Народ

БР. 1а9

~ ~ - 1 —. !С 1КПТ»

,,Н; 1 род“ излази свакога дана по подне.

Штшшарпја сг * 1 ?.лади у Фр* н кивој уллц» 6р. 20.

Злаоннк КРјСТА љ. милетита

' \ СОЛУИ ПЕТДК 15 ДКЦКМБАР 1917. ГОД,

ГОДШјДЈ, Рукопжсж се пе нра^ају. Оглзги и белешке плаћују се ио погпцб*

{‘сдакција је у у***и Ф|»а«К 1 »мпј 6р, 20.

урвцвг.ж ДРАГ. С. ГОГЕГА

НА ГРОБУ КРЕКА

Смрт великог и заслужног југословенског политичара д-ра Ивана Св. Крека, створила је прилику за велике манифестације народног јединства у краЈевима где живи наш потлачени троимени народ. Нарочито је словеначка штампа дала П}Н г израза евојој иде)и о народноме јединству. »Словенац« у броју од 9. окт. пише ово : »Идеју независне Пољске засадио је у свако пољско срце гениј Хенриха Сенкиеви-ћа, идеју слободне и уједињене југословенеке државе, гениј нашег титана душе и срца др. Крека. Оба је' позвао Бог к се би пре остварења њиховог идеала. Др. Креково срце не куца вкше. Нашло је мира. »Др. Крек је умро, али Југословенску идеју неће нико више угушити.« »Словенски Народ«, (9-Х) пише: »Као свету порукује оставио др. Крек свима нашим љтдима који су добре воље, заповест: Будите сложни у раду за мародну будућност, будите неуморни у тежњи за уједињењем, будиге непоколебљиви у вери да ће доћи дан ослобофења и слободе.« »Словенац« (13. - X.) пиГие: »Последњи говор политички,лабудову песму говорио_је у позоришгу у Спл,ету на општем зоору далмагинског »Задружног Савева.« »Гопство је велеиздаја — и не слобода — велеиздајник је онај који је против ослобофења нашег народа«, тако је узвикнуо крај мора, нашег мора,бра11И Хрватима као опроштај и вечну успомену. »Словенски Народ«, (13-Х.) вели: »На последњем путу пратиће др. Крека изаорани изасланици Срба и Хрвата. Тако постаје спровод др. Крека права мани фесгација за ону велику идеју, за коју је покојник живео за идеју југословенског уједињења«. »Словенски Народ«, (1о-Х.) и »Словенец« (15-Х) саопштавају говор др. Корошеца, који се у име Југословенског

Клуба, опростио са покојним др. Креком. „Јасна и лепаје била твоја мисао, рекао је др. Корошец. Видео си да је наш југословенски народ у општем вели ком крвопролићу постао зрео да се ослободи, да створи своју сопствен}% независну држиву да одбаци са себе туф јарам. Ми чујемо твој глас из гроба, који нам налаже љубав, слогу и неуморан рад за нашу свету ствар. Тај твој тестаменат прихваћамо овде пред целим на родом. У првом реду ми, твоји најужи пријатељи из Југословенског Клуба, хоћемо да уложимо све своје снаге да се оствари тво>а идеја југословенске државе. Срби, Хрвати и Словенци борићемо се заједнички за ту велику мисао.« После др. Корошеца говорио је председник »Чешког Савеза.« Ф. Станек. Он је нагласио солидарност Чеча иЈугословена у борби за слободу. »Са југостовенским народом тугујемо и ми Чеси на овом прераном гробу. Али малаксати нећемњ Он може мирно спавати са свешћу, да ћемо настатшти његов рад и доказаћемо да смо ЗЈ)ели за постигнуће оних циљева, за којима је тсжио његов дух. »Хрватска Држава« доноси чланак посланика Спинчића, који вели: »Идеја уједињења и самосгалности Словенаца, Хрвата и Срба сјединила је све слове начке, хрватске и српске посланике у један клуб, у коме једр. Крек играо знатну улогу, те је у њему нашла једног од нзјагилнијих пропагатора. Његовом смрћу губи југогловенска идеја великог поборника, лично познатог по свим нашим зе мљама. Сама идеја о стзје нетакнуга«. »Кажи домовини нека не очајава, нек не малакше! Идсјз нашег уједињења ће победити, упркос свему и проти ву свега, јер — мора лобедити! Нема силе која би могла зауставиги овај развој. Ви сви, који сте осталикод

куће, који сте семе искрвављеног народа,мислите само једно: како ћете уједињени посветити све своје способ ности, сву своју љубав и све своје срцс нашој југословенској држави за њен напредак, кул туру и благостање! Го нека будс ваш циљ са држина вашег живота и Бог нек вос благослови!« ЛлЖНА АИНЕСТНЈА Циризг. — У аустријокои Парламевту, у буџетсхом од бору, посланак Зајц држао је јуче један веома важан и оштар говор. Ншао је на у нутрзшљу аустрајоку полктику, која је толико несреће нанела аустрајсккм народима. II ако је проглашена амнестија, ипач се још налазн по тамн цама маого хил>ада људи, незаточвто осуђених од војчих судова. Сви народи Аус рије теже једком циљу: да се казне сви онп, који су за све неоравде крава и да се остоб де све жртве. Тако м-сли седам наро»а и всћи део Немаца у Аустрији. Да«ас тамо један веома мали број Немаца мисла, да су вешала и тамнице темељ вржаве. Мар у Аустрлји није мо гућан све дотле, док се не дође до увереша, да је сва држава пгстала заиста устав на. Свг народности боре се 1 цотив владе због иепреквд них неоравда које вм она чини. После тога Зајц говори о Фридриху Адлеру и каже, да су хиљаде грађана мишљеаа, дл би он био ослобођен сваке кривлце, да му је судила порота. Ово аишљење може бити оправдано или ве, али нам се намеће једно питање: зашто Адлер није бно изведгн пред ргдован суд. Исто ово питаве постављају милиона грзђана за стотине и стот не људв непрзведчо осуђених. КАТ0Ј1ИЦИ У БОСНИ »Хрватски Дневник« из Сарајева доноси ову резолуцију, којује потписало више најугледнијих лица изСарзјева! са редовним свештеничким редом, којима је додато још 20 свеште ника из Босне и Херцсговине. Потписани Хрв.ати изјављују: 1. Да ееонислажуса декларацчјом југословенског клуба ј Бечу од 17. маја 191/, за унију свих Словенаца, Срба и Хрвата ; * 2. Да траже потпуну и општу амнестију за све политичке кривце;

5. Да траже рестаурацију свих уставних слобода и сазив Босанског Сабора; 4. Да одобравају интерпелације посланика Корошеца из Беча и Хрељановића у Загребачком Сабор}% потврђујући да ове интсрпе лације престављају верну, и ако непогпуну, слику о стварној ситуацији наше земље. С обзиром на жалостан положај, у коме се ца лази Босна, где се врше велике реквизиције, ми узнемирено гледамо на мрачну будућност њеног народа. ЕНГЛЕЗИ И ФРАНЦУЗП Параз. — Приликом Божи-ка послали су г.г. Бонар Ло и Едвард Керзон своје по здраве француском народу. Керзон је изјавио да нема чистијит симпатпја од о них које всзију оне, који су заједно патили у зоједнччком напору и заједничким жртвпма. Енглези гаје пре-

ма Французима велико дивљење и љубав, као браћа која су пролила крв једни за друге у одбрани слободе од варварских освајача. »Чврсто уверен даке 1918 донети трајан мир, осно ван на потпуној победи нашег оружја, одајем част херојској француској вој сци и са поштовањем по■ здрављам славну заставу Француске Републике*. П0СЛЕДИЦЕ ГЛДДИ Цирих. У Бечу је одржана конференција бечких лекара под председништвом др. Вајскирхнера. На конферев* цији утврђено је статистичким подацима, да је за првих 10 месеца ове године умрло у Бечу 10.000 лица од туберкулозе. Према томе број туберкулозних увећао се за сто од сто од 1914. године. Узрок оволиком оболевању лежи у рђавој исхрани становништва. ДАЛМАЦИЈА

V ПаЕа Веиецвја, а Дапмацзја се први пут враћа у коло своје браће. 11рва пут буда се народ а сазааЈе да је један в у Далмацзји в у Хрзатској к Словеначкој, а варод под Т>рчином предосећа ово гве то братимљеље, дж мсђутим всћ се ослобађа Србкја од турског рапства. У том моменту престаје као резон детр и Дубровачка Репуб јпка и Мармон, Насолеонов генерал, као царски нам-слнк И ирске поткраљевине, уједвњује под своју управу Корушку, Штајерску, Крањску, Истру, Хрватску Славонвју и Далмацију. Историја прогута и Наполеона, али идеје фоанцуске револуције оставише губок корен у народу. Цела Ипирска поткраљеви на пвде као плен у руке Аустрвје, која уккде то вме в поцепа је на поједике провинције. Хрзатска и Славонија враћаЈ> се своме старом уставу, у заједницу са Маџарсгом, а Далмацвјт са осталим провикцијама сстаје есплоа тационо земљиште аустријско. Узглуд су хрватскв по.литичари тражили присаЈ'едвњен>е аеко Хрватској, као исторлјско пгаво, уззлуд је у старом хрвагском >ставу саставнз део Хрватске и Далмацаја, као што се н банови још о: пгонасти краљева народне крви увек иизивљу: бан Хрватске, Славонмје и Далмације. Узалуд је народ у Далмацији преко својих представ-

ника то иарично тражео: узалуд је и сам аустрвјски ће сар Фрања Јосвф I., санкпвонишући нагодбу угарско хрватску', то погцгтвним законом цотврдио и узалуд се при крунисању за краља Хј ватске, Славоније и Далмацвј'е изрично заклео на устав ■ свечано обећао, да ће *вратати ка ерп земљи Далмаавју и све земље, које су јој у историји и по уставу првпадале, — он је све то погазио. Аустријскн владар са Маџарима дели власт. Хрзатсиу и Слаго шју у сенцп вајног устава оставла на милост и немнлост економској' експтоатацији Мађара. а Далмгцију задржа у сгојој вгасти, да је ексномски всћ унвштену сасвим дотуче, да је у том стању — по свој старој девнзи: дивиде ет импера присилв, да поклекне и да му се прода. Али евест народна нвје уминула, сна је тек тада почела, да букти. Узалуд је аустрнјска вл«да кушала аа и ваље подржава режим остао после Венецвје и да народом управља преко ненародних људи и у језику тали аиском, како би доцнијв мало по мало игвуреном иароду лакше наметнуда г емачкн језик и немачку управу, како ба Далмаиију претворила у неначку предстражу на Јгдрану, народ је евојом еиертијом, н го и бос. рушио те вештачке куле туђхнетва и спољво лице Далмације, које је сваком странау жзгледадо све друго него словенско, ог-