Народ

БР. 232.

СОЛУН, УТОРАК 20 МАРТ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ.

НАРО

ГОДИПА II. БРО.1 1М Г\

Рукописи се не враћлју.

Огласи и белешкс наплаТују се по погодби.

Рсдакција је у улици Коломбо број (>.

0 НРАВУ НАРОДА

Пре месец дана држао је ТресиТ.-Павичик у Рајхсрату нови говор који се може сматрати као допуна његовом оптужном говору од 19 октобра. Цензура која је у почетку била забранила публикацију овога говора, дозволила је сада словеначкој штампи да публикује садржину говора. »То што сам рекао 19 октобра — кажеТреси г ћ Павичић — само је бледа слика онога што се догодило и што се још догаЈза у разним крајевима, као на пример у ново - пазарском санџаку.« После неколико детажа у овом погледу Тресић је затим прешао да говори о преговорнма у Бреет-Литовску који тада још нису билизак.кучени, и осврн}ш се на услов постављен од Чернина, да се преговори воде на основу принципа, да се нико не меша у унутрашње сгвари монархије. »Докле год буде људи који сматрају остале људе за браТ.у — наставио је далматински посланик — ниједна их сила неТе моћи спречити да се не мешају у ун_у грашње ствари држава, у којшма влада принци л ћошо ћоппвј 1ври8 (човек је човеку курјак). Ко жели мир с поља, мора почети да ради на миру у својој кући. Цео свет може увидети из развијања преговора о миру као и из говора грофа Чернина, у че.му се састоји право народа изАустроУгарске да одлучују о

Он одби. Она наваљиваше. Он се одупирао, врло задовољно, смејуТ.и се од свег срца. Узјогуљено она рече: — Е, добро! однећу га овог тренутка код вас. Где станујете? Он одби да јој да своју адресу; али она, пошто је дознала од трговца и платила рачун, потрча у правцу једних кола. Писац потрча да је сусгигне, не желеТ.и да прими поклон* јер није знао, коме би га дао. Сгигне је баш, кад је скочила у кола, улете и паде готово на љу услед покрета кола; затим седе поред ње, врло нерасположен. Он је молио и захтевао, али

својој судбини, и како Немци као и наши државници тумаче ово право. Ко се игра овим народним правима тај не жели свршетак рата. Тај само сеје семе нових још грознијих борби. Еволуција човечанства не може ипак да дозволи да се народи и пркродни законц бесрамно газе. Чехо-Словаци и .Југословени су народи, који знају тачно шта хоће и шга могу. Никаква интрига, нкједна дипломатска претња неће уплашити ове народе дотле, да ихнагера да се одрекну ма у колико од свог националногпрограма. Југословени захтевају своје народно уједињење и своју апсолутну независност; они се не'ће задовољити слободом на парче. Четири године рата отвориле су очи и муслиманским Југословенима. ЈуЈ Ј гословени са три имена и са три вероисповести осетили су шта значи Гигог 1еи1ошсиз (тевтонски бес).« Пошто је затим изјавио, да се дипломатама који су одговорни за овај рат неће смети дати право да потпишу уговор о миру, Тресџћ-Павичић је изложио изузетно с г а њ е, које влада у Далмацији. Он је опоменуо владу, да већ седам година Далматински Сабор није сазван, да је већина општинских одбора распуштено, да су

она није ни одговорила. Чим су стигли пред кућу, она му стави својс услове: »Пристајем, да вам не оставим предмет, под условом, да чиниге данас све шго хоћу.« Предлог му је изглсдао забаван те пристаде. Она га упита: »Шта Би обично у ово време радите?« После малог устезаља он одговори: »Шетам се.« Одлучним гласом она нареди: »У Булољску Шуму.« Одоше. Именовао јој је све познате жене, нарочито покварене, с љиховим интимним појединоетима, њиховим

сва графанска п р а в а суспендована, листови спутани у раду и дасе становништво налази у нај већој е к о н о м с к о ј беди. У МЕСОПОТАМИЈИ Лондон. — Енглеске трупе гоне неуморно разбијене остатке турске војске, к- ’,е су тучене код Кан Б гдада, и напредовал^ I-у за 83 миље на севЈрозапад. Велики депот у Хадика и Анах пали су у руке Енглеза. Број заролљеника је преко 5000. САРАДЊА БРДЗШШЕ Париз. — .Тављају из 1’ио де Жанеиро: Изгледа да је слање бразилијанских трупау Европу свршена ствар. Ову је весг становништво примило са одушевљељем. Сарадња Бразилије једнако се примећује и у економском погледу. Сједиљене Државе су закупиле од Бразилије цео производ прошлогодишњег мангана који се цени па 532 хиљаде тона. Производ ове годнне цени се на 700.000 тона и биће резервисан завојничке потребе савезничких демаља. АМЕРИЧКЕ ФИНДНШЕ Нашинггон. Бодн се највсћа финансијска кампаља у историји ('једињених Држава, да сс скупи 141 милијарде ф р а н а к а. Према буџету, Сједиљене ће Државе трошити дневно за 1918. око 424 милијона франака и највећи део ове суме утрошиће се за војску и морнарицу. У добро обавешгеним круговима мисли се да ће трећи »зајам слободе« избацити мпого вишеод предвићене 32 милијарде франака. Државни приходи за животом, њиховим навикама, њиховим личним особинама и љиховим манама. Паде и вече. — Шта радите сваког дана у ово време, упита она. Одговорио је смејући се: «Пијем абсент!« Дакле, додадс она озбил,но: »Пијмо апсент«. Ућоше V једну велику кафану на булевару, коју је он посећивао, где он ерете много својих пријател.а. Предстанио ју јеевима.Била је луцкаста и лепа. Једна реч јој је без прекида звонила: »Пајзад, најзад!« Пошто су провели извесно време, она упита: »Да ли је време за вечеру?« Он одговори: »Да госпоћо«. »Онда; господине, пофимо на вечеру«. Па изласку из ресторана Биљон она рсче: »А, у вече, шта радите?«

1918. изнеће преко 27 милијарди према 1> и по милијарди франака у 1917. Ова предвићена цифра за 1918. једнака је једној трећиии прихода целог света у 1915. Порез на велике зараде избациће 9.000,000,000; а .>.200,000.000 добиће се од пореза на додатак. Порез на кипематографе и клубове донећс 400 милиона. КРИЗА У ЈАПдНУ Лондон. — Из Токиа јављају »Тајмсу«: Принц Јамагата, маркиз ДЈацуката и други државници кон рфисали су у Токиу, да бисеучинио крај агитацији за обарање кабинета Тераухи, чија се оставка очекује ускоро. Маркиз Саојањи, шеф партије сеи џукаи (у ставотвор н е странке) Хара и виконт Хирата помињу се као кандидати за наследнике графа Тараухи. Виконт Като и партија кспкаи (независна) гледају да дофу на власт. Могућ је коалициони кабинет. Лондон. — Једна вест из Осаке »Дејли Хрониклу« каже, да јапанске полигичке странке нису сложне у питању интервенције у Јапану. И можда је зато влада неодлучна,. и ако преовлафује мишљење, да ће инте|)венција бити одлучена, нарочито због протекције Владивостока и исгочног Сибира. Уздржавање владе мора се приписати и чињеници, што је опозиција у питању интервенције у Сибиру повела кампању против владе у томе што сматра да је садашњи кабинет прсвише слаб за то, и сматра да би га у случају Он се упиљи у њу: »Зависи од прилика, некада идем у позориште«. »Брло добро, господине, хајдемо у позориштс«. Ућоше у Бодвиљ, бесплатно, захваљујући ње.чу, и као врхунац свега, видела ју је целокупна сала а где седи поред љега у фотељи на балкоиу. Представа се сврши. Он јој галантно пол.убн руку: »Захваљујем, госпођо за дивно провсдепи дан«... Она га прекиде: »Шта радите целу ноћ?« »Ја... Ја... идсм кући«. Ома се насмеја, уплашеним смехом. »Брло добро, господине... Хајдемо код Вас«, Пису говорили вишс. 0на је дрхтала, тресла се од главе до пете и имала жел,у и да осгане и да побегне, али у дубини срца одлучнужељу да иде до краја. На степеницама се припијала уз ограду. Била је јако узбуђена. Он је ишао

интервенције требпло заменити другим епоеобнијим. Пошто опозиција није довољно јака, то би се саставио коалициони кабинет. ~ТГ РУСИЈЕ М о с к в а. — Нуленс) француски амбасадор у Петрограду који је био напустио ову в а р о ш због потписа мира у Брест Литовску, вратио се понова у Пстроград из X е л з и н гфорса. Он је конферисао са америчким амбасадором. Париз. Блада Француска и енглеска дале су еледећу декларацију: кад је руска влада закључила угонор о зајму с иама она је несумљаво била израз руског народа и била је обавезна, да га испуњава. Овај уговор не може да будо прекршеп ни од кога који ЗАПАДН Цирих. Пре.ма предпоставкама »Цирихер Поста« цил, ове нсмачке офанзиве је море. Зато је напад и извршен на Енглезе, а не на Французе. Сваки војник у Немачкој зна, да је у 1911 билц највећа грешка што се ишло на Париз и гако осгавиле на миру комуникације на Маншу: »Крваве сузе лије немачка војничка литература — каже швајцарски лист — кад говори о овој грешки. Немци би хте.ти сада, после чегири године, да исправе ову грешку«. Лондон. — Према енглееким политичким круговима офанзивом на западном фронту Немци су трсбали да уфу у Амијен и Париз и затим да Берлин изнесе предлоге за мир. Иета дсфетистичка такпред њом, задовољан, са упаљеним палидрвцстом у руци. Чим је ушла у собу, свучс се брзо, завуче се у поетељу, ие говорећи ни једну реч и сћућури се уза зид. Али она јс била обична и скромна, као што то може да буде законита жена једног нотара из провинције, а он, он јс захтевао вишс иего један паша. Не разумеше-се ни мало, баш ми мало. Лнда оп заспа. Поћ пролажаше прекидана једино тик-так-ом зиднога сата; а она, нспокрегна, мислила је на своје брачне ноћи; и под жутим зрацима једне кинеске ноћне лампе, гледала је, уцвељена, поред себе тога човечуљка на ле•ђима, свог округлог, чији трбух издизаше покривач као балон надукаи гасом. Хркао је гласом оргуља, са отегнутим шиштаљсм. Двадесет длака љегове косе, уморсне својим дугим непроменљивим положајем на

влада или који буде владао у Русији, а да се основнл припцип мсђународног јавног права не поколеба. У случају, да тај јтовој> не буде признат нема више сигурности у односу мећу државама и немогуће је закл.учивати зајмове на дуге рокове. То ће бчти пропасг држава у погледу живота политичког, као и V погледу фииансија. Једна држава неће више моћи да позајми под нормалним погодбнма, ако кредитори немају вере у постбјећи устав на основу кога влада која позајмљује пресгавл.ајући земљу тражи кредпг. Пи један принцип није боље утврђен нсго онај према ко.ме је нација одгово1 >на за дела своје виаде, па и у случају да се та влада промени. Руске обавезе постоје, оне ће постојати и за мову државу или укупно за све нове државе које ће гфсдстављати 1 Чсију. И ФРОНТ тика која је ап])оведена на руском фронту требала је да будеипре.ма трупама енглееко-француским. Потреба за миром јако се осећа код централних сила. Зато су ене трупе непријатељских земаља послс заузи м а ња А м иј с на, тре бале да учествују у маршу на Париз. Париз. — Остваренс је јединство у команди савезничких трупа на западном Фронту. На предлог Енглеза, постављен је за заједничког команданта генерал Фок, начелник Француског главног штаба. Лондон. - »Морнинг Пост« врло топло хвали гснерала Петена, што, захвал.ујући своме изврсном иознавању стратегије, нијс упао у замку коју му је нетој голој лобан.и, чију еу пустош гребале да п]>икрију, користиле се на н.еговом потил.ку и ок]>енулс се чудновато. И мало пљувачке гекло јс са јсднога краја његових полуотворемих уста. Зора најзад убаци нешто даиа кроз затвој>ене завесе. Она се диже, обуче се без шума, и, већ беше отворила упола врата, кад брава шкрипну и он се гфобуди трљајући очи. Остао је тако неколико тренутака док се није погпуио расанио а загим, кад му цела аваптура поново доће на ум, он упита: »Е, ви иде ге?« Она је стајала и дал.е, збуњена. Муцала је: »Па да, јутро је«. Он се усправи: »Чујте, рече, ја имам нешто да вас питам. Она не одговараше, а он продужи : »Би сте ме необично зачудили од јуче. Будите искрени, п]>изнајте ми због чега сте све то почипили; јер ја ту ништа не разумем«.

Ф Е Љ Т О Н ГИ ДЕ иопасан: ЈЕДНА ШНТУРА