Народ
СТР. 2
Н А Р 0 Д
БРОЈ 232
пријатељ спремао, веК је умео да очува недирнуте савезничке резерве, још у првим данима борбе, да би их могао бацити у потребноме моменту нрогив непријатеља, којије утешкој ситуацији. Лондон. — Тешко-ће око исхранс немачких армија, које су ангажоване у борби на западном фронту, све више расту, док савезничке војске имају обилно и животних намирница и муниције. Париз. — Листовијош увск пишу о страшним н ем а ч ким губитцима. Немачке су трупе седамнаест пута узалудно покушавлле да префу канал Кроза, што су најзад к успеле прешавши прско моста од лешева, чија је висина била једнака висини каналеких обала. Зароб.љеници еу још под у-
тиском овс грозне визије. Према заплењеним токументима види се, да су Немци рачунали на сигуран успех. Лондон. — Премавојном кригичару »Манчестер Гвар диана« план немачке врховне командеје био, да за прва три даиа борбе заузме линије старог фронта на Соми, а за гри друга дана да одвоји рмије Дуглас Хега од армија генерала Петсна. После ових шест дана немачка је пешадијл и коњица имала да јурне на Денкерк и Кале. Пе само шест веГ, д,.анаест дана протекло је сд почетка офанзиве, а непријатељ, који би по своме рачуну морао'сада бити на иашим обалама само је успео да преЈје Гому и да заузме неке положаје. Али храброст наших трупа и нова појачања изиграли су пепријатељсв план.
МЕМОАРИ КНЕЗА ЛИХНОВСКОГ
Цирих. — Мемоари принца Лихновског који су произвели у цедој Немачкој велико узбуђење, износе у главном ово: »Чим сам дошао у Лондон, одмах сам сс увсрио, да Пемачкл нсма разлога да се боји од неког енглеског напада, као и да Енглеска није вол>на да помогне ниједну државу, која би хтела да нападне Псмачку; али да Енглеска неКе никада дозволити да Немачка нападне иа Француску. Ове сам своје импресије изнео у вишс рапората, довољно образложених, али нисам био послушан. .Ја сам увек доказивао влади у Берлину, да би Енглеска, као велика индустријска земља, имала велике штете кад би дошло до рата измефу европских држава, и да 1\е она с тога да уиотреби сву своју енергију, да до тога не дофе. С друге стране, Енглеска не би могла никад да дозволи, у ингересу европеке равнотеже, уништење или ослабљење Француске. То ми је одмах по мом доласку у Лондон изрично казао лорд Халдане, а по-
Она се приближи полако, црвенећи као невина девојка: »Хтсла сам да познам по... порок... Е па, е па добро, то није ништа нарочито«. И она побеже низ степенице и јурну на улицу. Читава војска чистача чистила јс. Чистили су тротоаре.калдрму, гурајуфи сво •Јзубре у олуке. Истим правилним покрегом, покретом косача на ливадама,они су гурали блато у полукругу пред собом; и уз улице у улицу она их јс поновасретала као, да су ишли аутоматски и са подједпаком еластичношћу. А њој изгледало, као да ће и у њој нешто, да се очисги, и да се отисну у канал, неки падражени снови. Вратила се задуВана, слећенм, имајући у глави је дино утисак, оног кретања мстли, које су чисгиле Пармз у јутру. Чим ;е ушла у своју собу, зајеца. Крај —
сле њега и многи други енглески политичари. Крајем јуна 1914 огишао сам на царев позив у Кил. Неколико недеља пре тога прогласио ме је био оксфордски универзитет за почасног доктора. После фон Бунсена, та почаст није била више указана ниједном немачком посланику. На лафи »Метсор« дознао сам за смрт надвојводе Фрање Фердинанда. Цар Виљем жалио ми се, да није могао за своје идеје да придобиЈе надвојводу. Не могу да кажем, да ли ;је у Конопишту створел план о некој активној политици према Србији. Пошто нисам био информисан о расположењу у 1'зсчу, атентату нисам придао никакву нарочиту важност. Тек сам доцнијс констатовао, да је убиство надвојводе обрадовало немачку аристокрацију. Као гост царев на »Мегеору« налазио се и ауегријски гроф Тун. Он је боловао од мореке болести и за цело време путовања лежао је у својој кабиии. Чим је дознао за атентат у Сарајеву, оздравио је на неки чудан начин. Жалост или вессље ослободили су га морске болести. Чим сам дошао у Берлин, посетио сам канцерала и рскао му, да наше ствари у иносчранству стоје веома добро, јер су наши односи са Енглеском бољи него ли икада до тада, а у Француској на власти једно пацифис тичко м ини с гарство. Бетман Холвег није делио мој оптимизам и рекао ми је, да му задајс бриге руско наоружање. Ја <Јам настојао да га умирим и доказивао сам му, да Руеија нема никаквог интсреса да нас нападне, а кад би нас и наиал.. да је не бм помогле ни Француска ни Енглеска, јер оне желе да -живе у миру. После тога отишао сам код Цимермана, који јс замењивао одсутног <}\он .•’■<гова . од н.ега сам дознао да је Еусија одлучила да
повећа своје ефективе са 900.000 љ\ - ди. Наравно, није ми било речено, да је оенерал Молтке захтевао рат. П)ШТЕЊДКОВИЂИ Женева. — Из Берлина: Поводом скандала шамбелана фон БерФинов, новине доносе, да је удружење, које је он основао а чији је ос овни капитал 25 хиллц \ марака, лиферовало цакове војсци и зарадило за девет месеци 4,630.000 марака. Боди сс истрага против криваца. ИЗЈДВА БРДНТИНГ08А Штокхолм. — Брантинг је дао ову изјаву: Потребно је да се прецизира, да су агенти фински обманули свет, изјавомдасу Финланћани тражили помоћ од Шведске. Знамо каосигурно да су агенти Финске тражили помоћ одНемачке, пре него што су се обрагили на Шведску. Влада финска не може одрицати, кад нас је известила тражећи ову помоћ од нас, да је то већ тражила од Берлина. Из гога се може закључити, да не само што би се влада шведска нашла у тешкој ситуацији, већ би била увучена на заједнички рад с Немцима. Ово се може закључити још и из тога, што нико не верује да би Немачка одбила ово учешће тако корисно за њену политику доминирања на Балтику. Увучена као трећа страна у комбинацији немачкофинској, Шведска би ушла у рат на страни Немачке. Срећом влада шведска видела је ову опасност. У овим моментима потребно је да се нафемо на истом терену с нашом браћом Норвежанима и Данцима. Будућност нашс расе зависи од нашс три брагске нације, чије владе требају да окрену своје погледе ка Западу.
Дневне Вест. 0ТПУТ0ВА0 Главни Уредник нашег листа г. Драг. Гогић озбиљније је оболео од дужег времена и данас је, по савету лекара, отпутовао ради лечења у Италију. РАЗМЕЊЕНИ РАЊЕНИЦИ Из Лиона јав.вају, да је тамо стигао један болнички воз са 152 тешко рањена Србина.који су замењени о; стране непријатеља, а мефу кој и ма и м а о ко 2( < о<Ј> и цира. Воз је стигао у Лион око 9 и по часова у вече. Рањенике је пратио потпуковник Ненадовић, српски војни аташе у Берну, а дочекао их је пуковник Стефановић, војни аташе у Паризу, са префектом, командантом области, представницицима француских власти и српским конзулом у Белгији. Такотје су биле на станици многобројне у гл е д н е личности, као и око СТОТИНу српск IX гудената. Рањеници су д<.чекани са војним п. ча зтима. 0 С Т А В Д А Уважена је оставка на државну службу Милошу Митро гћу, полициском ; 1 сару. УКРДАЈИНСКД ВОЈСКД Париз. — Јављају из Штокхолма, да је француска војна мисија, која је била у Румунији, задржана од украјинске владе, која ће јој поверити организацију украјинске војске.
САОПШТЕЊА Стојан Станојевић обв. каплар, из Јаковца, среза тимочког, да јави своју адресу проти Љуби Милетићу рефереиту, Мин. Војно, како би му могао послаги новац од брата. Ђор-ђа Ђури ћа њогопручника тражи Станко Митић, учитељ, Солунска ћачка чета п. бр. 333.
2ВАНННИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Јуче у вече и ноћу наставила се борба са крајњом упорнош ћу северно од Мондидиеа. Непријатељ је нарочито пренео свој напор измефу Мондидиеа и пута Перон-Амиен и бацио је ^натнс снаге у циљу да проширисвоје успехе западно од Ангар ан Сантер. Француско-енглеске трупе разбиле су нападне таласе.. Једним сјајним контра нападом потпуно с м о р а з б ил и непријатеља и заузели о в о е е л о. Више на југу исто тако огорчена борба. Гр вен, објект непреста ’их снажних непријатељевих напада осгао је у нашим рукама у пркос великих губитака које је непријатељ прегрпео.
Одговорни уредник Крста ЈБ. Милетић.
—■' Ј
23 сата. Биткатраје на целом Фронту северно од Мондидиеа, •е је немачка артиљеј нарочито активна .I ци су поновилн на: на Гривен, али сви хови напади били с\ бијени са великим , г бицима. У току жес ких борби Француско енглеске трупе успеле еу да знатно напредују на разним тачкама између Соме и Демиена. Авиатика. — 1(» и 17 марга авиатичари су извршили виже излега у пркос кише и магле и бацили су 5000 експлозива на непријател>ске каитомане у нределу Сен Кантена, Гискара и Роаја. Француски су авијатичари често ападали митраљезима и 6 -мбама трупе непријатељеве и расгсривали их. Авиј агичар и <Ј»ра н цу с к и
уништили су 9 немачких аероплана. Италијаиска авијатика за бомбардовање активно је учествовала \ г излетима ових последн.их дана и извршила са сјајном храброшћу више излета у н е п р и ј а т е љ с к е л ин и ј е. Извештај Штаба Источне Војеке. — Енглеска авиатика бомбардовала је непријатељске
логоре код Демир-Хисара. ИТАЈШАНСКИ КОМИНИКЕ 1'ад патрола на висоравни Азиаго и на доњем току Пјаве. А Албанијн. — Један непријатељски исдад у ноЈ-.и измећу 17. и 13. марта против нашег мостобрапа код Ми<|)лик Ларисит цотпупо је пропао и непријател, је одбачеп са губитцима.
Н А Ј Н 0 В И Ј Е В Е С Т И
Цирих. Према једном телеграму чз Петрограда Руси н; предују у Персији. Берн. — 1’енерал Лудендорф изјавио је дописпику »Фран кфу рте р Цмјту 11 га« да жестина битке није више онаква каква је била првих дана, јер је енглеска дефанзива врло јака. Атина. — Јављају из Петрограда: Пнглсски посланик Сер Буханан, који је био отишао Лондон, понова се вратио у Русију и налази се у Вологди. Рим. — Генералисим италијанске војске генерал Диац упутио је генералу Петену одушевљен поздрав за јуначки отпор француско енглеских трупа. Париз. Клемансо је захвалио генералу Першингу за повсрење које је преко оксански савезник и овом приликом показао према Француској. Париз. — Клемансо је изјавио:Биткаможе трајати и два месеца али Немци не могу проћи. Атина. — Јуче у 10 и по сати стигао је у Пиреј нарочити изасланик краља 'Борфа, енглески адмирал војвода Коурнот. ()н ће прсдати краљу грчком Александру ордсн Купатила. Јуче после подне стигао је адмирал у Атину и дуго разговарао са Веницелосом. Друге недеље адмирад ћс допутовати у Солун. Лондон. — Украјинци су напредовали до Хомни. Украјински Совјет саопшгио је Пемачкој да ће признати мир у Брест Литовску, ако Немачка повуче својс трупа из Украјине. Цирих. — »Фосише Цајтунг« напада немачкс листове, који обман.ују јавно мњење задобијањем терена од неколико километара, који је патоп.вен погоцима немачке крви. »Докле год с}' противничке резервс каже бвај лист — нетакнутс, ми ие можемо рећи да смо успели.« Амстердам. — Немачки адмирал у Килу издао је наредбу флоти, да буде приправна за сваку евентуалност. Лондон.— Репингтон пише у »Дејли Телеграфу« да Немци нбће моћи напредовати дал,е од линије где се сада налазе. Париз. — Енглеска и американска штамг.ч коментаришу врло тохвално наименовање . ;ера-
ла Фока за команданта заједничких енглеских, Француских н америкаиских група. Атина. — Јављају из Петрограда да је сибирска влада тражила помоФ од Савезника. Г-1МГГШ —ч ЧП»1 * 1ИЧИИП »И1.И »Д Г1ресби[)о саопштава: На седници Народне Скупштине од 17 марта, после пријема акламацијом предлога п[)сдседника Скупштине, да ее упуте француском и енглеском парламенту телеграми, у којима ће ее изразити дивљење Скупштине према несавладл.ивом Јунаштву савезмичких армија, г. Ни кол а П а ш ић лроч и тар је у име владе декларацију о спољној политици. У декларацији г. Пашић, измефу осталог, каже: Н еприј атељс ке и 1 пригс заодевене лепим фразама хуманитарних идеала којима је непријатељ пропагирао у рспубликама монархиетичке а у монархијама републиканекс и д сј е, препоручивале су у демократским з е м љ а м а војничке режиме а у ауто к ра тс ким дс, мок р а т ске, републиканске и анархистичке идејс и имале су једањ једини циљ: изазвати унутрашње нереде и нсслогу измефу Савезника. У свима савезничким земљама осетиле су се последице тих тајних ровења. Даље г. Пашић всли: »Српски народ који је поднсо највсће жртве и дао највеће доказе о својој лојалности и верности према Савезницима, може бити уверен, да његове жртве нс’ће бити узалудне и да ће његови идеали бити остварени, ако и у будуће буде продужио давати доказе о својим и графанским врлинама и ако се и \’ будуће као и у прошлости сачува од интрига, коЈима јс циљ, да разоре његову слогу и јединствоу одбрани интс])ееа нашег народа који носи три имена али је у ствари један народ. »Само уједињена држава Срба, Хрвата и Словенаца, тесно везана за Италију, може препречити пут немачком надирању ка Истоку и Јадрану, доприносећи уједно и услостављању правичног и трајног мира.«
Штампарија Акуарони.