Наша дипломатска струка и моје службовање у њој

32 ОТВОРЕНО писмо

1258 Господину, |

Мил. С. ПЏироћанцу

ПРЕДСЕД. МИНИСТАР. САВЕТА, МИНИСТРУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА. Београд.

Неколико дана доцније, кад сам предао одговор, сазнам ја, да сте ви, господ. министре, допста наредили, да се и т. Христић узме на одговор за писану „дипломатеку етудију“. Ну вала Богу помислим ја, међер добра ти је то ствар „објасњења“. Са нестрпљењем дакле чекао сам на одговор г. Христића, а на- 5 рочито на решење ваше по тој ствари, јер сам држао, да сте 1 се ви већ уверили у неправду, коју сте ми учинили. г;

И дође одговор г. Христића пето онако ладан, као клима петроградска, заједно са оставком! Млади се господичић наљутио, што да он, као ак-напредњак (!), даје „изјаснење“ напредноме министру; доиста неприродно! з

Мени је жао, што нисам у стању да овде изнесем цео од- М говор г. Христића; но ја се надам, господ. министре, да ви као Е џентлмен, не ћете порећи, да је он тако лепо написан, и сва- 5 чега у себи садржи, да сте и ви сами нашли за добро, да га 4 не шаљете на „деловодни протокол“! А што је још чудније, г. | Христић у одговору своме, вије се као гуја у процепу, да се | оправда за увреду нанету господ. Јеврему Грујићу; дакле отворено признаје, да га је увредио; и ви сте пред таквим Фактом очи затворили, као да г. Грујић није посланнк у активној ; елужбиг! Е али јест, чика Фића, стари стамболија, ударио у 4 све таламбасе! да и ви, господ. министре, који онако ватрено у пледирате у скупштини за независност судеку, нисте имали куражи, да господ. Христићу оставку уважите, а то ли да га из државне службе отпустите; него решавате и пишете г. посланику у Петроград, да г. Христића оп омене, да у будуће не износи на јавност оно; што у званичнеј дужности сазна, а што се тиче оставке г. Христића на државну службу, ви велите, „ја нисам рад да се лишим једног вредног (2!) чиновника, па са тога вас позивам да подејствујете на г. Христића, да узме своју оставку натраг, која вам се тога ради враћа. — Дакле г, Христић отворено признаје, да је увредио г. Грујића, а ви господ. ми: