монархистичког листа, »који је поставио себи за задатак да васпостави права њеног несрећ ног снна«. Неки »хемичар« нуди Ро мановима своје услуге за 100 хиљада рубаља те да издејствује олакшање срдбине Николаја II.« Установа стража иде на то, да нико са страже не уђе у забрањену зону. Лица пак, која под разним формама покушавају да пређу ту ,,границу“,

ЗА МИ 8 _И СЛАВУ Крф, 3. авг. Јуче је у Валони свечано откривен споменик умрлим војницима, веома дирљиво и срдачно. Освекење. је извршио наш митрополит са два свештеника. 'Гу је 1 $енерал Фереро држао дирљив говор у част наших палих хероја. а ке.нерал Васик одговорио је у имс Њ. В. Престолонаследника. Изасланици Владе и Врховне Команде тако1)е су укратко изјавили благодарност. Био ]е постројен батаљон војске; свирана је српска и талијанска химна и извршено дефиловање. О ручку

неизоставно се задржавају и подвргавај • се испитивг у. 1ж^м«рнице Намирнице за чланове бивше династје деле се тачно по одређеном реду и никаква молба за добијање намирница мимо реда нс прима се. На пример молба Марије Феодоровне да јој се да три пуда шећера за кување слатка одбијена је. У ошпте живот Роианових на Криму личи на живот скро.чних поседника, који мирно животаре код својих кућа.

кенерал Фереро наздравио је нишем Њ. В. Краљу, Њ. В. Престолонаследнику, вој сци и народу, а кене]нгл Ва сик одговорио и наздравио талијанском Краљу и Његовом Дому, војсци и народу. Присуствовао је и 1>енерал Маро, који је нарочито дошао са Крфа ради тога, затим талијански адмирал из Валоне и велики број италијанских официра, од којих су многи дошлиса фронта. Ђенерал Фереро је учинио све да свсчаност исиаднс лепо. На плочи, на гробу наших војника, чије су кости ту нагкене, где је сада подигнут споменик зииисане су ове речи: «Јуначким Србима, који после

СТАРА БУГАРСКА Г10САА Женева, 5* августа. Јављају да ке ускоро доћи у Швајцарску једна бугарска мисија да упозна свег са бугарским циљевима рата и да код швајцарског народа пробуди симпатије према Бугарској. Бугарској влади није било потребно да се излаже узалудним трошковима око одашиљања својих мисионара у романску Швајцарску. Они ће викати у пусгињи, и ти ће нам узвици постати несносни.., Милчева помаже данас нарочито пропаганда, коју .је развио Пасаров у Берну. По нашим врло тачним обавештењима он долази често, чак врло често, инкогнито у Женеву. Његове честе шетње оставиле су јак утисак на извесне кругове у Женеви, који се губе у претпоставкама о правом карактеру његовог путовања. Овај се бугарски посланик вњђа у хотелу »Национал« где се забавља са личностима које се само могу брижљиво избегавати. Изгледа да је г. Пасаров добио и нарочите инструкције да интригира у корист зближења Руса и Бугара.

Свештеник Ј - е затим изјавио да је војводкиња умрла као добра хришћанка и да се за

Најкарактеристичнији споменик вароши Солуна је из весно Бела Кула, која се гор до диже на његовој источној страни, купана таласима архипелага, из чије се пене, по грчкој митологији, родила Венера. Солун је без Беле Куле, исто то што и Париз без своје Ајфелове Куле, Страсбург без свог високог торња, Вене ција без свога Лава Светог Марка. Као у свакој уметничкоЈ' и античкој грађи, општина и турске влаети су увек били пословички равнодушни према старим споменицима вароши.Уметничке старине и које су преживеле под турском упра' вом, порушене су, искварене

све време молила, понавл.ајући речи: »ВеруЈем у Бога!« ( Крај )

па чак и уништене каошвари непотребне. Тако, у мају месецу 1911 год. од доласка султапа Мехмеда V. у Солун, Општина да би проширила суседну улицу Беле Куле, жртвовала је лидове н ограде са пушкарница око .уле, који су. као појас штитили Кулу од сваког скрнављења. Солунски едили због једне обичне царске посете, жртоовали су споменик коме нема равна у старој исторнји. Белу Кулу су једни сматрали као дело Млечана или Ђеновљана, а другн као грађевину турску, јер показује много сличности са извесним грађевичама, подигнутпм у току XV. века од сулгана.

Данас је изван сумње, по тврђењу г. Шгрика, да Бела Кула пада у време млетачке владавине Солуном. За време од 1423 до 1430 год. Млечани су влад шн Солуном и његовом околином где су имали великих трговачких н стратегиских интереса. 1ако исто сфане колоније, франц насељеннци из Пизе, Тзенопе. Малте и т. д. добили су грађанско право. Колонија млетач.а заузимала је готово цело једно столеће нцвалшнје место ј Солуну, где Ј'е добила извесну надмоћност, тако « а је неслога са Грцима, којих је но броју било највише, би.та одтвна почела. Алн, по сле некилико година, републиканска звезда Св. Марка поче да бледи, под надмоћношћу турске власти која је расла из дана у дан. Тада Млеци увидоше потребу да преговарају са деспотом *ндроником, који тада држаше

БЕЈАЗ КУЛА Од Л. Албастадо.