Народ

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штлмплрвјлсг налжав у Фуши кокој ул*ии Ср 30.

Влаааиа КРСТА Л>. МКЛ2ТИК

Рукописг се ас Брз/ћлју, Огласи ц .Јелешке за-

алаћују се зо погодбн,

Рсд^Дција је ј улицж Фр&а^оиој 5р. 20

Г иа»на уредмик ДРАГ. С ГОГИТ.

У последње време швајцарске новине доносиле су вести о честим нередима у чеш ким крајевима у Аустроугарској, али тек данас сазна јемозанимљлве појединости о равмери споменутих изгреда, и то из новина и писама на^еких код аустријских заробљеника чеш ке народности. По тим документима видимо да је било почетком маја ове године великих изгреда у Прагу. Шграјк је букнуо нашре у ме талуршким фабрикама и раширио је се и ка остале фабрике. За време тих нереда народ \е тражИо закључење мира и остварење самосталности чешких земаља. У предгра^у Жишкову бачена је у ваздух фабрика фишека. Том џриликом погинуо је управник и 4 војника. У Пардубицама 30. јуна т. г. прире^ђена је била демонстрација у којој је у з е л о учеигћа око 3000 радника из разних фабрика. У Кралупама и у Јичину у Чешкој нереди су узелитаквог маха, да су позвате маћарске трупе, које су остале у тим местима и даље као гарнизон, да онемогућавају понав љање оваквих случајева. У смиховским фабрикама отпочео је штрајк крајем маЈа. У Исти-Аусигу одржане су у исто време демонстрације. 20 јула у Сланом пред окружним начелстсои протестовале су изгладнеле жене из целе околине против продужавања рата и против велике глади. Полиција се је умешала, а том нриликом погинуло је двоје деце и 2 жене; сем тога 3 друге жене тешко су рањене. У северној Моравској у индустриском пред?лу Витковица, Мораи ска и Пољска Острава. за време демонстрацња почињено је било на 6 милиона круна штега, тако да је отишла на рочита депутација министру унутрашњих дела да моли за помоћ ва пострадале радње и установе. Али највећи нереди одиграли су сеу Чеш«<ој у варош« Пндаену*

Очити сведок описује ове догађаје у писму датирапгом од 10. јула ове године. У понедељак почеле су се скупљати жене по вароши очекујући раднике. кад буду изашли из ПГкодиних фабрика. Сло.јивди се са њим( поделили су се на неколико група од којих је “свака ударила дру гим правцем. И од;едном је извршен јуриш. За тренутпк ролетне на радњлма су проваљене, сгакла полупана и рад ње обшене. Народ јс навалио ка пиљарнице, трговачке радње, слагалишта обуће и штофова, ресторације а би ло је и приватних кућа које су страдале. Из једне винарске радгое изваљана су бурад, и де ца, напивши се вина, јурила су пијана опустошеним сокацима. Доведена је војска, која је јуришајући са натакнутим ножевима, растери вала руље манифестаната. На неким местима војскајеотзорилаватру. Пред црквом је смртно погоћена једна девојка. Сутрадач по улицама излепљени су плакаги, објављујући преки сј т д. Где то још није било учињено пустошење је трајало даље. Читава два птка Немаца дошла су у Пнлзен. Нарочито је у Шкодиним фабри кама оруђа прокламо ван особито строги пре ки суд и војннци са но жевима тсрали су раднике у фабрику на рад. Али ништа то није помогло, јер се они нису дали нагонити да понова отпочиу да раде. Радници су онда добили нарочита обећа ња. Али ако не буду обећања испуњена, дбћи ће свакако до нових нереда упркос преком суду. За време де монсгрЈЦИЈа трамваји и возопи нису радили, јер је народ разорио шине. Улице су страшно изгледале; спуда разбијена стаклад, а проваљсне ролетне на дућанима. ’ Писмо другог једног лица од 1.-7. тако-ђе говори о овим догаћашма: »29. 6 нешто се је збило у Пилзену. Свет се је ск\ т пио (<ко мага цина и јуришем напалио на њих. Све је бацано кроз прозоре и

то ње „само намирнице, већ. и одело, обућа и штофови. Увече сви путеви од вароши били су препуни народа, којм је из Пилзена односио разиоврсне сгвари у околна села.« Треће писмо од 14 маја наноди, да се у Шкодшшм фабрикама десила велика ексалозија, која је проузроковала огромне штете у материјалу и причинила нарочито велики број жртава. Према четвртом писму бачено је тада у ваздух 27 слагалишта и исто толико радионица, којом је при ликом погинуло 800. људи, а 400 по 1 Јре-ђено. О овом случају аустриске новине нису ништа јав.љале. ЗВЕЗДШЏГ Нигде станка : Федерални савет у Швајцпрској намерава да моби лише све војне <5 нце, м.а кајој народности припида ли, били жењени или нежен>ени, живели у Швајцарској пре рата или од рата. Бегунци ке се употребити за разнг радаве. Гаргантуа П 0 ЉСК 0 ДРЖАЊЕ

них пош^ова, г. Балфур, изјавио је, да је британска влада већ нотификовала на Ватикану пријем Папине ноге и да он сматра, да није потребно, после ове нотификације, давати какав одговор. САЈДЛЕР - Н'"НЕСМ

је, а њен лредседнак, | Доберник, поднегЈ је ■оставку. »Крајц Цајтунг« за; кључује из тога ^да се појављују тсшки часови за I ерманизам у Аустрији.« НЕМАЧКД П0М0Ћ Милано, 22 окт.

Берк, 22 ок(. | Чеси су одбили сваки сноразум са СајдЛеровом владом. Они сматрају да амнестирани посланици не морају да траже да им се врате мандати, већ да треба просто да им се поврати место упарламенту. Уз помоћ других Словсна и немачких соци-| јалиста они знајудаћеј победити у Рајхсрату. | Овај чешки отпор по- ј јачао је неред и бес код! немачких странака. Ра-Ј дикали су изашли из Националне Федераци-ј

Швршж дела Сера-* пише, да се на италијанскоц фронту наиази неаачка 14 армија под комавдом генерала фон Бклова, који је већ био на челу нецријагељске војске у Гусији, у Макевонији и у Фландрији. Ова армија изгледа иа је састављена од трупа, узетах са равних фроитова. и појачавах деловима који су внчшл брдеком ратовању. Већину чине регрута из Бранденбур1 а и Шлезввга. »Корнере дела Сера« рачуна, да су између Ромбона и Випака, где је неаријатељ отпочео наиад, Аустро-Немци бил* концентрисали укупно В0 дсвизија.

АДСКЕ НАМЕРЕ

Неколико глааних депедаа из којах се види сарадшз коајбз Констаитина и аегоиих вдада са Немачкоч, а црОтиз Споразума, већ су дешзфриране у Агана. Ево иеких од њих:

иезваиичтга акција силно ће помоћи Грчку да у тренутку прегоаора може истаћи своје територијалве захтеве, који могу Оцти гнатно већи у случају акције иего у случају неутралиости.

Берн, 22 окп. Јазљају ађ Беча. да је Сајдлеров кабииег обгћао да ће зтд јвољити захгезс које тражи галицијско стаксвнишхво, да ће укиауги месго војног гуверкера, даги широк.у аутономију, уканугирекбазилвје н да ће одмах исплатити ошптгнама штету коју су претрпеле у рату. Председнак Пољског К.туба пристао је Д 1 овг предлоге поднесе клубу. Клуб ја оаако пристао на овај компромкс: за предлог је било 2У чланова, 7 цротив њега, а од гласања су одустала 43 члана. У последаеи часу Сајалер је обећао да ће учзнихм једну нову концесију. »У пвтаау поле:<их легија — каже званачна нота — влада изјављује дз ће употребита сав свсј утицај да иаради дл легије служе кадар у бу I д ћој пољској војсци.« ЕНГДЕСКА И ПАПА " Лрпдои, 22 окт. У Доњем Дому послпник Кинг питао је у једној интерпелацији, да ли Савезници намеравају да пошљу зајед, нички одговор на Па: пину ноту о миру, или | се одговор Сједињених Држава сматра као израз иамера свих Савезника. Министар спољ-

Кајзер Софији Захваљујем ти на депеши, коју сам добио и прочитао сам је са дубоким узбуђељем, знајуки опасноспш, које сте преживели ти и Тано ( Константин ). Дивим се куражи са ко/ом сте се опирали у овим тешким тренуцима, али видим исто тако са великим задовољством држање вој ске и флоте и њихову верност према краљ^вском даму. Тину не остаје други пут до да се отворено окрене против својих џелата. Његова војничка антервенција против западног крила генерала Сараја донела би решење македонског фронта и ослободила би сироту Грчну. Тино то зна. Виљем. Фалкенхаузен Другу депешу је Теотокис упутио 10 децембра 1916 мзннстарстау спољних посдова: Фалкенжаузен још у Берлпну очекује да сааиа регпења, која су донета у Атмкп. У случају неутралиости нћи ће у Подградац, а у случају! прекида са Споразучоч у Ј1да рису. Брзо треба појачатн чету клрввктнсову. чмјп цмш треба да буде, да се [фвооче желепшчка пруга Битољ—Со* лун н да уанемкрава позаднну војске генерада Сараја. Ова

Блајшредер са жаљеткем јавља да му, због техничких раз- лога, није могућно да кредитира Народну Баику са 10 милиона марака, код Њујоршке Банке пошто је врло рђав курс. Тсатокис. Појачање четне акције Грчко посланство из Рима послало је овакву депешу 17. децембра 1916: Пошљите поштом овај телеграм Теотокису, преко Берна: »Кажите Фалкенхаузену да иде у Подградац и појачајте питање о Каравитисовим четама. Каравитис -ће добити инструкције и видеће се са Фалкенхаузеном да се споразуме о операцијама. За почетак 1 е потребно 5000 пушака са 300 метака на пушку, шест митраљеза и три брдска топа са муницијом. Осим тога 500.000 франака месечно за људс. Четну акцију потпомага-ће редовна војска из Корче:« Залокостас. Краљица је очајна. Посде скоро месец двна, 13. јануара 1017. Залокостас телеграфише грчком посланству у Берму: