Народ

Б1’ОЈ 139

СТР. X . кри^о се у правом светгу народном. И данвс је Далмација аа са&их тридесст годша жовом својом снагом, која је бииа сакривева у маса, постала у нашзоналнои поглеву нзјчишћом т.емљом ка Словенском ЈУН'. Покушала је маћех 1 Аустрвја! да ув“де и немачкп језик, п послала неколкко култур-ТЈ егера у ову кршну землу, а; и како је који дошао та> о је и отгшао својој кућа. Покун ала 'е и зтдњв адут и гк слала је . а Црског На месника за провгнпмју Нсмца бзроаа Хандела. И почео је огај, да насилво лроводц немачку полатику, дк увода и у сама 'надлештва вемачки је звк. Али сс деса једна не срећа по кемачку културу. Овај је куфераш једаог дана ув^едло сву Далмац ју у аеном националном осећању и њеној части, назвавши св; Дзлматинце »свињама и љу дима без поштсне речи». Диже се сва зем &а листом против њега. Год ке 1906. у дворлни Дал матинског Сабора у име свих покрлјикских народних посланика у њиховом пристству даже се седи народни борац госпар ПероЧангрија и у кме целе Далмацајт протествује грогив онакве увргде и добацује барону Хакделу у лицс: »Наш народ не може да у својој средини трии онога, којп га кређт, па он дула.шо од незнам кога, а пс готово ве трпн, да га вређа један туђ *,нац за то вапо.ље са туђиаом, доље Хтцдел . Урнебесни плесак п »поље« дочекаше свршетак ов* оштре речи, а баран је Хандеа као стсна 6;ед стаЦо непомачно на С8ом месту; али је и брзо взашао, а за њим на' у тише деорану и народни посланвцн. После кратког времена баропа Хакдгла није више блло у Далмација. Отишго је, да се жали својкм гтсп дарвма в да им пребаци, зашто су га послали у ону »нехгрку« земљу. А 1911 године Царсккм указом проглгсује се Закон, да је у Далмацкји једвнп служ бени језкк у свкм надчештвима, и свој управи у опште, само језик српско хрватски. ЗАОШТРЕК СУКОБ Берн. — У аустријском парламенту председник владе Сајдлер изјавио је да је у споразу.му са графом Чер нином.министром спољ них послова, решио да одбије предлог посланика Станека, који је тражио да представници народности под Аустријом узму учешћа у преговоримасаРусијом. * Лондон. — 5. овог месека изашао је у »Њујорк Трибин* резаме једног интервју-а, који је 190« годвне Вилијам Бејар Хале имао са Кајзером. »Њујорк Трвбии* каже да је овом приликом Кајзер прорекао свгтски рат.

Говорио ј; врло сштро о кемачким и осталим калолицима. Напао је Енглежу, кра ља Едуарда и Јапанце, *валио се д« је увек у стању, да вако победи непрвјатеље, и залсжио сг, да ће ослободвти зсмљс предака од неверника и опст је напао снглес со ја пански слвез. Алп кзвештај о своме ин тервјуу кије изашао услед преаузствх мера од стране немачког Манг:старсгва Спољних Пооловг. Други даи, то јеот 6 д*цембра ове године, Фр -.»рих Ви:ф бавша дописнак ‘Дељи Мела« у Берлвну, попуњ; га открића »Њујорк Трибинс«. Ол изјазљује, аа га је Хале У ЈУ <У 1908 аосетио пошчо је дсшао сд Кајзера Виљема. Хале јг вагло упао у Взлфову собу и сав узбуђен је викао: »Кајзер Виљем ми је рекао такових ствар-, којс кад бзх изнео у јавност, изазвале ба и за л4 сата рат између Немачке и Еаглеске.* Хале је затим наставао, да је носле ручка на царској јахти »Хоенцолерн,« Кајзер разговарао и шетао са њиме по палуба читава два сага. Кад Је Кајзер споменуо Енглеску постао је управ > бесан грдећа своје »невсрне ро ђаке. * Кајзер је кзјавио, дајеЕчглес*а закључивши савез са ; Јааавом, продала белу расу хегсмонпја жутах људи Изтока. Д>д,о је да ће Е глези зарагившт са Немачком доживети многа изненађења. Тако је, мсђу осталог, казао, да је Немачка брижљиво при премила једиу вслику рсволуциј/ у Индаји, услед које ће Е глеска пзгубзга овзј дра гоцсик басер. Вллф саопштава да је озај ингервју Хале-а с.а Кајзером био забрањгн за јавносг, јер су у оио вреке односи енглеско мемачкн били нормални и исплавни, али и зато што немачка војна сзрзнкани је Гила праправза за ратпрс'П;* Велике Брита ■иј"’. ТУТТс иГе' Шведски социалиста Бран тинг у свом листу »Социалдемократен « дон оси чланак, у комг на нпјжеш Ац начин капада такозва ну дипломацију >болшеви ка« која је отворена, за јед не ствари а потпуно тајанствена за друге. Брантинг пита, шт& су максималисте учинили од свошх обсћања, да ће закључити мир непосредно са нгмачким народом, а пре ко и ван воље Кајзера Виљема. Брантинг завршује чла нак изјавом, да су болшевики већ доживели банкро ство. Дописнзк »Тајмса« у Шгокхолму изкоса као доказ не мачког увлачсња, да тако ре чемо, — у орга изацију »болшевака« то, што је Леаин, кад је требало извршити контролу над Руском Службеном Телеграфском Агенцвјом наименовао као пренставнике у Штокхолму два жуоналиста и

11 А 1' О Д . то неког Дчтмана, аустријанца и некога Пакета, Немцш. Овај погледњи је у исто време дописн-к и »Франкфуртер Цајтунга.« Ова двојица као допеснвца Руске Службене Агенцијесту пклв су у гезу са савгзничкпм кгее.цијзма и слали из Хапаранде телеграме, док се овај трик није открио. Како пак Орловски као спе цајални изасланпк Лењанов нвје признат од шведске вла де, то он не може упућквати у Дегроград шифроване депеше и мора с тога, да за своје извештаје шаље увек у Пе троград дневае вурире, који су већиком Немди, а увех Јевреји. Немачки језик, који је од □очетка рата био избачен, опет се одомаћио у Петрофаду; чесго се по ресторанима чује немачки; тако и на улица, а иознате аустрс-немачке личнзсти о.чет су искрсле у црестоаица, свакако с одобре њем Лењинсве владе. Париз. — Руска »Тел еграфс ка Аге н ц иј а «ј а вља, да је комееар за спољне послозе, Троцки, посетио француског амбасадора г. Нуленса, кога је известио да су преговори отночели у Брест Литовску. Троцки је уверавао француског амбасадора дл Русија још увек тражи демократски мир без анексија и оштета, који би се оснивао на принципу народности. Ако Немачка одбије такав мир, Руси Те одмах прекинути преговоре. Троцки је додао да Те Руси, у том случају, преговарати са немачким социјалистичким делегатима у Штокхолму, како би демократски мир био наметнут немачкој влади. биГаосеби Цгрих. — Званг.чаа »Норддчјче Алгсиајне Цајтунг« објављује на првој счрани једаа дугачак чланак, у коме 1 аже, да се резултата аустрспемачке кампање у Игалијн могу смафати као довољна. Аустро-немачке трупе немају нисаква разлога да кду даље сд фронта иа Пјавг. Главни штаб напушта мисго да заузме Векецију, како би се мсгао више посветнти важнвјем, западном фронту. 'ТдоТиГГЕ њ а Главна пошта Вржовне Комвнде, вршгће своје редовке послове од 16 овсг иесгца у баракама, посгалљеним на Марсовсм Пољу. ЈитТн Др. Јован Пелнарж санитет. пуксвник и син Мврослав апотеар давдке у суботу 16 т. мш у а в по часова пре подне у цркви Свет. Саве полугодвшњ? поме! својој супрузи однсгно мајца Јс.чени. О томе извешгавају с 1 оје пријатеље. Рдговоршв уредник ДРАГ. С. ГОГШд.

ЗВАНИЧНК ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМШКЕ На десаој обали Мсзе водила се аргиљеријска б фба на фронту ссверно од шуме Корвер. Потврђује се да је немачки наиад у овој обласги бео врло снажан. После врло јаке артиљеријске припреме Немца су игвршили деа иааада, која смо н шом ватром уништили за времс дру ог покушаја немач ки су се делова приближили нашам положаји«а, али су у жевој борба одмах отеранв. Број немачких лешина, остглвх на р..збоЈ’ашту између обеју линиЈа и на бодљикавим жвцама, показују како су б. жни губици, које су претрпелн Немци. Дсбчли смо заробљенчка. На ссталом делу фронга цсвремена кааонадл. Авијат^ка. 11 децембра оборили смо у ваздушној борби један немачкл аероплан. Наши аероплани за бомбзрдовање бацилм су 5000 кклс)рдма прсјектмла на станице и пемачкс логоре у Ретелу и Вувјеу. Извештај од 2Ј сата. — У Аргони сно одбм.ш један немач:<и испад. На десноЈ’ обала Мезе обе су артиљерије биле врло живе у области шуме Корнер Безонво. Северозападно од Бсзовво наше су бачерије тукле г-с мачке трупе, док су се 1 руписале, и отерале их, задаи ши им губатке. На осталом делу фронга дан Ј’е прсппо на мкру. Извештај Штаба Источне Војскс. — Јутрос је британска авијатика успешно бомбардовала непријатељске логоре у Черништу. Близу села Старовине наша артиљерија је ухватила под своју ватру нека непријагељска одељења, која су покушала да пређу реку 1'радешницу, и растерала. ЕНГ/.ЕСКИ КОМИНИКЕ Осим извесне артиљеријскеактивности северно од Сен Кантена, у близини Араса и Мс сине и источно од Ипра ништа важно. Фронт у Италији. Од како су наше трупе заузеле један сектор на италијанском фронту, наше су патроле активне и наша је артиљерија извршила многобројна га^ања. Наши су авијатичари такоЈје били активни. Зима је врло јака.

НАЈНОВИЈЕ

ПЕТРОГРАД. — Према новим обавештењима о сукобу измефу Троцког и амбасадора, изгледа да Троцки тврди да има доказа да је Америка помагала Каледина. Он вели да су амерички агенти румунског Црвеног Крста покушали да један аутомобилски транспорт са оделом и намирницама упуте Калединовим трупама. ПЕТГОГРАД. — Даре.чТор Мсђувародне Грговачке Банке и диргктор Руске АзЛјс е Баш.е уаапшени су под оатужбом да су стаЈ'али у вези са контрареволуционарама.Охкривено је једио пвсао о томе, које је птсао генерал Алексијев Мпљукову, у коме се он моли та иосредује код овпх банака да добмје 300.000 рубаља, кој* су намењене за псмоћ офипзрскЕи породфама из Корнгловљевсг покушаја. БЕРН. — Прсма »Франкфуртер Цајтунг« немачки су делегати у Бре.т Латовску: Килман, >енерал Хофман за војна пипаа, саветник Јохаве за трговачка п цолитичка питања Кјл гер за међународно

НАНИо. — Иољаци су тражили да узму учешТа у разговорима русконемачким. — Берлинска влада још није одговорила о овој ствари. ПАРИЗ. 'Гелеграфишу из Њујорка да је Фронцу ска лаћа, којом путује срг,ска мисија са г. Веснићем. стигла у једно америчко пристаниште. МЈШ 9 ГЈАС 8 »ЧАЧАК«. — Гостнон.ца и павчица у улаци Бул г аролтон, пре; о пута стлре кафлне »Флокг, , у блазини н ве грчке пош(е. Чиста, укусаа српска јела на масш, пвће добро, услуга прнмерна, цене умерене. Сви сргски специЈ'алвтетв: пиктије, васуљ, кисео купус, српске пите. - Ресторатер, Тадија Драгутиновић. 1 3 Српско Трговачко Друштво Улица Александра Великог број ., обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује наптем свету, да се користи услугама ове новчане установе за свс: своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних моиета по повољнпм дкевмни курсевима. 8 — 10 У недељу 17. децембра ои. год. отварам гсстионицу

право в »нг.ги д »уш чиповнвци из млниста)>ства спољних пословт, за нчтања егономска и флнвнспјска. РИМ. — Италијанска граница оает је отворена ра неограначеко време. Влада је допустила да се из»езе роба која је ствгла у италпјанска пристанзглта а намењена је за Швајцдрску, али под у словом да се роба превезе швајцарским вагонвма.

„ВОЈВОДИНА “ у Егнатиевој ул. бр. 282. друга трамвајска станица од Римске каиије ка желез ничкој станици. Умољавам поштовану пу ■ блику за посету а ја ћу се трудити да их услужим што бољим јелом и пићем као и раније. Споштовањем ЂУР П Јовановић Росоманац бив, гост. код *Колумбог

АКВАРОНИ,