Народ

61'• 1-»5 4 ? 5 ј С 4 Р (1 Т *, : 'V'' „Но-ј>ОД* Ц:Уј‘ИЛ,- •: . лОГ-1 лана оа подн« И1т*К)1д;:‘«јЛ- чла;.‘-в у ки*ој улидв р, 20.

Е!дазаик ЧРСТА ј. МИДЈВТИЂ

Историјски су нам дога1за]и сувише близу, они се рефдју огромном брзином, да их не можемо довољно оценити по врсдности ни сваки за себе, ни један према другоме. За доцније студије нашег времена би'ће готово збуњености, кад се одједном има пред собом све што се догодило за најкраће време. Једна од најкрупнијих појава за наш народ, а и за историју Европе, биће несумњиво развој југословенског питања. Оноје, каопод неком чаробном руком, наједном букнуло, изнесено на решење и са

мира и правичног решавања ствари, па да добије и свој крајњи облик. И још више, ни какве заблуде нир-ђаве намере не'ће га ни тада спречити да не бу де свршен. И тај дух, то осећање сигурности у по беду правде, и са њом и нашег уједињења, ко-

се дефинише гледиште. рад ншса, што се тичг брп танских циљсва рата. Г. Хендерсон, бивши ми нистар и један од шефова I снглеске радничкс странке прочитао је одмах по отварању седнице писмоЛој да Џорџо, у коме с н излаже гледиште влађе на у слове за мир и истпче по трсбу да се споразуме са Савезницима, пре но што ј\е се ма шта изменити у ' њиховим усливима. После тога је Хендерсон Ј узео реч и, усред бурних п

ји подЈеднако запаЈасве :ва({Ц/0 из ј ави0 ј е да рад \ д е л о в е разједињено] ] ни ц ка странка, без резервс, ј троименог народа и у I констатује, да би немачка ј слоооди и под туђином победа довсла до потпуног, инспирисао је инашегј у НШ цтен>а слободе у Европи Наследника Престола у ј Хендерсоном је гово овој наредби: »Поздрављам моје официре, подофицире и војнике католичке и

| рпло више гсворника. Сви су они истицали потребу да‘ треба убиши прусија низам пре него што се и

протестанске вере кош ј сања о миру.

лако ћом, како се само данас прослављају нову Ј Конференција је једногла годину и желим да се 1 сно усвојила текст мемоа■

свете истине схватају, добило потпун, одрефен облик. Силина, којом је оно подједнако обухватило све слојеве народа, н > обема странама зараћених држава у којима он живи, факат, да у томе народу нема- ни труни какве опозиције општем и формулисаном гледишту на југословенску буду ћност, светлост, ко ја је као сунце растерала мрак верских и политичких заблуда и огерала под земљу ин триге наших непријатеља — најбоље говоре о нашем праву, о нашој истини и недољивости остварења наших заједничких жеља. Пред своју смрт је покојни Крек допунио своју величину једном великом мисли: нема силе, нити се могу до годити обрти, који ће мо-ћи да спрече уједи њење Срба, Хрвата и Словенаца. НеЕе то мо•ћи да омете никаква војничка сила, никакве п о л и т и ч к е комбинације. А два паралелна документа: слободна изјава слободних људи у Крфској Декларацији и херрјска нзјава потлачених људи Југословенског Клуб .1 у Бечу од 17 маја 1917 године не допуштају да се ма колико и икада различно мисли о вољи Југссло вена. Њихова је воља општа, несумњива: заједнички слободан живот у једној заједнич кој држави. 'Гај је посао свршен и само чека ка дан,

у њој крунишу успехом заједнички напори и оствари идеал народа нашег уједињењем у

ра, који је предложио пред седник Хендсрсон у комс је формулисано глеоиште рад■ ничке странке на циљеве

Једну слооодну и де- рата- Тај мгмоар је поднет мократски организова - влада и ово су у њему глав ну државу, која би сви-

ма вероисповестима зајемчила потпуну рав ноправност и омогу ћи-

ни услови за мир• Владавина на свету на демократским начелима. Укидањг тајне диплома

ла свестран развитак. ; ццс, Ја сам уверен да 'ће се | Збацивање апсолутизма моји официри, подофи-1 а укидања насилног регру цири и војн ци право ј товања. славне вере, са искрс-1 Смањивањс наоружања. ношћу која их је ва-ј Стварање конференције др зда одликовала, придру- \ жав а. жити поздраву који да ' Потпуно васпостављање насшаљемборцима бра- ј Белгије заједно са свима оштетама, које то еаспостављењс. претпоставља . ћаспостављање Луксен бурга. Алзас и Лорен и Пољска да одлуче сами о сво>ој суд буни, Балканске државе да се ослободе сваке стране владавине. и да се њихова независност осигура од сва ког насртаја.

ћи католичке и проте станске вероисповести и да 'ће они са мном заједно зажелети срећну нову годинуг и срећан рзд на ослобођењу. ЖелИм да тај поздрав доспе и до ку-ћа и по родица браЕе наше и да им објави, да смо овде, на уласку у зајед ничку отаџбину, сви уједињени и прожмани уверењем да -ће нова година, благодарећинашим напорима и искреној помоћи Савезника учинити крај патњама сиију оних, који на дому са нестрпљењем очекују долазак наш. Срећна нова година! Александар, с. р.

ЕНГЛЕСКИ РАДНИЦИ Лонбон. — На раднички конгрес у Лондону дошли су ^представници три ми■ лиона енглеских радника. Цаљ је ове кочфсрснције бпо ди се донесу одлуке, какво ће држање усвојити енглески радиици у иогледу разних ирсдлога о миру и да

СПРЕМА и ЗАПАДУ Париз. — »Тан« пнше: Немачка офанзнва на наше« фрокту може се веК предвпђати, али зашто нам је ка иш непријатељи наглашавају. Саопштили смо ппа о томг вели »Дајче Тагесцвјгунгч а сгд налаззмо нсгу претшу и у »Теглише Рундшау*. Ево шта таио пвше: »Еаглеза су веК почели да оссћају немач ку снагу код Камбреа, а Француап Ке ускоро видети да Хин денбург и Луд' ндорф могу та вападаом фронту учинити вкше од обачне дефаазкве, јер Ке мо пгдм.Кност у артиљерлјт, коју данас имају наши непријатељи, ускоро надмашатп«. Баденски припц Макс је лично изјавао пос; аницима:

»Треба да праЗе; емо сву народну снагу .за тешке бор бе, које нас оче--:уј \ Наши непр-јатељи треба да знају да нашу снбгу подржгва васеонсча савесг. Са тим духом победићемо«. У рату се у опште нема о бач ј, дг се обзире наовагве пуо]е. те, али ако они тпме масле да ослабе наше пргпре ме га огпор, они се втрају. Сзд та лктература ):еће нас прев »ритр. ТТустјГ Цирих. У буџетској комисији аустријског парламента, у току дебате у буџету министарства привреде, че шки аграрни лосланик Удј)жал изразио је сим пагије Чеха за бољшевике. Он је рекао да •ће подела земље, коју они трпже, развити производњу земљишта. У Господској Кући аустријских делегација министар војни Шгегер Штајнер је д о поверљивл саопштења о закључењу примирја. Одговарајући на пн тање о судбини Јеру

салима Штелер Штајнер је изјавио да је, према досадашњкм извештајима, заузеће Јерусалима било без борбе и да варош није ни мало оштећена. Према уверавању турске више команде није било никаквог важног пустошења. Сад је Јерусалим ван борбене зоне. После тога министар војни одбша нске оптужбс, које је југословенски лосланик Корошсц изнео против војске и против неких официра. Он протествује, што Корошец хоће да генералише неко испаде, против којих министар обећава да ће наредити истрагу. Господска Кућа је ре шила да остане при својим старим одлукама што се тиче ратних издатака. Како у том погледу није постигнут споразум са Сабором, предложено је да се образује заједнички пдбор оба дома, који ће израдити један изВештај о овом пројекту ратних издатака.

ДА1ЖАЦИЈА

Нз’глав;,ија грача нарорне ! екогоиијг номорство услед ту! ђинскик апетита нијз око, ш о , бл се корало счскгвдти гд јевче у лрвом реду поиорске гровккције. Крајев:’, који се нарочито баве понорствсм, (бродарттвом), јер топограф’ ски гихов полсжај не пружа им других услова за н<ивот, ј-гсу БоКО-К';ТорсКИ приморски крајеви, варош Дубровивк к полу острво Пељешац. Пз ових крај:ва пзлтзио је и излазз кадар поморжзх капгтана за грговдчку марнну. Али и овп до пре десетпну годвиа кубурили су јгр су били осуђеви, ва служе на пзробродааа иаробродарског полуДржавног аустројског вруштва »Лојд«, чзја је гапитал Еећим делом нсмачки- Поку шале се отрести е подића домаћа друштва, али та су ј*два могла, да жива. Па н нису иначе имала услоза за жрвог, кад Далмација завгси само од Трста. Но псследњзх десет година променвла се ипак ситуапија. Јкуди стручљапи у мору, прегнуше, да по што по то сснују домаћа јзка друштва и заантересоваше чгшки слсве начки, хрватски и српски капзтал. Ог:шли су мпоги помсрски ! капет.ши, као струч&а у послу, у Трст в ту нгроднвм капиталом почели ударати седишга паробродарсккм друштвима. Почела је борба са

»ЛоЈдој*. Нгрлдни ипаг дигао се к данас имамо у Трсту дсректоре ра^нгх паробродарских ируштава велике прекоокеаиске и вел ке обалне и мале обалне плоаидбе, све људ; ез оних поморских далматинсу их грајева. А у самзј Да мацаји са се дчштем у Сплиту здружило се неколико малах паробродарскпх друш ава у једно, зваао • Далмациа«. Дубровник пак носи барјак, јер у самој вароша иостоје четири паробродарска друштеа, три велика преко-океанска, счсбодне пловкдбе, и једне мале обал ;е плозтдбе за путнзке и трговану ов, Грста до Дзлм гције. »Лојд« је изгубао битку. Али ово нкје још иишта. Поморсгво тек има да постане глаиаа ексномска грана Дзлмације. То Ке се догодити само он да, кад Далмици;'а са жељезн»цама буде везана са залеђем; тада неће сељак бити принуђен, да с'*ла у Америку, тада ће мчре накнадити, што је природч омалел- 1 . Кад Сплат посгане центар трговинс у место Трста, Далмација ће цветати, неће в/ше бити пепељуга. То Ке бити само ондт, кад она не буде в ше експлоа-ационо аемљиште ки Немаца ни Мацара, ) ад пспанс из н> хових пагџа, кад буде састад-