Народ

Н А Р ц Д

бк-Ш НО

СГР. 2 .

на део неиакисве државе Срба, Хрга:а н Словенана. Сако у овом државном саставу она ћ.с г с цодашути; сва о вруго сграно 10СП0Цство над Дагмацајо.м њу Се јурнути у побор. Далмацаја је саставни део Босне, Херцеговане, Хрватске, Славонаје и западне Србије као свог најблажег залсђа. "1Гш1Гмента Париз. — Као министар војни Клемансо је поднео иарламенту законски пројекат по коме 'ће радове на бојишној зони радити заробљеници, руски војници, цивилни радници и вој ници из класе 1890 и 1891. Подносе-ћи овај пројекат, Клемансо је, у једном ватреном говору, изјавио да 'ће и рудници из фабрика, ако буде потребно, отићи на фронт, а њих има 1,200.000. Председник* владе начинио је од овог пројекта питање поверења и добио 425 гласова против 73. По;ле тога је влада поднела скупштини законски пројекат за преглед класе из 1919 године. после дискусије, у којој је Клемансо изложио владино гледиште, предлог, закона је једногласно усвојен. шШц1рскаБери. — Доп :сник »11ти Паррзлјена« интервјуксао је Кал ндеЈа нсв г председнска швајцарске тонференцијс. Ои

је изјасно *а, узсмајући управу Сдол>чих гослова, он је најчвршћс рсшен да очуванеутралногт прсм» свиаа, нај сгрож гју, иајскрупулозпију а најлојалнвју. О м/ру је Калондер рекао да ће сн доћи сам по себи каа с.зри- Швајцарска се неће упусгити да интервгнаше међу зараћенЕМ неком акаијом, која би промашила циљ и м.гла удити угледу Швајцарске. Једном речи, Швајцарска смс са повер н>;м че ати бу дућносг. Калоадер је дуго ж/вео у Италлји, познаје је добро и гаји симтатије црема н>ој. Го ворио је врло иохв 1 Лно офранцуском народу и о Фран цуској. ИЗ РУСИЈЕ Б и а р и ц. — У ^име Клемансоа и у своје име, министар спољних послова г. Пишон телеграфисао је г. Извољс сом и руској колонији захваљујући им за ограду од садашњих руских управљача и за солидарносг са Савезницима. У телеграму г. Клемансо каже: »Придружујем се ва шој нади да видим вашу земљу шго скорије слободну од елеменага нереда и да се она скоро врати својим старим традицијама,узевши понова активног учешћа V борби, коју смо гримили заједно са њом противнепријатеља права и слободе.

чаотн над варв»рством и тараиијл 1 . Оа тога дина мз г >е дамо на гвтју будућчосг са вгћ н ммрш/ћом, ув<рени да ће наши Савезницв а иа првом месту Лмерика изиојсвати встинску слободу м једнакост за мате народе, то јест, из■ојевати ос:вареае оне идеје за коју смо ми н наша браћа Хрвати и Словенцн готови да пролијемо и последау кап крви. Молкм господу да взводе попити ову чтшу у .здрав л>е Прсдседника Вилсона којим се Амервка а са н>оме и цео просвећени свет вскупљеа око ваших Савезника може с правом поносити.« Обадве ове гдравице биле су топло Јаоздрављене. Наро чито дубок утисак јеучвннла срдачност министра Спољнвх Послова г. Лансннга. (Пргс биро.) ~ КРВАВА АНКЕТА Посланички Југослсвеиски клуб пастао јс * а Цри упа тачне под-тке о свима неделвма а>стро-мацарсккх властн противу нашег трогмевог народа. Један део сд тих злочина, ианео је већ на јавност у своме знамезитоме говору пссланчк Тресић Павкчић, које је допувио својкм говором у аустрвјским делегацвјама, др. Корошец. Таква су недела многобројна и Југословенски Клуб хоће да ика детаљне податке о свима тнм злочини ма. У томе цил>у Клуб је упуио прплас на народ, молећи сваког п јеЈинца, који шта зна о каквоме насиљу,да га о томе I звести. Бележећи тај проглас Југог.ловенског Клуба. »Хрватска Држава« пигпе у своме броју од14цовембра ово: • Југословекски Клуб у Бечу

рван човек којч ће веровати да народ тражи васпозтављање старих прилика после оваквих догаћОи? Ради тога се нгд мо да ћс одзив бити јак и да ће се наћа досга енергичиих људи, кој.: ће без стра ха све догађгје прсн.ћи г пријавити«. СА0ПШТЕЊА ПОМЕН. — Сровнвци в пррјатељи даваће гоцмшњи по мен кс љичком сотпукгвнику Станку Радуловићу 21. тек.

месеца у црквг Св. С. ва у 10 ч. пре нод >е. О ово*е изве.чтавају похотикове и св је пр»јц ел,е п позианике. ЧИТУјБА. — 1 Ц . ов. мес; око 8 сати напраспо је ум:о у кафани код-Битола«, В-ла Тпрић, стакл зреаац. Поф'б је био јуче пре подне изсрпске болнице. Ожалошћени: жева: Спасе нија, браћа, Миливој, Драгољуб и Велизар, сестре; Милева и Косара и сииовци: Војислјв и Радомир.

т т шп

ЗВАННЧНИ ФРАНЦУСН« КОМИНИКЕ Канонида с прекидима на разним тачкама фронта. Једним успелим испадом у обласхи Курткон добили смо заробљеника. С} г коби патрола јужна од Кор бени. На другим странама свуда мирно. У току многих ваздушних бораба француски су пилоти јуче оборили 4 немачка авиона. Осим 'тога два непријатељска апарата јако оптећега, пала су у немачке лтније. ЕНГМСКИ КОММНИКЕ У току децембра 1917 добили смо 1018 заробљеника са 12 официра. ј За исто време смо за-| пленил л 4 топа, 3 ро4 вовска ору-ђа и 103 митраљеза. Доцније. — Синоћ, после јаке артилеријске припреме, непријатељска одељења су покушала да продру на наше положаје у бли-| зини Мерикура. Та су|

ИЗВЕШТАЈИ одељења растерана ват* тром наше артилерије и нису успеле да дођу до наших ровова. Тада смо их папали у зони изме-ђу две пруге нашим пагролама и добили нењпо заробљеника. НеприЈатељ је претрпео и доста губитака. Сви други непријатељски испади, ј} т жно од Ланса, на коти 70, у близини пута за Менен и северно од Пасшанделе одбијени су и Том приликом добили смо нових заробљеника. ИТАЈИЈАНСКИ КОМЧНИКЕ Пзеко да а уоб :чај;!=а арти;>еркск 1 акцаја. Игалијанске и енглегке батежје изаззале су ексшозиј/ два непркјатељска депоа мунвције у Фзнтего и југоксгочцо одГонељаио. Енглес<е патроле су напа ле неаријатељске предстраже, нанееша гм губатака и доб вши заробљеника. Десеп на л ђа, натовзрених трупана, које су покушале да се лсврцај/ на десну сб лу Пјаее, растеране су.

Крф- — У част српске ми ] »Срећни смо, што нам се сије Минкстар Спољних По*|дала нричвка да дсђемо у ову слсва г. Лааспнг приредио је | земљу слободе која сг н«пре свсчан/ келсру 10. децембра. стг.но нада»н>уЈ - е Вашинпоно-

Мгђу 6б нсцтма био је велики број ачеричках државнзка, в ђеннх гррђаис^нх и војних личпосгв. У здуавица је г. Лаксинг рекао:

вим гснијем и 1 ојој мн Срби цугујемо дубоку захвалност Ј-е само на упазаној вам матсркјалној и моралној потпора до св >га часа него и иа

* Чврсто сам уверен да ће.свем/ о оме што знамо да ће

сга тосг.ода Лмеричанг, који сг налазе за овом трпезом, поделнтн моју радост што видамо међу нама прес.авнике српске мисаје, која је дошла да нас поздоави. На за трснутак се н-сме забор в.лти, да је наш заједнички непр 0 Ј>тсљ иајпре напао Србкју која је сваки делић своје херојске отгџбине залила крвљу својом. Када се буде писала историја овога рата, ја сам увсрсн да ће вајславнији љен одељак носити с правом нагсв »Србија«. Српска војска је пот.а* зала чуда од храбрости, срп ски народ је под осио и још једнако подиоси огроине патае. Гаква пожртвоваи.а и таква издржљивт ст не смеЈ т у бита само признати већ л награђени. Молвм господу дазаједно сампом устаку и поздра ве славом овенчаног Краља Србије и његсвог узвашеног сина Наследника Пресшла, као и члаиове ове отиене мисије.« I луку овога народа, да ступа Шеф српске мисије г. Ве- у рат на страки Савезника а

Ам^рика учинити га заједнг.ч ку с:вар Савезника и непосредно за Србију. Наш је на род подносио за време о»их пет говкна патње које се не дају уиоредати и којесустраховитије вего што је бгла и сама тортура за време н>егове вековне борбе за своје ослобсђгње. Српски народ је храбро поднео сва искутења и мзже чела васока потврднти да је у нашој земљи сваки, почев од Краља који је први војнвк и првл граћанин, од њгговог узвишеног сина кој« је заборгвзо на своју младост у служби отаџбине, од највншег команданта па до обичног војнвка, па до жена в деце, сввкп је вршво своју дужнос г. Српски нврод се ослободио вебње односно свога опстанка х будућностн онога дава када је нудри и взврснн шеф америчксга народа објавво од

сннћ одговорко је:

Iаа победу слободе, права

издао јс преко новина позив, д» му се шаљу подробне и истините информације о свима политвчквм гоњењвма и — Ш 10 је још важније о неделима, која су почињена од почетка рата у нгшем народу. Крв и сузе мучеликд најс>упља је калитал св.чкоганарода. То је жава клкца, која (ваког дана опет род^ и д >несе плода. Шта можемо вати лепше мученицима, не:о да се не забсраве, него ха се с њзма учи младеж и органвзује народ. Да им се са сузом и радом даде бар нешто задовољења. Онн ће знати онда, да иису траели увалуд. већ да се из њвхоае крви роднла с р е ћ а народа. Ако се безобзирно првкуни све ово, што се све нашем народу учинило, биће нам то ваљано оружЈ - е у борбн за народне идеале. То ће бшти оружје, које нам неће нико мо ћи да иабије из руку. Ар:у менат је и за највеће слегце, зато ми не можемо одустати од захтева за гфиродном слободом, за народном државсм. Ова крв нам је сведочанство, да ти странци немају у срцу друго него љуту мржњу за с»е ш:о је југословенско. Може ли свет онда тражита да вдемо заједно (шлм боље речено као робови) с људима, кој'и су овако поступали према н»мз? Хоће ли се нтћи на-

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

РИМ. — Сенат је, сазнавши за француски успех на италијанском фронту, приредио свечане демонстрације за Француску. . Говор г. Орландо одушевљено су сви поздравили. Целк италијанска штампа износи, да сви немачки маневри неће уепети и истиче верност Италије. ХАВР. — Посредовањем шпанског краља посгигнут је споразум изме^ђу Немачке и Белгије што се тиче заробљеника и интернираних. Белгијска влада се обавезује да врати све заробљенике, које је добила у немачким колонијама у Источној Африци а који су сад интернирани у Француској. Немачка влада ће ослободити све жене и децу, која се сад налазе у немачким логорима. Ослсбо^ђени Белгијанцк моћи ће да бирају, хоће ли се вратити у окупг рану Белгију или ћеикиуФранцуску 1 ли Шзајцарску.

ЦИРИ1.. — Ја) љају из Варшаве да су пољ«-ки студенти организов«ли прошле недеље

велике манлф»стације у часг генерала Пилсудског и да св том приликом скупила огромНа маса света. Они су п:>:ушали *а уђу у цектар вароши и певали су изаз*вач>г цесме против Немаца. У сукобу са полицијом рањено Јв више лаца. РИМ. — У Италији је створен ратни савет, коме председава предјседник владе и главни I министри. Ш е ф о в и глаВногштаба биће чланови овог Савета. АТИНА. — Г. Венизелос ће стићи у Атину у недел>у. РПМ. — »Осерваторе Р>манЈ« јавла да је јеругалимски патријарх умро у Дамаску. ПАРИЗ. — »Минхенер Пост« каже да криза угља у Немачкој добија изглед праве катастрофе. 6ШН СГААСН Српско Трговачко Друшшво Улица Александра Велжког број /, обавља сже баикарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује вашем свету, да се коршсти услугама ове новчане усткнове за све своје послове. Врши на својој благаЈ'ни размену свнх новчаних монета по повољиим дневмнх курсепнма. 9—10

Шшоарај* АКВАРОНД,