Народ

сте. а. »Молим вос поишхте сву депешу посланику д Берли ну и замолите га за потврду пршема: >Известите ме да ли је Фалкенхау зен до&ис две депеше, којс су му послате ирет ста нице р. с. п. у Прилеп. Да је Хинденбургов сдговир био повољнији и категоричнОЈи, Крински Савет решио би да се нападне. Ја сам сад про • сто очајна: било је сувише глупо; учинила се погрешка. Пошто су побуњеници за узели Сериго , всроватно ■ће и друга осгпрва поћи за његовим примером. По здрав. * Софија. Пету депешу је опет Запокостас упутио берлинскои по-

иАР °Д - —

веој

еа

спанику, преко посланства у Берну. Депеша је послата 20. јаауара 1917: Пошљжте посланству у Берлаву: Краљ аахваљује Хиндекбургу за усвојеце његове аредлоге. Радиће се по овим мерах-а, како материјал не ба пао у савезничке руке.—Утоварити све у »агоне н успротавити се евентуалном покушају Спорааума да се дочепа материјала, а уништити сав материјал, ако је потребно,' Немачка ће га надоквадити. У телеграму се даље ређа читав списак материјата. На крају се каже да је Споразум покушао да придобије валију у Смирни, да преда варош, пошто најпре створи тобожњи неред.

Хавасова Агевција саопштава здравице, које су азмеаади Кајзер и крал. Фердинанд на гала ручгу, који је бугарски краљ давао приликомцареџот доласка у Софију. Бугарски краљ је наздравио:

рода за љегово национално уједнаеље. >Сећајући се своје сопстзене прошлости осетили смопз дубипе срцт, да се налазимо у приском савезу са овим мпадим и моћним народом; а

„У мме моје и у име свих Бугари, узевшн удела запра-

Бугара, који су сад уједањеки

ведну ствар Централних Сила

захваљујући заједничком раду најбоље су потврдили ово о

елавне немачке воЈСке и мога наоружаног народа. а захваљујући помоћи Аустроугарске и нашег савезника Турске, Ја вам взјављујем дубоку захвалиост, што сте нас удостојили својом високои посетои Савез склопљен на бојном пољу и запечаћен драгопеном крвљу, заједнички проливеном, бцће трајно добро за оба на ша народа у време будућег мира, за која ћемо се ми борити до крајње иобеде. Ја нарочнто хоћу да подвучем, да је и носледаи бугарски војник решен да се верно 6орв на страни својих савезника е да ће све учиннти да добаје коначну победу, која ће осигурати слободан развитак нашем народу остварниши а уједињење свих Бугара, испувивши нашу најтоплију жељу“. Краљ Фердвнанд је завришо призивајући Божја благослов на КаЈ‘зера и подитао је чашу »у здравље моћнот савезника, драгег пријатеља, славне немачке војске, будућности пуних лепих обећања и немачког народа.< Кајзер је одтоворио захваљујућн краљу на љубазном позиву, који му је дао могућ ности »да се својим рођгним очнма уверим, колико је Бугарска напредовала, под вла дом краља Фердинанда. Захваљуј,.ћи краљу Фврдинанду ва здраввци и чен:ћи алузиЈ'у на тридесетотодишљи ду љетове владавине, Кајзер је рекао: »Срећан сам и поно сим се што можете бацити поглед на вашу плодпу прошдост. Успеси су крунисала дело, на коме сте непрекидно радилн за добро вашега на* рода, још од сјајних дана када сте ушлн у Трново.«

сећање. »Садашаи рат, после славких бораба, допустио је Бутарској да оствзри своје исторвјске аспирацзје«. Ваљем II је завршио, да ће се он ускоро вратити »ум!-рно доаа, које нчје далеко« да посети Бутарску, која ће тада »брати плодове свог херој ског рада у верном сазезу са својим вруговима*. Краљ Фердинанд наименовао је Кајзера за команданта шестог коњнчког пука.

Цзрих, 22 окт. Бечки »Арбајтер Цајтунг« изјављује, у име социјалистичке странке да је дужност Централних Сила сада, да израде нов програм о миру, у потпуно демократском духу, и да тај програм поднесу Русији, која би га предложила другим силама Споразума. »Рајхспост« одговара на овај предлог, да би он био штеган по Централне Силе, чак и да се претпостави та немогућност, да Руеија прими аустро немачку понуду. Свс, док се у Енглеској мисли као Лојд Џорџ, не може се говорити о миру, који би Аустрија могла усвој ити.

савета Италије, ва мене је дужност као и част да упутим вашем превасходству искрен и пун поштовања поздрав«. Тај је поздрав у исто време и потврда осећаја симпатије и солидарности италијанскога народа са племенитим срп ским народом. Чак и у часу тешкоћа Итали^а гаји са непоколебљивим срцем веру у заједничку победу која ће обезбедити свима народима слободу и праведан мир у целоме свету. Орландо. У име ерпеке владе Г. Пашић је оЈр оворио: ■ С највећим задовољством сам сазнао за ваше наиме новање на важан положај председника министорског савета пријатељске и савезничке нам Италије. Ваш ме је телеграм дубоко гануо, и ја сматрам за своју дужност и за част да еам изјавим своје нојдубље уве рење даће италијански на род, руковоћсн својим непоколебљивим родољубљем и својом храбром војском гопховом на све жртве, у чинити све да осигура крој њу победу нсд заједничким нсиријатељем. Срећан сам што вам могу такоће поновити израз осећаја сим патије и солидарности које српски нород осећа према храброј и племенитој италијанскоЈ нацији «. Пашић. ~ИШ КРЕК Бечки лцстоби јављају да је уиро словеначки посланик доктор Иеан Крек, католички свештевнк и професор теологвје на семииарпјл у Љубљани, Он је петнаест годнна посланнк у бечком парламенту а заувимао Ј - е место једног од вајбољих говорнмка ш парланентарних тактичара. Међу Југословенима др. Крек ј'е ужввао великв моралнп и политички угл:д. Последњих година он је успео да уклонв ез управе словекачке Народне Стрпнке в из ј'угословенске политике, гр. Шу стсрчића, отаног пслншчара бечхом дсору. У друшгау са др. Корошецом, својим политкчкдм пријагељем, Крек је био Ј‘еван од твораца југослоаенске п>литике, крајње иепријатељске прека аустријској владв. Он, католички свештеиик, изговорио је 1 југа ове године у парламен гу

ЗВАНКЧНИ извгшши

ФРАНЦГСКК КСМИНИКЕ На фронГу Ене код Елете Французи су утврдили нови терек од канала Оазе до Корбени. Преко дана билаје јака артиљеријска акција на разним секторима Шмен де Дам. Од 10 октобра, Французи су запленили 200 тешких пол ских топова, 222 рововска топа и 1620 митраљеза.

ЕНГЈ1ЕСКК КОМИНМКЕ Адмаралитет јавља да јс наша лака ескадрилс, оперишући у Категату, потопила једну немачку помоћ ну крстарицу и десет па тролних бродова. Спасено је шездесет заробљеника. Ми нисмо имали губитака. ИТАЛИЈАНСКИ К01ШИКЕ Покушаје непријатељеае да пређе нг десну обалу Таљаменто, наше су трупе сире-

чиле.

НАЈН0ВИЈЕ

Ђ Е С Т И

X) ±л

МОСКВА.— Васељен- против, треба наћи могућски Сабор, изјаснио се ности да се зикључи мир за обнављање Патри-.са Бугарима без њихавог јаршијског Синода, ко- краља. ји је укинут пре 200 ПАРИЗ. — Специјални година. Сабор је завр- дописник листа >Либерте «

шио свој рад.

на француском фронту ки•

ОРЛАНДО И ПАШИИ

Крф, 20. окт. Приликом промене италијанске владе, г. Орландо, нови председник Г1о том је Кајзер говорио мчнистарског савета Иивадовољству, које му је при- ТвЛИЈе, упуТИО је Пред«енво напредак, којијеоспа- седннку српске владе г.

ове

рала Бугарска. » Са ду бокоу снмпати јом пратилм смо жељу бугарскогна-

I ПашиЕу овај телеграм: »Позван на председ'ништво министарског

аустријском речи : Две су идеје кој* никако неће проп&сгг.: Словенци, Србп п Хрвати су једаи народ и они ће прстсти заједно једном држаанои организму, припашће по судбинз. Ако ОЈе пдеЈ‘е не буду остварене у овој држави, и поред нас и протиа нас, оне ће ипак бита оствареае. Последаце неоствар-ња југословенских захтева бнће огасне за ову државу. Недавно је на француском изашло његово дело »Сл 01 внцк«. које јс вабрањено у Аустрији и у Немачкој. Крек јв умро у пуној с*ојој жввотној снази, у педесет другој годвн«.

МАДРИД. - Пошто Тока же да се Немца спремају наје успео дт састави каби-^° евакуишу утврћено менет, крзљ је созвао Гарцију . сто Л а °Н Праета, који је одбио иону ј ЛОНДОН. — Говорећа о ду. Масли се да ће краљ ство ' последаим ваздушним напарити војничкн кабинет. дима на енглеске вароши, маРИМ. — Војна еиту-јнистар унутрашњих дела изација италијанске вој- ;>а*ио је: »Влада је већ рекла ске изгледа знатио бо-'своју намеру да бомбардује ља. Велике италијанске јенглеске шароши. Д*а су-таква напада в?ћ извршсна. Пзрламенат може бата сигуран, да ћемо настааити своју тактикудок ке посткгнемо с*ој циљ. ПЕТРОГРАД — Лехарска комнсија угврдила је, да бивши руски министар унутрашњах дела Протополов болује од прогресивне парализе. МАДРИД. — Птански ‘ краљ Је одликовао председника португалске републи- _ ке орденом Кар ла III о врату. РИМ. — Краљ Виктор Емануел отпутовао је на рагну зону. ПЕТРОГРАД. —Привремени Парламенат изабрао је једну комисију за народну одбрану у којој Ее .бити 41 члан. ЛОНДОН. — Члан братансксг ратнсг савета нзјазао је ј/че у Доњеи Д^му, да су «нглеске трупе, за последњах седаммесеца, зарооилеу Флан-. дрија 5-4,0Ј људи и заплениле 437 тоаоаа. За то време Француаа су имали 50.5У0 заробљекака в ЗзУ ааилстмнмх топова. РПМ. —- Аустрпјска влада забраннла Ј5 свдку корсспонденцију са италијансквм варобљеннцвмз у Аусгријн. То је учињено погдавито због то* га, да се прикрије унутрашњв сгање у Аусгрији. ЦИРИХ. — На социјдлвстмчком конгрссу у Вирцбургу, Шајдгман је изјааио, да счагра да је врло важно ам неначки пролегаријат да Н*мачка не буде тучена. Не тражамо освојене територије, али треба на сваки начан из* бећи да Неиачка буде иобе* ђена. СРЈСКИ ЗВАНМНАН МЗВЕШТАЈ Ноћас смо одбали једну непријатељску патролу у области Стпровине.

ОЧУЈорв* ТРС^, ДРАГ, 9 ГОГИЦ

снаге почеле су да се гомилају на реци Таљаменто, где се, по мишљењу луковника Русеа, очекује велика битка. ЊУЈО К. — Влада Сједпњених Држава добила је један немачки радвограм, кој‘им се извештава, да су обале Сјењснах Држава, Каваде и Кубе, оглашене за забрааену зону и да су неаачки сумареви добили наредбу, да врше торпедовања без ограничеаа. ЛОНДОН. — Универзитет у Глазгову продужно је аа годину Дзна ректорат г. Поенкареа, да би му се допустило да дође и да држи свој ректорски говор. Њтгоз ректорат од три гожине, исхекво је 18. октобра. БЕРН. — Вести из Ма-ђарске још су )шек врло збркане, и то се тиче унутрашње политичке ситуације. »Ц *јт« каже да ће бивши аустроугарски постаник У Паризу граф Шекзен повести јаку камлању против графи Карољи. Он га оптужује да је амерички агент и да од Америке добија новац за своју странку, Граф Карољи тражи у одговору да Шекзен прецизира своје оптужбе. ЦИРИХ. — Немачки аграрци договорили су сс са аустријским пангерманистичким во-ђама да створе један јак савез ме-ђу пангерманистима обеју царевина. ЦИРИХ. — Немци односе сву храну из Румуније у Турску, јер у Турској влада глад. ЛОНДОН. — » Тајмс • пи ше, да би била неопростива срамота за Савезнике када би закључили мир са кра.Ђем Фердинандзм. 11а

Шмрчшћц АКВАГОНИ