Наша дипломатска струка и моје службовање у њој

Г. М. 0. ПИРОЋАНЦУ 81

Па 2-гу тачку:

Није ми намера била да критиком мојом ма кога вређам, но ако се је котод нашао увређен, држим, да би требао да тражи задоволења путем који му закон даје, а ја сам готов да за то одговарам.

На 3-ћу тачку:

Нисам мислио а још мање на то ишао, да критиком мојом унашкодим угледу наше дипломације“; напротив жеља ми је била да углед тај подигнем, доказујући да наша дипломатска етрука није „највећма занемарена“, као што то г. Христић јавно тврди. Ако сам у доказивању навео што, зашто ми се сада замера, ја сам то чинио једино у интересу дипломатске струке, а држим да је то далеко од тога да нашкоди угледу наше дипломације, нарочито када се сетим оних страсних полемика, вођених између неких од наше гл. чиновника, положајем већих од мене, што не сумњам да јеи господ. министру познато, које полемике, ако нису допринеле угледу њихових струка, слободан сам да мислим да му нису нашкодиле.

Напослетку нека ми је дозвољено да напоменем и то, да мени није познат закон, који би ми као чиновнику забрањивао да путем штампе критикујем књижевне радове других, а још мање законо наређење, које прописује неки особити „тон“, кога се чиновник мора држати при писању.

Користим се и овом приликом, господ. министре, да вас уверим о мом одличном поштовању.

Београд 2. Октобр. 1882 г.

Ваш цокорни,

Мих. Кр. Ђорђевић. секр. посл., у Цариграду.

ју